Veće poverenje u ekonomske mere nego u Krizni štab

Nivo nepoverenja u zvanične podatke u vezi sa epidemijom korona virusa trenutno iznosi 67% u poređenju sa 65% izmerenih pre mesec dana nakon što su se i pojavile sumnje u njihovu validnost. Posledično, 62% građana nije zadovoljno radom Kriznog štaba, dok svaki četvrti i ne prati redovne konferencije. Ličnu  zabrinutost iskazuje 82% građana, a trenutnu epidemiološku situaciju kao više negativnu vidi 70%, dok 59% njih ne predviđa poboljšanje u pogledu daljeg toka epidemije. Preventivne epidemiološke mere su od 42% ispitanika ocenjene kao preblage, dok ekonomske uživaju veći nivo poverenje i kao delimično odgovarajuće ih smatra 56% ispitanika, pokazuju rezultati devetog talasa kontinuiranog istraživanja agencije Valicon o reakciji građana na epidemiju korona virusa, sprovedenog od 23. do 27. jula na nacionalno reprezentativno uzorku po uzrastu, polu i obrazovanju.

Kredibilitet kriznog štaba

Uprkos trudu članova Kriznog štaba da povrati poverenje, od kako su se u javnosti pojavile sumnje u validnost podataka, čini se da aktivnosti usmerene na to nisu dale uspeha kod građana Srbije. Tako i nakon mesec dana, čak 67% njih nema poverenje u zvanične podatke nadležnih institucija u vezi sa epidemijom korona virusa, svega 5% u zvanične podatke veruje u potpunosti a tek svaki četvrti građanin kaže da veruje u njih.

Dok je odsustvo poverenja u zvanične podatke nadležnih institucija ii dalje tema koja u najvećoj meri okupira javnost, ispitali smo da li građani Srbije smatraju da Krizni štab na adekvatan i efikasan način obavlja poverene zadatke i zaduženja u vezi sa kontrolom širenja epidemije korona virusa. Tako je skoro svaki treći građanin Srbije zadovoljan načinom rada Kriznog štaba a nasuprot njih nalazi se većina od 62% stanovništva koja nije zadovoljna kontrolom širenja epidemije. Svega 6% je onih koji nisu ni upoznati sa radom Kriznog štaba.

Međutim, tek skoro svaki peti ispitanik kaže kako mu održavanje redovnih konferencija povoljno utiče kako na očuvanje zdravlja tako i na nivo informisanosti. Povoljno na očuvanje zdravlja ali zbunjeno informacijama je 12% ispitanika, a 14% njih konferencije prati kako bi se informisali o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji. Skoro jedna četvrtina kaže da mu održavanje konferencija ne pomaže u očuvanju zdravlja kao ni stepenu informisanosti, dok je nešto veći broj onih  koji konferencije uopšte i ne prati – 26%, a 6% je onih kojima je bilo lakše dok se redovne konferencije nisu održavale.

Mere i preporuke Kriznog štaba

Pored informisanja javnosti, na redovnim konferencijama saopštavaju se i nove mere koje su građani u obavezi da poštuju, odnosno zdravstvene preporuke kojih je poželjno da se pridržavaju. Merenje zadovoljstva građana zvaničnim merama, agencija Valicon u kontinuitetu prati od početka epidemije.

S početka epidemije restriktivne mere donete radi suzbijanja širenja korona virusa, iako od strane nekih članova Kriznog štaba, u javnosti kasnije ocenjene kao „najrigoroznije u Evropi“, od kraja marta od strane najvećeg broja građana bile su ocenjene kao primerene situaciji. Vremenom, kretanje trenda percepcije primerenosti mera opada. Iako u periodu izborne kampanje i dalje najveći broj ispitanika epidemiološke mere ocenjuje kao primerene situaciji, u merenju sprovedenom neposredno nakon održavanja izbora, ove mere su u približno istom procentu ocenjene kao preblage (44%), i u nešto manjem kao primerene situaciji (42%), a ocena mera i tokom jula ostaje skoro nepromenjena – 44% primerene situaciji naspram 42% onih koji smatraju da su preblage.

Reakcija građana Srbije

Kako se situacija sa epidemijom odražava na građane, govori indikator zabrinutosti, koji kod građana ostaje na visokom nivou i trenutno iznosi 82%, od čega je 22% jako zabrinuto a 60% zabrinuto u određenoj meri. Struktura zabrinutosti se od početka epidemije značajno menjala u segmentu onih koji su jako zabrinuti i onih koji uglavnom nisu. Tako je najmanji broj onih jako zabrinutih bio u periodu najmanjeg broja zaraženih po danu.

Kada govorimo o ličnom doživljaju situacije, sve do pre meseca dana, umereni optimizam preovlađuje među stanovništvom, od tada pozitivan doživljaj gubi prednost u odnosu na negativan te se takav odnos održava u poslednja tri talasa merenja. Sumarno 70% građana trenutnu situaciju ocenjuje kao negativnu, a najveći je broj onih koji je opisuju kao neugodnu i umarajuću – 47%, a čak svaki peti smatra da je na trenutke haotična.

Ekonomski efekti

Zabrinutost za ekonomiju izrazila je trećina građana, strah od gubitka posla navodi svega 10% njih, a ekonomske mere, i pre zvanične najave dodatnog paketa pomoći za privredu, kao delimično odgovarajuće ocenila je većina, 56% građana, a 26% njih kao adekvatne. Međutim, iako su parametri koji se odnose na ekonomske aspekte zadovoljavajući za većinu građana, 43% njih kaže da je njihova finansijska situacija lošija nego pre pola godine, dok je skoro četvrtina ocenjuje kao jednaku i ne očekuje pogoršanje, a 30% njih očekuje pogoršanje u nastupajućem periodu.

Finansijska situacija reflektuje se na obim potrošnje koju ukupno 57% građana ocenjuje kao nepromenjenu, a od toga 30% ne očekuje promene, a nešto manje – 27% misli da će u narednom periodu trošiti manje. Nešto više od trećine već troši manje, a svega 9% kaže kako je obim potrošnje povećao u proteklih pola godine.

Veće poverenje u ekonomske mere nego u rad Kriznog štaba

• Dva od tri građanina Srbije nisu zadovoljni načinom kontrole širenja epidemije od strane Kriznog štaba

• Visok nivo nepoverenja u zvanične podatke u vezi sa epidemijom korona virusa

• Ekonomske mere adekvatnije od epidemioloških

Šta ili ko utiče na reakciju građana

Podaci o novozaraženim, obolelim, izlečenim i preminulima nisu jedini faktor koji utiče na percepciju i doživljaj građana o epidemiji, njihovo viđenje kretanja epidemije, koje je u prethodnih mesec dana preuzelo pesimističan stav, kao i konstantno visoka zabrinutosti značajni su indikatori u ukupnom doživljaju. Neizvesnost u vezi sa trajanjem epidemije koju izražava skoro polovina građana, pored visoke brige za porodicu, faktori su čiji se nivo ustaljuje, pored očekivane zabrinutosti za zdravlje. Iako su ekonomske mere Vlade i pre najnovije pomoći privredi, od strane većine ocenjene kao adekvatne, zabrinutost za ekonomiju iskazuje tek trećina građana. Oni očekuju smanjenje potrošnja i primanja što takođe u perspektivi nepovoljno utiče na vraćanje optimizma i smanjenje letargije među građanima. Epidemiološka situacija dinamična je, a promena epidemiološke krive kreće se brže od reakcije građana na njene nagle i nepredvidive zaokrete. Izgubljeno poverenje u Krizni štab, ocena njegovog rada kao nezadovoljavajući, negativan stav o svrsi održavanja redovnih konferencija, dodatno opterećuju zdravstveno turbulentan period pred nama. Pojava vakcine, kao i brojna pitanja koja će se njenim stavljanjem u upotrebu nametnuti, sigurno će ostaviti snažan utisak na građane, a u kolikoj meri, izmerićemo.

_______________________________________________________________________________