Više od 90 odsto žena na selu nema ni metar zemljišta u svom vlasništvu
Položaj žena na selu nije se poboljšao srazmerno sa drugim stvarima koje su se popravile u društvu, već je sa napuštanjem i nedovoljnim ulaganjima u ruralna područja postao kompleksniji i teži. Sistemska rešenja za njihovo osnaživanje i reakcija države i Evropske unije neophodni su, kako bi se ženama pružila stabilnost, podsticaj i osećaj sigurnosti, zaključak je konferencije „Žene kao nosioci ruralne ekonomije“.
Potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović istakla je da je neophodno donošenje akcionog plana za osnaživanje žena, kako bi svi resorni organi i organizacije koje na tome rade, bile brže i efikasnije.
– Mnogo je žena kojima treba nada, podrška da krenu na put osamostaljivanja i dolaska do posla. Trenutno je 92 odsto žena u ruralnim područjima koje nemaju niti jedan metar zemljišta u svom vlasništvu. Naš zadatak je da ih podržimo i da u toj podršci budemo efikasniji i brži– rekla je Mihajlović.
Kroz projekat „Žene kao nosioci ruralne ekonomije“, koji sprovodi Etno mreža, uz finansijsku podršku međunarodne organizacije UN Women, sprovedene su konkretne mere podrške ženama koje se bave starim zanatima u Beloj Palanci, Pirotu, Knjaževcu, Sremskoj Mitrovici, Inđiji, Odžacima i Somboru, sa ciljem da se one omasove i primene i u drugim sredinama.
–Radili smo na edukaciji, otvaranju prostora i stvaranju drugih uslova za rad, organizaciji obuka i tkačkih kolonija. Povezivali smo kreativnost i ekonomiju, tradiciju i očuvanje života na selu. Statistike pokazuju da je položaj žena nepovoljniji u svim oblastima, zbog čega moramo da nastavimo sa direktnim merama podrške – istakla je direktorka kancelarije UN Women u Srbiji Milana Rikanović.
Predsednica Etno mreže Violeta Jovanović zaključila je da mere koje su istaknute kao primeri dobre prakse treba da se primene i u drugim sredinama, ali i da prerastu u stalne programe podrške kroz rodno budžetiranje i primenu Zakona o socijalnom preduzetništvu.
Kanada je jedan od lidera u oblasti rodne jednakosti i socijalne ekonomije i njegova ekselencija Džajlz Norman, istakao je da je neophodno stvoriti konkretne mogućnosti za zapošljavanje žena koje se bave starim zanatima, i ulagati u edukaciju učenika i nastavnika, zarad očuvanja tradicije.
А шта ће женама власништво над земљом?
Da, u pravu si … Mico, samo nastavi sa varjačom u rukama i sa tim stavom, daleko ćeš dogurati. Kada nekada malo podigneš glas mužu i kada te spiči po gubici, žali se sama sebi u ogledalu. U pravu si skroz.
On ako je „Mica“ ja sam princ Filip Karađorđević.
Јесам Мица.И даље мислим да жена нема никакве користи од власништва над имањем.За жену и јесте варјача и брига о кући и деци.Жене су много понижене одкад “ имају своја права“.А то су право да ради и на послу и у кући, да има одговорност и на послу и у кући, право да убије своје дете путем абортуса а рођену децу да препусти улици на васпитање.Ја не желим таква права.
Kome treba zemlja,nek mi se javi,u četiri oka,dobiće sve što poželi
Zene se obicno udaju u drugu kucu, a najcesce zemlju prilikom ostavinskog postupka ostavljaju braci, osim ako testamentom nije drugacije odredjeno.
Muskarac ne moze da radja, ali zato moze da ore, kopa, plasti, gaji stoku, pece rakiju, susi slaninu, dovlaci drva, izbacuje djubre i tako dalje, dok zena lakira nokte i gleda rijaliti, i obavezno kune kad vidi motiku.