Prethodni članak
Video sam kako mi dete gori, lučanski bog me neće zaustaviti
Izvor:
Milovan Milivojević, otac nastradalog Milomira, koji je poginuo na radnom mestu sredinom jula 2017, kada je u fabrici Milan Blagojević – Namenska ispred pogona za proizvodnju raketnih goriva izbila eksplozija, u ispovesti za Direktno.rs izneo je potresne detalje pogibije svog sina, bolu koji lomi ovu porodicu, i mukama s kojima se suočavaju od Milomirove smrti.
– Ja neću stati do Strazbura. Dok dišem. Samo može smrt da me spreči – počinje priču Milovan, otac, koji je izgubio dete i sve što traži jeste da odgovorni za njegovu smrt budu kažnjeni.
Milovan Milivojević, Foto: MilicaVučković
– Video sam kako mi sin gori, na 100 metara od mene. Drugi nastradali radnik, Milojko, bio je dobar sa mnom, vozio je elektrokolica. Svakodnevno je dolazio kod mene u garažu da uzme vozilo i da vrati. Bio je dobar čovek, ali moram da kažem tako… On je moje dete odveo u smrt. Miša je bio unutra, otišao da odradi još jedan krug. Pre toga je bio kod mene, izašao je u 19.24 i izgoreo… Dete mi u majici izgorelo pred mojim očima – priča neutešni otac nastradalog Milomira, i nastavlja:
– Popio je tri čaše soka i pojeo tri napolitanke. To mu je poslednje bilo… Sedeli smo kao ja sa vama…
Dodaje da je pokojni Milojko Ignjatović kobnog dana doterao pet elektroburadi na kolicima, te pozvao njegovog sina da mu pomogne.
– I moj Miša izađe ispred objekta, tri, četiri koraka. Kako su spustili prvo bure, tako je planulo. Onda je uhvatilo i ostala četiri na kolicima, a kad je zahvatilo i magacin, to je bio kraj. Objekat nije imao upotrebnu dozovolu, nije smeo da se pusti u rad. Mimo svega, taj objetkat i svi drugi gde se radi s raketnim gorivima, moraju da imaju otvor gore. Bio je ogroman požar, vatra do neba, izgorele su topole, objekti pored, sve je izgorelo. Ima i nadstrešnica, a ni ta nadstrešnica od lima nije smela da bude ispred objekta. Moj sin je pobegao, ali kad je vatra uhvatila magacin, sustigla ga je jer nema otvora na magacinu, lim od nadstrešnice je izgoreo i plamen je Mišu udario preko leđa. On je napred bio čist, izgoreo je pozadi. Trčao sam ka garaži, noge su mi se oduzele… To je nekih 100 metara od mene, pravo ulicom. Trčim, srce hoće da iskoči.
Bol Milivojeviće slama svakodnevno. Ipak, sećanje na Milomira i to kakav je čovek bio, drži ih i gura dalje, do pravde. Što se tiče porodice drugog nastradalog radnika, ističu da s njima nemaju nikakav kontakt, te da Ignjatovići ne žele ni da im se obrate.
– Pa oni dolaze u sud i ne javljaju se ni meni, ni supruzi, ni ćerki. Milojko je mog sina pozvao, ne neko drugi. Jer je bio dobar sa mnom, jer smo iz istog mesta. Sa ženom sam mu išao u školu, i ona radi u fabrici. Njega je njegova porodica prodala. Ali, oni nisu prvi. Mi našeg mrtvog Mišu ne prodajemo – priča Milomir.
Nela Milivojević, majka nastradalog Milomira, Foto: Milica Vučković
Nela Milivojević, majka nastradalog mladića kaže, da je tada znala deo onoga što zna danas, sina nikada ne bi pustila da radi u fabrici.
– Ćuti se o svemu što se tamo desi. Krivo mi je samo što smo mu dozovlili. Pričali su svi, što ga je otac zaposlio u Namenskoj, ako je znao šta se tamo dešava. Ali nije ga Milovan zaposlio.On je hteo kod njega u radionici da radi, ali se to nije desilo. Miša je izlazio i sreo u gradu čoveka koji mu je predavao hemiju u školi i pitao ga je da li hoće da radi. Mi nismo bili za to, ali radili su mu drugovi tamo – priča ova majka, koja je izgubila dete i sve što želi je da se krivac privede pravdi.
U dom Milivojevića retko ko više da svraća. Od prijatelja, komšija, kolega… Nakon što su zatražili da direktor krivično odgovara, svi su im okrenuli leđa.
– Bio sam spreman da skočim u vatru za neke ljude, da ih izvadim. Sad ih nema kad je meni najteže. Nismo ratni zločnici, da je moje dete pobilo pola mesta. Ovo ima samo kod nas. Nisam mogao ni u najružnijem snu da zamislim. Da neko ko sedi s vama na slavi, prvi, drugi dan, i koga vodite kući pijanog, da ti ne dolazi više u kuću. Sad mi ne treba ni na sahrani. Dve godine i nešto kad ja bolujem i tugujem, tih ljudi nema da popijemo kafu, sok, pivo. Zašto nema? Da li sam nekome od njih nešto ružno rekao, da li sam ih uvredio? Da li je moj Mišo nešto uradio? Nije, otišao je nevin u grob. Dokle je to došlo. Da ljudi koji su sa mnom odrasli, ne smeju da sednu sa mnom na piće, ne smeju da ih vide sa mnom. To je mala sredina, gde čovek diktator vlada. I niko ne sme da šušne od njega – priča Milovan i dodaje:
– Poziv za godišnjicu i dalje stoji u terpezariji B pogona u fabrici. Niko ga nije skinuo. Lično sam nalepio kad je Mišu bio pomen. Niko se nije odazvao, niko nije došao. Na sahrani su bili svi i na 40 dana, ali posle mu niko grob nije obišao. Jednostavno, niko nam više u kuću ne dolazi.
Direktno.rs u poseti porodici Milivojević, Foto: Milica Vučković
Borba Milivojevića traje svakodnevno. S bolom, nepravdom, pritiscima. Ipak, oni ne odustaju.
– Bog nas drži da isteramo sve. Ali teško to ide u ovoj državi. U našoj državi gde nema prava. Da ga vratim ne mogu. A mi se nismo razdvajali. Bog nas je razdvojio. Ali ne predajemo se. Kad bi mogao da ga iskopam i da legnem umesto njega, samo da se on vrati – kaže neutešni otac kroz suze.
Milovan je sinu ispunio želju… Foto: Milica Vučković
– To je bio momak za primer. Od pet ujutru bere maline do dva, pa ode u drugu smenu u fabriku. On i ja smo bili drugari, zajedno smo igrali fudbal. Stalno smo bili zajedno. To je bio momak. Mogao je ceo dan da trči. Imao je sve kategorije. Samo nije imao A. Njegov skuter stoji na terasi, nije paljen dve godine. Hteo je da digne kredit i da skuplja novac da kupi BMW X3 džipa. Rekao sam mu da sačeka da oberemo maline i nije dočekao. Izgoreo je 14. juna. Automobil sam kupio posle njegove smrti. Prodao sam auto što je vozio i još dodao. Napisao sam pozadi njegovo ime, jer nisam stigao da mu kupim za života. Kupio sam posle da mu ispunim želju – priča ovaj nesrećni čovek.
Grob svog Miše Milovan, Nela i Mirjana obilaze svakodnevno. Ekipa našeg portala posetila je sa porodicom Milivojević večitu kuću njihovog sina i brata.
Grob Milomira Milivojevića, Foto: Milica Vučković
Nemoć, tuga i bol. Sve druge reči su suvišne…
– Natkrio sam ovde sto kvadrata. Kuću sam mu podigao. Svaki dan dolazimo. Nije mu ništa bilo teško. Mi izjutra poranimo u maline, pa radimo… Ja s tim detetom problema nisam imao. Nikad me niko nije zvao zbog njega, nikad se nigde nije potukao. Mi nismo pušili, niko u kući nije pušio. Počeli smo na VMA, kad smo bili po ceo dan tamo. Niko za onih 19, 20 dana dok je ležao u Beogradu, nije došao da vidi kako je, da li je živ moj sin. Ni direktor, ma niko iz fabrike. Niko iz rukovodstva nije došao da obiđe to dete, porodicu. Niko. Pa shvatite ko su ti ljudi.
Večna kuća Milomira Milivojevića, Foto: Milica Vučković
Milovan dodaje da se ljudi direktora plaše, ali da su u njegovu kuću dobrodošli svi koji podržavaju njihovu časnu i poštenu borbu, da Milomirova smrt ne prođe nekažnjeno.
– Hvala svima koji su uz nas. Jer nema ništa prljavo u ovome što ja radim. Svi su posle išli da podrže direktora, jer su se plašili da će izgubiti posao. On je njihov lučanski bog, a oni njegovi anđeli. Do sada nisu verovali da protiv njihovog boga može da se pokrene optužnica, jer nikad nije. Strahuju. Oni sad imaju primer, šta se sve nama dešava. Sad vide kako izgleda ta borba za pravdu, ako se ne daj Bože njima desi.
Izvor: Direktno Autorka teksta:
_____________________________________________________________________
Gospodine svaka Vama cast,kao.i Vasoj porodici.
Sve ostale u toj ucmaloj selendari SRAM da bude!!!!!!!
Poltroni,prodali veru za veceru!!!!!!
Idite dalje,gurajte za svoje dete,glavu gore,pa ako pravde nema kod nas u drzavi,imace je sigurno u Strazburu ili gde god.
PODRSKA ZA CELU VASU PORODICU,a ti smradovi imaju decu pa neka razmisle gde su i sta su….
Podrska porodici Milivojevic , najzad jedna hrabra porodica koja se oduprla matorim bahatnika koji godinama unazad diktira u Lucanima.
Lucanskom djavolu je najzad dosao kraj.
Milivojevici istrajte u borbi. Zahvaljujuci Vasoj borbi za istinu radnici MB Namenska su mnogo toga dobili a Vi ste kao porodica i izgubili najvise , dete je svetinja al Lucanskom serifu to nije sveto. Odjednom posle nesrece je Lucanski Bog nabavio odelo radnicima, odjednom je radnicima povecao duplo plate , delio 13 i 14 platu sakom i kapom a to sve zahvaljujuci Vama Milivojevici, a ona rulja od radnika je velika sramota za ljudski rod, umesto da je dosla u Ivanjicu da podrzi Vasu borbu za istinu svog mrtvim kolegu, oni su dosli da aplaudiraju serifu koji ima iza sebe 21 zrtvu I za svaku zrtvu direktor je glavni i odgovorni krivac za smrt radnika. Milovanovici crni dani Vas cekaju
Navalite botovi Lucanski ne pismeni, da branite matoru dzukelu od direktora, kome je davno istekao rok trajanja. Ovako divna porodica ovo ne zasluzuje. Dolazi kraj SNS sekti
Rakoš nije član SNS niti je SNS postajao kad su ga DS, DSS i NS doveli i ustoličili na mestu direktora.
Уз вас смо и сваки нормалан човек је уз вас. Истина је само једна, Миловановић је завио у црно Лучане и уназадио Лучане.
Свакој сили дође крај, Миловановића мора одговарати и пред судом и Богом. Крадоше спаваш ли мирно?
Миловановић је одавно погазио и упропастио Лучане као и све раднике предузећа, одавно је пљунуо по свим жртвама који су свој живот оставили у предузећу.
Питам се чији то новац нуди да откупи жртву? Срам вас било а и целу фамилију Миловановић треба да буде срамота да се уклапају у мишију рупу и да ту заувек остану. Подршка породици
Издржи породице, правда је спора али достижна…
A što DLJIN? Zašto ne ime i prezime, ili nadimak? Da li je strah u pitanju, naglasi. Sramota je da se svi plašite, pa ljudi ste majku mu. Nije tu ništa Radoševo, nije mu Jevrem to ostavio.
Svaka cast ovoj porodici, jedina porodica u Lucanima koja nije poklekla pritiscima i pretnjama bahatnika koji diktira godinama u jednom mestu.
Izgubili su dete zbog nemarnog direktora i uprkos najvecem bolu koji su preziveli moraju da prolaze kroz sve i svasta.
Izdrzite i veruj te Bog je uz Vas, imperija od Milovanovica se rusi polako ali sigurno kao kula od karata.
Rados je dobar covek, kulturan i vaspitan, svi ga volimo i on voli nas. Samo neka ga Bog vidi i sto duze nam ga ostavi da direktoruje, ore i vlaci koga god stigne. Vlast i opoziciju. On, sin i “sincic” sa onom propalom babom iz Pozege u opštini bas su cakani. Ljubi ih majka.
Žali Bože ove nesrećne porodice i njihovog deteta, a za ostale Lučance Radoš je tiranin baš po meri.
Necete pravdu docekati u sudu u ivanjici tu je cista korupcija i ja se borim protiv njih osudjen sa nisam kriv a osoba koja je to uradila je svedok imam sve dokaze al oni imaju vlast.
Milivojevići uz vas, smo, srcem i dušom, našu teško bolesnu osobu iz Čačka su oteli i zverski mučili, da bi što pre umro, i dočepali se njegove imovine, osoba bila umno bolesna, zabranili mu lečenje, hranu, preko 40 različitih krivičnih dela dokazali, u ovim teškim zverstvima su ulestvovale osobe iz državnih institucija, kriminal na najvišem nivou, nas su kaznili, zato što nemamo cenu u prodaji pretka, sve je sud bukvalno nam oteo, zato što smo se drznuli i rekli i dokazali imena tih krimosa, i dalje oni rade, njihov je obraz đon, a njihov zakon je novac
Čuvajte se Milivojevići Ivanjičkog suda,imamo primere,gde nasilno otimaju i pljačkaju, zakon ih ne interesuje, ova vlast ih podržava
Podrska porodici da izdrzite i istrajete u svojoj borbi a sigurna sam da cete uspeti jer pravda je spora ali veruj te i dostizna.
Lokalni serif nije Bog taj je samo u svojoj glavi umislio da je Bog i batina pa se tako ponasa i ophodi, bezobrazluk , bahatost, nevaspitanje cele porodice Milovanovic se vidi iz aviona, novac koji su stekli tako kako su stekli sve ce to u sekundi odneti djavo. A o tapsacima svaka rec suvisna, to ljudi nisu to su potguzne muve direktora koje su dosle da tapsu bahatniku , to su jadni, primitivni i bedni intelektualno ljudi i na kraju cu samo reci jadna njihova deca i pokolenja.