Vlast se okomila na N1, isti scenario kao sa Blicom

Ovih dana u Srbiji je boravio jedan visoki zvaničnik – a nije Dejvid CIA Petreus – multinacionalne kompanije Kohlberg Kravis Roberts & Co, kod nas i u svetu poznatije kao KKR. Preciznije, dotični radi u KKR Global Institute (KGI), ali to i nije od neke presudne važnosti za nas u Srbiji gde se KKR uglavnom poistovećuje sa kablovskim operaterom SBB, ali još i više sa Televizijom N1.

Nekako u drugom planu je činjenica da je reč o investicionom fondu čiji se obrt meri milijardama dolara i koji planira, očigledno, mnogo ozbiljnije poslovne investicije od kupovine kablovskog operatera i finansiranja jedne ugledne televizijske kuće, jedine u ovom trenutku koja, bar što se tiče elektronskih medija, ima jasan kritički stav prema aktuelnoj vlasti.

Vest je, zapravo, da se službenik KGI, daleko od očiju javnosti sastao sa Anom Brnabić, predsednicom Vlade, i Suzanom Vasiljević, savetnicom za medije Aleksandra Vučića, a potom i sa Kajlom Skotom, američkim ambasadorom u Beogradu.

Međunarodne izdavačke korporacije, od WAC-a, RAS-a do KKR-a, imaju samo jedan parametar uspešnosti uređivačke politike – dobit. Ako to znači dogovor sa državom ili vlašću, onda će biti postignut i takav deal, bez ikakve griže savesti

O čemu se razgovaralo, ostaje da se nagađa, kao i o spekulacijama da se vode ozbiljni pregovori između KKR i Adria media grupe Aleksandra Rodića ili da je ova američka kompanija pokušala da preko bugarskog investicionog fondu River Stiks kapital preuzme 85% udela u Telenor banci.

Uprkos izjavi Ingeborg Ofsthus, generalne direktorke Telenora u Srbiji i predsednice Upravnog odbora Telenor banke, da je „strateško partnerstvo sa fondom River Stiks kapital važan korak u razvijanju poslovanja Telenor banke“, NBS nije odobrila akviziciju jer, navodno, potencijalni investitor ne ispunjava potrebne uslove koje propisuju naši pozitivno-pravni propisi.

Nije saopšteno o kakvoj se tačno povredi propisa ili neispunjenosti uslova radi, ali je prvi čovek River Stiks kapitala Elvin Guri, bugarski biznismen albanskog porekla, odbacio tvrdnje o povezanosti Bugara i KKR.

Kako je to izgledalo u Blicu

No, da se vratimo tajnovitim razgovorima u Beogradu. O čemu su hipotetički mogle da razgovaraju premijerka i Vasiljevićeva sa predstavnikom KGI (KKR)?

Za odgovor bismo morali da se vratimo u ne tako daleku prošlost.

Nakon preuzimanja vlasti SNS od demokrata, prisetićete se, prvi čovek Blica je još uvek bio Veselin Simonović, a uređivačka politika bila je najbliža onoj koju sada forsira Jugoslav Ćosić na TV N1. Dakle, bespoštedna kritika Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke.

To je potrajalo nekoliko meseci, a uporedo su se odvijale dve sinhronizovane akcije: direktna Vučićeva kritika Blica, tabloidna haranga protiv Simonovića, plus TV Pink (takozvani gold paket), sa jedne, i poslovni pritisak oglašivača, sa druge strane.

Vlasnici Ringier Axel Springer su najpre javno podržali Veselina, zatim neko vreme ćutali, a potom, kad su uvideli da je vrag odneo šalu, odnosno da Blic počinje da pravi gubitke, seli u avion i doputovali u Beograd.

Službenik KGI se, daleko od očiju javnosti sastao sa Anom Brnabić, predsednicom Vlade, i Suzanom Vasiljević, savetnicom za medije Aleksandra Vučića, a potom i sa Kajlom Skotom, američkim ambasadorom u Beogradu

S kim su razgovarali, sada i nije važno, ali deal je postignut. U Blic stiže Svetomir Marjanović, sada savetnik potpredsednice Vlade Srbije Zorane Mihajlović, preuzima praktično kormilo uz tri pravila:

a) nema direktnih napada na Vučića, ostali su „slobodne mete“,

b) ne dovodi se u pitanje politika prema Kosovu,

c) podrška evropskom putu Srbije, šta god to značilo.

Memorandum o razumevanju je obuhvatao i da Veselin Simović, uz adekvatnu apanažu, dobije u redakciji zvanje „počasnog konzula Nikaragve“.

Zauzvrat, Blicu se vraćaju oglašivači, čitaj pare, pre svega preko (para)državnih firmi i same države.

I tako je Blic postao, kako cinici kažu – Bljuc, ali su i u centrali i Jelena Drakulić, koja postaje ključna figura investicije Ringier Axel Sringera u Beogradu, bili više nego zadovoljni.

Luksemburška iskušenja Jugoslava Ćosića

Ova digresija je važna zbog toga što se, sva je prilika, u ovom trenutku događa nešto slično i sa TV N1. Zapravo, scenario za ovakav ili bar sličan rasplet bio je već pripremljen prošlog leta.

Predigra, mislim na „gold paket“, bila je već u punom zamahu, tako da je na sastanak Borda, održanog u Luksemburgu, Jugoslav Ćosić otišao kao prvi čovek N1, ali bilo je sasvim neizvesno da li će se s tim zvanjem i vratiti u Beograd.

Na sastanak Borda, održanog u Luksemburgu, Jugoslav Ćosić otišao kao prvi čovek N1, ali bilo je sasvim neizvesno da li će se s tim zvanjem i vratiti u Beograd. Već mu je bila pripremljena i zamena, osoba poznata u novinarskim krugovima kao specijalista za eutanaziju previše radikalnih TV postaja

Već mu je bila pripremljena i zamena, osoba poznata u novinarskim krugovima kao specijalista za eutanaziju previše radikalnih TV postaja.

Šta se dešavalo u Luksemburgu znaju samo učesnici, ali zdravorazumskim zaključivanjem moglo bi se doći do stava da je još bilo rano za ovakav ustupak Aleksandru Vučiću.

Šta to praktično znači?

Međunarodne izdavačke korporacije, počevši od WAC-a, RAS-a do KKR-a, imaju samo jedan parametar uspešnosti uređivačke politike – dobit.

Ako to znači dogovor sa državom ili vlašću, onda će biti postignut i takav deal, bez ikakve griže savesti.

KKR je vrlo ozbiljan i bogat investicioni fond koji je već izdvojio određena sredstva za plasman u Srbiju. Licitira se raznim milionima i bilionima, ali to je za nas medijske poslenike i konzumente manje važno.

Ono što nas, međutim, i te kako interesuje jeste da li ćemo uskoro gledati drugačiju, umiveniju N1?

Plašim se da na odgovor nećemo dugo čekati.

Vukašin Obradović, Cenzolovka