Vlasnici stanova moraće da brinu o zgradi

U Srbiji je u toku javna rasprava o građanskom zakoniku koja će tvajati do polovine naredne godine. Reč o velikom zakonodavnom poduhvatu u srpskoj pravnoj tradiciji, možda i najvećem od 1844. godine, kad je donet prvi srpski građanski zakonik.

Srbija je jedna od retkih zemalja koja već 70 godina nema Građanski zakonik. Do jula 2016. godine na javnoj raspravi je prednacrt Građanskog zakonika, koji ima oko 2.750 članova i sastoji se iz pet celina: opšti deo, porodični odnosi, nasleđivanje, stvarno-pravni i obligacioni odnosi.

Građanski zakonik definisaće i obaveze vlasnika stanova.

Etažna svojina, odnosno definisanje prava i obaveza vlasnika stanova u zgradi takođe je deo zakonika. Reguliše se, na primer, pitanje etažne svojine, odnosno vlasništva nad stanovima u zgradama. Definišu se prava i obaveze vlasnika stanova, daje im se pravo na susvojinu nad zemljištem na kojem su stanovi izgrađeni, uređeno je i pitanje prava građenja kao vremenski ograničenog stvarnog prava na tuđem zemljištu.

Etažna svojina je definisana regulisana kao svojina dva ili više lica na zgradi u kojoj svako od njih ima isključivo pravo svojine na posebnom delu zgrade, a svi zajedno susvojinu na zajedničkim delovima zgrade i na zemljištu za redovnu upotvebu zgrade.

To znači da će po ovim zakonskim rešenjima, ako budu usvojena u predloženoj formi, građani koji imaju stanove u nekoj zgradi, ujedno biti i suvlasnici hodnika, fasade, lifta, krova i parcele na kojoj je zgrada.  Ove odredbe trebalo bi da spreče nesporazume kada je potrebno popraviti lift ili krov, jer onima na poslednjem spratu prokišnjavaju stanovi, ili pak kada treba ispumpati vodu iz podruma, koja preti da poplavi stanove u prizemlju. Svi stanari kao suvlasnici, biće podjednako odgovorni i za krov i za podrum, ali i za fasadu, i moraće da održavaju celu zgradu, u suprotnom snosiće zakonske posledice.

Pošto građani postaju vlasnici i placa na kom je zgrada, ali i zeljišta oko zgrade, oni će moći da naprave parking oko zgrade, posade dreće i cveće, postave klupe. Neće više morati da čekaju da im gradske službe urede neposrednu okolinu. Ujedno, građani vuše neće plaćati taksu na građevinsko zemljište, već veći porez pošto će im imovinska masa biti veća. Tako ni država neće biti na gubitku.