Danas je u 14.00 po lokalnom vremenu počeo virtuelni skup na visokom nivou koji su sazvali NJ.E. Antonio Gutereš, generalni sekretar UN, NJ.E. Džastin Trudo, premijer Kanade i NJ.E. Endrju Holnes, premijer Jamajke na temu  „Finansiranju za razvoj u doba COVID-19 i šire“.

Ovaj događaj će okuplja preko 50 šefova/ica država i vlada i šefova međunarodnih institucija i vodećih glasova poslovne zajednice da unaprede konkretna rešenja za finansiranje štete nastale usled COVID-19 i njegovog uticaja na najugroženije.

Skup na visokom nivou o finansijskim rešenjima u vezi sa kovidom 19.Vlade i međunarodne organizacije se okupljaju kako bi tražile rešenja za ekonomske izazove i održivost.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, premijer Kanade Džastin Trudo i premijer Jamajke Endru Holnes danas su okupili svetske lidere i liderke i međunarodne organizacije u zajedničkoj inicijativi za što adekvatniji i brži globalni odgovor na značajne efekte kovida 19 po privredu i ljude, kao i za nalaženje konkretnih rešenja za urgentne razvojne potrebe.

Džastin Trudo

Zbog pandemije se javila potreba za sveobuhvatnim i koordiniranim multilateralnim odgovorom kako bi se državama kojima je to potrebno pružila podrška u što uspešnijem oporavku i izgradnji prosperitetnijih, otporniji h i inkluzivnijih privreda i društava.

Na Skupu na visokom nivou o finansiranju razvoja u eri kovida 19 i dalje okupiće se više od 50 šefova/ica država i vlada, pa će to biti najširi sastanak država u čijem će fokusu biti socioekonomski oporavak i potrebe za finansiranjem koje proističu iz pandemije. Moramo da nastavimo sa koordinacijom aktivnosti u ovoj oblasti kako bi se izbegao poguban efekat na živote i egzistenciju ljudi.

U reagovanju na ovu pandemiju, svi se suočavamo sa ekonomskim teškoćama. To posebno važi za države sa niskim i srednjim dohotkom, od kojih mnoge sada beleže zastoj u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja (COR).

Skup na visokom nivou će se usredsrediti na šest urgentnih oblasti delovanja kako bi se angažovala finansijska sredstva neophodna za reagovanje i oporavak. Te oblasti obuhvataju poboljšanje likvidnosti u celokupnoj globalnoj privredi; rešavanje problema zaduženosti; iskorenjivanje nezakonitih finansijskih tokova; povećanje spoljnog finansiranja za inkluzivan rast i otvaranje radnih mesta; kao i strategije za što uspešniji oporavak država, ostvarivanje COR, rešavanje problema promena klime i obnavljanje ravnoteže između privrede i prirode.

– Pandemija je iznela na videlo našu osetljivost – izjavio je generalni sekretar UN Antonio Gutereš – Zbog majušnog virusa, izloženi smo ljudskoj krizi bez presedana. Moramo da reagujemo jedinstveno i solidarno, a jedan od ključnih aspekata solidarnosti je finansijska podrška.

Antonio Gutereš

Premijer Jamajke Endru Holnes rekao je da „pandemija kovida 19 nalaže da se bez odlaganja pozabavimo njenim efektima na privredu svih država, u svim regionima sveta, bez obzira na njihov stepen razvijenosti,” i dodao da pozdravlja šest tematskih oblasti rada, uključujući i „hitan odgovor na potrebu za većom likvidnošću, naročito kada je reč o državama sa niskim i srednjim dohotkom.”

Premijer Kanade Džastin Trudo izjavio je da „pandemija kovida 19 sve države stavlja pred ispit i preti da ugrozi rezultate razvoja koje smo ostvarili velikim trudom. Znamo da je saradnja cele globalne zajednice najbolji način da svim ljudima i privredama pomognemo u ozdravljenju. Želimo da podržimo kolektivne i individualne akcije usmerene ka oporavku u funkciji izgradnje inkluzivnijih, održivijih i otpornijih privreda, u kojima niko neće biti zanemaren.”

Koliko nas košta pandemija

Podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pokazuju da je pandemija kovida 19 već odnela više od 340.000 života, a da je na globalnom nivou zabeleženo više od 5,4 miliona slučajeva. Ako sada ne preduzmemo ništa, projekcije UN ukazuju da bi pandemija mogla da košta globalnu privredu skoro 8,5 biliona američkih dolara u naredne dve godine, da ove godine 34,3 miliona ljudi gurne u ekstremno siromaštvo, a tokom ove decenije potencijalno još 130 miliona ljudi.

Zatvaranje preduzeća već dovodi do skoka nezaposlenosti. Međunarodna organizacija rada (MOR) očekuje da će, na svetskom nivou, broj sati rada u drugom kvartalu 2020. godine biti 10,5odsto niži nego pre krize, što je ekvivalentno gubitku 305 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom. Žene su posebno pogođene, budući da su nesrazmerno zastupljenije u sektorima u kojima je od početka zabeleženo najviše otpuštanja. Osim toga, one na globalnom nivou čine većinu zaposlenih u neformalnom sektoru i često rade na nesigurnijim radnim mestima, uz slabiju zaštitu, manju ušteđevinu i veću verovatnoću da budu siromašne ili na ivici siromaštva.

Pandemija je donela ekonomske teškoće čak i državama koje još nisu u velikoj meri pogođene njenim zdravstvenim efektima. Pad izvoza i rasta brzo podrivaju održivost dugova mnogih država u razvoju, a posebno onih koje u velikoj meri zavise od prihoda od robe, turizma i doznaka. Sve teža dužnička kriza im donosi ogroman izazov i dodatno ograničava njihove kapacitete za sprovođenje podsticajnih mera.

Čak i pre izbijanja pandemije, skoro polovina najnerazvijenijih država i drugih država sa niskim dohotkom bila je u dužničkoj krizi ili na putu ka njoj. U periodu od 2000. do 2019, tim državama su se troškovi servisiranja dugova više nego udvostručili i dostigli 13 odsto javnih prihoda, a čak premašili 40 odsto u jednoj četvrtini ukupnog broja malih ostrvskih država u razvoju.

Za privrednu obnovu će biti izuzetno važno delotvorno angažovanje domaćih resursa. Ipak, smatra se da se na neprijavljenim ofšor računima nalaze bilioni dolara. Procenjuje se da pranje novca košta oko 1,6 biliona američkih dolara godišnje.

Kako odgovoriti na izazove

Suočivši se sa ovom nezapamćenom zdravstvenom, socijalnom i ekonomskom krizom, mnoge vlade širom sveta su pokrenule obimne mere fiskalnih podsticaja čija se vrednost procenjuje na 10 odsto njihovog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Međutim, za većinu privreda u razvoju je teško ili nemoguće da sprovedu dovoljno velike fiskalne pakete, koji za sada u proseku iznose manje od 1 odsto njihovog BDP-a.

U aprilu 2020, grupa G-20 se saglasila da za 76 država u razvoju sa niskim dohotkom uvede moratorijum na servisiranje zvaničnih bilateralnih dugova kako bi im pomogla da povećaju likvidnost i reaguju na efekte krize. Međunarodni monetarni fond (MMF) je ponudio dodatne olakšice u servisiranju dugova za 25 najsiromašnijih država, a Svetska banka, uz koordinaciju sa regionalnim bankama, razmatra mogućnosti za podršku u suzbijanju kovida 19, zajedničke inicijative, sufinansiranje i povećanje neto tokova sredstava ka najsiromašnijim i najugroženijim državama.

Ali, potrebno je više, i to što pre.

Na Skupu na visokom nivou razmatraće se širok spektar inkluzivnih rešenja, uz poziv državama koje smatraju da su najteže pogođene da iznesu svoje gledište.

Obnova održivosti

U prvoj fazi pandemije, kada je akcenat bio na ograničavanju njenog širenja, države su u prvi plan stavile zdravlje ljudi, a tek kasnije su se okrenule efektima na privredu i tržište rada. Dok trasiraju svoj put ka oporavku, države nastoje da ograniče ekonomske posledice preduzimajući mere za zaštitu preduzeća, radnih mesta i dohotka i podsticanje privrede, i to na način koji će zaštititi žene, porodice, mlade i najugroženije ljude u našim društvima.

Potrebno je da postavimo sebi veće ambicije za što uspešniji oporavak kroz izgradnju prosperitetnijih, inkluzivnijih, otpornijih i održivijih privreda i društava. Države ne mogu da dozvole da zanemare dublje faktore zbog kojih su naši postojeći ekonomski i socijalni sistemi podložni problemima. Ne možemo da zatvaramo oči pred sistemskim rizicima, od krize izazvane promenama klime do velike i postojane nejednakosti. Svi će imati koristi od ulaganja u prevazilaženje tih rizika.

Skup će obuhvatati sesiju na visokom nivou, na kojoj će šefovi/ice država i vlada potvrditi svoje opredeljenje za pronalaženje multilateralnih rešenja za globalnu ekonomsku krizu i njene efekte na one najugroženije. Osim toga, održaće se i panel na visokom nivou, na kom će lideri/ke iz međunarodnih institucija razmatrati izazove i mogućnosti za urgentno i odlučno delovanje. Posle panela će se nastaviti sesija na visokom nivou uz učešće šefova/ica država i vlada i partnera.

Šest ključnih oblasti delovanja

Na Skupu će biti započeto i zajedničko razmatranje konkretnih predloga za prevazilaženje izazova u šest oblasti, a napredak će biti predstavljen na marginama Visokog političkog foruma u julu, sednice Generalne skupštine u septembru i na kraju godine. Ključne oblasti delovanja će biti:

1. poboljšanje likvidnosti u globalnoj privredi i održavanje finansijske stabilnosti da bi se očuvali rezultati razvoja;
2. rešavanje problema zaduženosti svih država u razvoju da bi se zaštitili životi i egzistencija milijardi ljudi širom sveta;
3. otvaranje mogućnosti da se poverioci iz privatnog sektora proaktivno uključe u nalaženje delotvornih i blagovremenih rešenja;
4. stvaranje uslova da se spoljni izvori finansiranja i doznake što bolje koriste za inkluzivan rast i otvaranje radnih mesta;
5. mere za povećanje fiskalnog prostora i podsticanje angažovanja domaćih resursa kroz sprečavanje nezakonitih finansijskih tokova;
6. obezbeđivanje održivog i inkluzivnog oporavka kroz usklađivanje mera oporavka sa Ciljevima održivog razvoja.

Među ishodima Skupa će biti formiranje šest grupa za diskusiju s ciljem da formulišu konkretne predloge do sredine jula.

Nema vremena za gubljenje. Rešenja ne mogu da čekaju, potrebno je odlučno delovanje.

________________________________________________________________