Власница Канала 9: Колеге у мојој судској победи виде светло на крају тунела

Новосадска телевизија Канал 9, чија је власница у три наврата вишедневно штрајковала глађу због превисоких такси организација за заштиту ауторских права, први пут је добила судске пресуде у своју корист.

Привредни апелациони суд у Београду је у споровима вођеним по тужбама Сокој-а и ОФПС-а, пресудио да Канал 9 није дужан да им исплати разлику између прописане минималне накнаде и оне обрачунате на основу прихода. Док то локални медији виде као охрабрење, у ОФПС-у све наводе оцењују као нетачне.

„Законско начело је нарушено када се износ минималне накнаде везује само за број становника„… „Становници су само потенцијални, не и стварни корисници услуга емитера„, гласи део из донесене пресуде.

Тај део најновије пресуде, власница Канала 9 издваја као нарочито значајан, јер последњих пет година тражи управо то – да се накнаде локалним медијима обрачунавају другачије, то јест на основу висине прихода.

Maja Павловић, архивски снимак

– Ми смо сада добили пресуду да све оно што смо ми тврдили у поступку, да та минимална накнада коју нам наплаћују организације за заштиту ауторских права, да није у складу са законом и да нисмо дужни да плаћамо разлику између те минималне накнаде и обрачуна по проценту од прихода – каже Павловићева.

А та разлика је значајна, будући да је минимална накнада, у њиховом случају, чак шест пута већа. Иако је исти суд у три наврата пресудио да је Канал 9 дужан да ОФПС-у плати ту разлику, по њој, четврта пресуда доноси олакшање локалним и регионалним медијима.

– Мене су звале колеге из Зрењанина, из Куршумлије, из Алексинца, ја више не знам одакле све. Доста њих је у овоме видело неко светло на крају тунела – наводи власница „Канала 9“.

Да су таква очекивања оправдана, иако судска пракса у Србији није обавезујућа, сматра и адвокат Вељко Милић.

– Свакако је таква вест охрабрујућа, не само за Канал 9, него и за друге медије који су изложени плаћању енормних накнада за коришћење нечијих ауторских дела – објашњава Милић.

С друге стране, у ОФПС-у све наводе у вези са новом пресудом оцењују као нетачне. Са Каналом 9 су, наводе, закључили споразум о измирењу дуговања и будућих обавеза. Додају и да је за питање усклађености тарифа са законом, надлежан једино Уставни суд.

Иначе, Уставни суд је већ два пута, 2016. и 2017. године, донео одлуке којима је утврдио да је тарифа за емитовање фонограма и на њима забележених интерпретација законита и уставна, те да је и обрачун минималне накнаде за емитовање, у складу са законима и Уставом Републике Србије.

Ипак, у Асоцијацији локалних и независних медија планирају да од Касационог суда затраже уједначавање судске праксе. Уз то ће, кажу, тражити и да се исконтролише рад СОКОЈ-а и ОФПС-а, јер емитере, иако су били обавезни, од септембра нису позвали на преговоре о новим тарифама.

Ово је друга измена и допуна закона, а Сокој и још увек поступа по закону из 2011. Дакле, како није било контроле завода, они су се држали тарифе из 2011. године, наводи Стојан Марковић, из организације „Local press“.

Због превисоких тарифа које угрожавају опстанак њене телевизије, Маја Павловић три пута је штрајковала глађу.

То јој је, каже, дало простора да јавности објасни са чиме се локални медији у Србији суочавају, а пресуда је, верује, дошла као резултат.

Извор: Н1  Аутор: Наташа Ковачев

___________________________________________________________________________