Virtuelna preduzeća početni korak ka preduzetništvu

Kada je reč o razvoju preduzetništva i podsticanju mladih da posle završenog školovanja pokrenu sopstevni posao, za razliku od Crne Gore gde bi preduzetništvo uskoro moglo da se izučava kao poseban predmet u srednjim stručnim školama, deo srpskih srednjih stručnih škola se opredelio da formiranjem virtuelnih preduzeća u okviru škole mlade postepeno uvodi u svet i tajne preduzetništva.

U kojoj meri je ovaj metod zaživeo, naročito u srednjim školama ekonomske struke, najbolje svedoče godišnji sajmovi virtuelnih preduzeća na kojima srpski srednjoškolci demonstriraju preduzetnička znanja i veštine. Pozitivna iskustva ovakvog vida edukacije srednjoškolaca na drugoj strani podstakla su i neke fakultete da u nastavni proces uključe virtuelna preduzeća kao svojevrsan vid praktične nastave.

– Virtuelno preduzeće predstavlja simulaciju radnog procesa u kome su polaznici („zaposleni“) angažovani na konkretnim radnim mestima u preduzeću. U okviru virtuelnog preduzeća, obavljanjem svojih radnih zadataka, „zaposleni“ obnavljaju prethodno stečena teorijska znanja i veštine (ukoliko su ih imali) i stiču nova znanja i veštine iz blasti: preduzetništva, pravnih aspekata poslovanja, administrativnog poslovanja, poslovne korespodencije, računovodstva, poslovnih finansija, poslovne komunikacije i poslovnog bontona, prodaje, marketinga, kadrovskih poslova i dr. Sve to, „zaposleni“ rade pod vođstvom i nadzorom stručnjaka- mentora, koji vode radni procese, prate, analiziraju, usmeravaju i savetuju. Virtuelno preduzeće se formira po svim pravilima i u skladu sa propisima koja važe za stvarno („pravo“) preduzeće, ali se ne registruje u Agenciji za privredne registre. Virtuelno preduzeće funkcioniše kao „pravo“ preduzeće, a razlika je jedino što nema stvarnog protoka robe i novca – objašnjavaju metod nastave kroz virtuelna preduzeća u čačanskoj Ekonomskoj školi.

Cilj virtuelnog preduzeća je da polaznici uče i da praktično obavljaju sve ključne poslove koji se vrše u realnom (“pravom“) preduzeću, Pri tome, učenici, kako ističu u Ekonomskoj školi, dobijaju potrebna znanja i veštine koja su potrebna, kao i kada bi radili u nekom „pravom“ preduzeću, jer ih obučavaju stručnjaci za određene poslove iz realnog okruženja. U okviru virtuelnog preduzeća obično se organizuje rad u odeljenjima za: finansije i računovodstvo, marketing, komercijalno poslovanje, pravne, kadrovske i opšte poslove i dr. Polaznici „prolaze“ kroz sva odeljenja i uče sve poslove.

– Težište rada virtuelnog preduzeća je na sticanju praktičnih znanja. Posle učenja u virtuelnom preduzeću, učenici su daleko više osposobljeniji za rad kod nekog poslodavca ili u sopstvenom preduzeću. Učenje i rad se odvijaju u uslovima dozvoljenih grešaka jer nema rizika da će se greške negativno odraziti na poslovanje preduzeća. Ovaj model sticanja znanja i veština je najpogodniji model obuke za započinjanje i vođenje malog biznisa. Krajnji rezultat učenja i sticanja iskustva, odnosno veština u virtuelnom preduzeću je motivisan polaznik obuke i bolje pripremljen za samozapošljavanje, odnosno zapošljavanje – ističu profesori čačanske Ekonomske škole.

Ovakva vrsta nastavnog procesa organizovana je u posebnim kabinetima koji je opremljen kao preduzetnička kancelarija sa savremenom opremom i nastavnim sredstvima. Učesnici obrazovanja simulacijom izvođenja poslovnih funkcija praktično upoznaju poslovne procese u preduzeću, a povezani su i sa realnim okruženjem posredstvom elektronske opreme i telekomunikacija. Primenom savremenih informacionih sistema u formi programskih paketa obezbeđena im je simulaciju poslovnih procesa, funkcija, elektronskog poslovanja…

_______________________________________________