Вештачка интелигенција ће „струјати“ информационим простором

Развој вештачке интелигенције, јачање пропаганде у временима политичких и економских превирања и нови стилови извештавања усред финансијске кризе имаће снажан утицај на 2024. годину, навео је Ројтерсов институт у извештају у којем анализира актуелне тенденције у новинарству и како би оне могле да се одразе на будућност професије.

Ројтерсов институт предвиђа и да ће већ 2026. године велики део садржаја на интернету бити произведен синтетички, односно коришћењем вештачке интелигенције и различитих рачунарских техника, и упозорава новинаре и новинске организације да под хитно преиспитају своју улогу и сврху у медијским кућама у којима раде. Према предвиђањима Ројтерсовог института, мењаће се и начин на који се садржај дистрибуира.

– Многи четботови вођени вештачком интелигенцијом понудиће бржи и интуитивнији начин за приступ информацијама. Нагли пад преусмеравања са Фејсбука и Икса (раније Твитера) на њуз сајтове могао би додатно смањити свеукупну посету овим сајтовима… – наводи се у извештају Ројтерсовог института.

Оптимистични издавачи се, пише Ројтерсов институт, радују ери у којој би прекинули своју зависност од неколико огромних технолошких платформи и изградили ближе директне односе са читаоцима, који би били спремни и да плате да би приступили садржају.

– Може се очекивати да власници медија ове године у већој мери штите свој оригинални садржај садржај, као и да ангажују скупе адвокате да заштите своју интелектуалну својину (ИП) – наводи се у извештају Ројтерса.

Ипак, задатак, како наводе, неће бити лак, судећи по томе да су млади људи већ задовољни персонализованим садржајем, односно, алгоритамски генерисаним вестима, и уз то у мањој мери прате традиционалне медије.

У упитнику Ројтерсовог института који је попунило више од 300 најчитанијих дигиталних медија, мање од половине, односно 47 одсто уредника, извршних директора и дигиталних руководилаца навело је да верује да новинарство у наредној години очекује просперитет, а око једне десетине, односно 12 одсто уредника, навело је да не очекује просперитет,

Усмеравање публике са Фејсбука ка њуз сајтовима драстично опало, издавачи се све више окрећу Инстаграму, Тиктоку и Вотсапу.

Подаци које је Ројтерсов институт добио од аналитичког провајдера Чартбит показују да је преусмеравање публике са Фејсбука ка сајтовима са вестима прошле године опало за 48 одсто, а преусмеравање са Икса/Твитера за 27 одсто.

Као одговор на овај пад одласка публике са друштвених мрежа ка онлајн медијима, око три четвртине (77 одсто) навело је да ће се више фокусирати на сопствене директне канале у наредној години, док је петина (22 одсто) навела да ће прибегавати смањењу трошкова. Петина је навела да ће срећу окушати са платформама које нису Фејсбук и Твитер (20 одсто).

Канали преко кога ће покушати да допру до ширег аудиторијума биће Воцап, Тикток и Инстаграм, а Гугл дискавер постаје све важнији канал за долажење до информација.

Више подкаста, видео садржаја, креативнији сторителинг и чешће слање билтена кључ за привлачење пажње публике

Више од половине издавача и уредника (54 одсто) у упитнику Ројтерсовог института признало је да су њихове компаније углавном фокусиране на то да се публика што дуже задржи на њиховим сајтовима. Само 37 одсто је навело да поштује време своје публике и да ће настојати да јој за време које она посвети онлајн медију пружи што више информација.

Већина испитаника навела је да планира да прави више видео записа, да чешће шаље билтене, снима више подкаста, али да објављује једнак број текстова, како би допрли до шире публике и више оглашивача.

Као најчешћи разлог за забринутост Ројтерсов институт наводи презасићеност публике информацијама, као и то што читаоци занемарују вести које нису у складу са њиховим уверењима.

Стратегије које издавачи и уредници сматрају веома важним за супротстављање овим трендовима укључују боље објашњење сложених прича (67 одсто), креативнији приступ сторителингу (44 одсто) и више инспиративних људских прича (43 одсто). Неки испитаници навели су да би читаоце привукле позитивне (21 одсто) и информације из света забаве (18 одсто).

Чак 80 одсто издавача и уредника који су учествовали у анкети Ројтерсовог института наводи да ће претплата бити важан део прихода, и то доста важнији од оглашавања.

Већина оних којима је примарни бизнис модел претплата сведоче о благом порасту или стабилном броју претплатника на садржај у прошлој години, упркос не тако оптимистичној економској перспективи.

С обзиром на то да велики број издавача ове године има за циљ да склопи уносне уговоре о лиценцирању са АИ платформама, шансе неће бити једнаке за све, пише Ројтерсов институт. Трећина испитаника у упитнику Ројтерсовог института сматра да ће већина новца отићи великим издавачима, док близу половине верује да би овакви уговори донели профит било коме.

Близу половине анкетираних издавача и уредника сматра да ће редакције у којима раде вештачку интелигенцију највише користити за генеричко писање вести, више од трећине наводи да ће вештачку интелигенцију у највећој мери користити за тражење препорука, док близу четвртине верује да ће АИ користити у комерцијалне сврхе.

Експериментални интерфејси за интернет као што су АР и ВР наочаре, игле за ревере и други уређаји који се могу носити обележиће годину која је пред нама, наводи Ројтерсов институт.

Испитаници сматрају ће постојећи уређаји који се активирају гласом, као што су слушалице и паметни звучници, пошто буду надограђени АИ технологијама постати највероватнија опција да замене – или барем допуне – паметни телефон у периоду који предстоји.

Извор: УНС инфо

_________________________________________________________