Veterani protiv Vulinove inicijative

Поводом такозване иницијативе министра војног Александра Вулина, да се дан ветерана обележава 4. децембра, ратни ветерани једногласно изражавају своје противљење и наглашавају да је одабир тог датума апсолутно неприхватљив.

Dan veterana u Čačku

Чињеница је да су сами ветерани у претходним периодима, покренули идеју и иницијативу да се тај дан коначно обележава, али на Видовдан. Овај министров потез је још један од показатеља да држава и они који је представљају, немају „слуха“ и интересовања за ветеранску проблематику у целини.

Мора се нагласити да се после толико година од завршетка ратних дејстава још кубури са људским правима целе борачке популације, а чињеница је таква да су она у сваком погледу запостављена. Та очигледна запостављеност најбоље се огледа у још једној чињеници, да нема коначног и праведног решења за целу борачку популацију, у виду тог дуго ишчекиваног борачког закона. Наравно, друштвени статус, права и одређене бенефиције или награде, требале би да буду регулисане тим праведним законом, и то искључиво на основу рана и дела. Опет, чињеница је да није тако, већ да су ратни ветерани, ратни инвалиди, као и породице погинулих третирани, најблаже речено, као социјални случајеви. 

Није тешко закључити, да је вишегодишњи и данашњи однос државе и политичара који је представљају, према борачкој популацији апсолутно дискриминаторски.

Dan veterana u Čačku

Чињеница је да политичари који представљају државу, задње време у медијима и кажу неколико реченица везано за ветеранска питања, али не питајући ветеране ама баш ништа. Такође и ти медији испоставило се, немају „слуха“ ни жеље да саслушају причу о реалним борачким темама. Најбољи је баш овај пример око идеје за дан ветерана. 

Наиме, код ветерана се на основу потребе сећања и поштовања погинулих и живих ратника, родила идеја да имају дан ратних ветерана, када би се ово друштво сетило погинулих, а живима указало најосновније људско поштовање. Идеја за сам дан и датум обележавања је без икакве двојбе, Видовдан. Знајући да наша Црква тада даје помен свим погинулим ратницима од Косовског боја до данашњих дана, као и да је Видовдан стара војничка слава, живим ратницима то је био једини логични избор.

Ове године су се самостално, без икакве и ичије политике, у Чачку на Видовдан организовали и обележили тај дан, наглашавајући једину припадност Отаџбини и народу који су бранили. Тада је састављен и званичан документ, захтев надлежном министарству, да се дан ветерана на Видовдан уведе у календар државних празника, са јасном паролом која гласи: „Мртве не заборавите, живе поштујте“

Политичари који су на надлежним функцијама чули су за ову идеју, и сада покрећу иницијативу да се дан ветерана обележава, али по њиховим одлукама а не нашим жељама. Чињеница је су већ одлучили да тај дан буде 4. децембра. Самим тим показали су да за нашу идеју и жељу немају слуха, колико год да је то за ветеране неприхватљиво. Ово је само један у низу безбројних негативних ставова према ратницима, од стране надлежних политичара, којим се наставља вишегодишњи неправедни однос према целој борачкој популацији ратова деведесетих година прошлог века.

И опет, када су ратни ветерани у питању, сви ћуте, медији ћуте. А они, ратници, и даље се боре, иако су ратови одавно завршени.

Та борба ветерана ће бити заснована на потребама које су им ускраћене, а које нису ускраћене ветеранима у свету и околини. Своје јасне захтеве које ће у наредном периоду апсолутно и без компромиса захтевати су:

1. Обележавање дана ветерана сваког Видовдана. (Државни празник)
2. Апсолутно признање права на ПТСП. (Без временског ограничења)
3. Националне пензије за ветеране, РВИ и ППБ. (Без дезертера)
4. Борачки закон праведан за све. (Поновити расправу у целој Србији)
5. Борачко министарство. (Ветеран министар)

Братски, ветеран са Кошара, Ненад Станић
.