Vrli gospodine i dobra dušo

IN MEMORIAM: Siniša Milošević (1942-2017.), dugogodišnji direktor čačanske Gimnazije

Врли господине и добра душо,

неспреман сам одвајкада на растанке са ближњима и нејак да у речи оденем ту неспремност, премда их увек, као човек смртан, очекујем, јер су, нажалост, неприродан след ствари начет грешном вољом. Зато ћу, тугом затечен, пошто си тренутно у недрима тајне/Земље с чијих међа још ниједан путник/Вратио се није (В. Шекспир, Хамлет, трећи чин, сцена прва), бити кратак у свом казивању.

Верујем да су само ретки успели да на чистину истерају и коначно уобличе мисао о сопственој сврси. Сном је човјек успаван тешкијем,/у ком види страшна привидјења,/и једва се опред’јелит може/да му биће у њима не спада. (П. II П. Његош, Луча микрокозма, Посвета) Чини ми се да се ти прибројаваш тој помало одабраној мањини.

Siniša Milošević

Памтим те као отменог и сталоженог господина, понекад дугог, али увек разложног у беседништву, благог и несвадљивошћу озареног лица. У мојим очима ти беше склон праштању и дуготрпељив у подношењу. И то је одличје одабране мањине. Захваљујући теби и твојој ненаметљивој, једва видљивој упорности многи од нас су се скућили под овим кровом, а многе од нас си неретко гостио под једним другим слеменом – под вињагом свог опитомљеног јежевичког дома. У оба случаја било нам је, твојом заслугом, људски топло и радосно. Нека ти Господ то урачуна у меру твог посланства међу људе.

Знам да си био заљубљеник у човечански узвишену античку мисао, па ме на трен, као младића у Проклетој авлији, осени једна од њих, која баш теби некако приличи: Мислим да најбоље живе они који се најбоље брину да живе што боље, а најпријатније они који највише осећају да постају бољи… Та, уверен сам да ће ми се увек потврдити да ја никад ни једном човеку нисам неправду нанео ни горим га учинио, него да сам се увек трудио да своје пријатеље учиним бољима. (Ксенофонт, Успомене о Сократу, књига четврта) Ове Сократове речи упућене ученику Хермогену увек и на сваком месту потврдиће твоја породица, сви твоји пријатељи, они који су те добро, па чак и они који су те шкрто познавали, али и они који те нису штедро миловали.

Сваки човек се распиње од оног Јововог (Јер чега се бојах дође на мене и чега се страшах задеси ме – Књига о Јову 3, 25) до оног Христовог (… али, не бојте се, јер ја надвладах свет – Јован 16, 33), али су речи Спасове, из љубави према човеку потекле, залог славе крстоваскрсне којом те и ја, добри господине Синиша, за царску вечност Тројичну поздрављам.

Твој пријатељ

Слободан Р. Николић

_________________________________________________________________