Vršnjačko nasilje u Čačku

Godinama unazad vršnjačko nasilje u školama je aktuelna tema u Srbiji. To je i tema koja je bezbroj puta bila podržana kao projekat sa kojim su medijske redakcije konkurisale na republičkim, pokrajinskim i konkursima lokalnih samouprava za sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa.

A uprkos merama koje su nadležni državni i školski organi preduzimali u svrhu preventive svake vrste nasilja u školama, i uprkos svim medijskim sadržajima na tu temu, vršnjačkog nasilja bivalo je iz godine u godinu sve više.

Uostalom i vršnjačko nasilje ili nasilje koje trpe deca školskog uzrasta, samo je deo opšteg nasilja koje buja u srpskom društvu na svim nivoima i u svim oblicima.

Vršnjačko nasilje u Srbiji moglo bi se reći da je kulminiralo početkom maja ove godine ubistvima učenika u beogradskoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i ubistvima nešto starijih žrtava od strane takođe nešto starijeg izvršioca u dva sela mladenovačke opštine.

Umesto očekivanog povećanja svesti o potrebi da se društvena borba protiv ovakvog nasilja nad decom i mladima mora bolje prevenirati i zaustaviti, te da i kroz medijske sadržaje treba još više uticati na suzbijanje svake vrste nasilja, čini se da je aktuelna vlast kao prioritet stavila guranje problema pod tepih.

U Čačku je na ovogodišnjem Konkursu za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Čačka, Gradsko veće na predlog „stručne“ Komisije odbilo predlog projekta portala N2 na temu „Bezbedno okruženje: otkrivanje i prevencija vršnjačkog nasilja“, a podržalo projekat medija Amp press „Gljive sve su jestive, neke i više puta“.

To znači da po proceni „stručne“ Komisije, gradonačelnika i Gradskog veća, postoji javni interes da građani budu informisani o tome koje gljive su jestive više puta, a da ne postoji javni interes za otkrivanje i prevenciju vršnjačkog nasilja.

A onda je počela nova školska godina i u prva dva meseca zabeležena su čak tri slučaja da su pojedini učenici nižih razreda doneli noževe u svoje osnovne škole, a da je u jednoj srednjoj stručnoj školi izbila masovna tuča učenika, nakon koje su povređeni učenici zbrinuti na Urgentnom odeljenju čačanke Opšte bolnice.

Ako je za utehu i opravdanje onih koji su novac iz gradskog budžeta usmerili na medijski projekat  o pečurkama, a ne na medijski projekat o bezbednom okruženju za učenike u školama, u ovoj godini još nije zabeležen nijedan slučaj trovanja sa pečurkama.

Zbog učestalog nasilja u školama koje se nije odnosilo samo na vršnjačko nasilje među samim učenicima, već i na činjenicu da se u školskim dvorištima pojavljuju dileri koji ne prezaju da čak i učenicima osnovnih škola, a naročito učenicima srednjih škola, uzimaju novac ili im prisilno prodaju narkotike, uvedeni su takozvani školski policajci.

U Čačku je ta praksa zaživela početkom 2000-tih. Policijski službenici u uniformama bili su vrlo efikasna zaštita učenika od svake vrste nasilja.

A onda se broj školskih policajaca tokom godina smanjivao, pa su pored škola stacionirani saobraćajni policajci koji su kontrolisali saobraćaj, pisali prijave za nevezivanje pojasa, pričanje na mobilnim telefonima tokom vožnje ili kakav sličan prekršaj, a uzgred bili i neka vrsta prevencije za nasilničko ponašanje u školskim dvorištima.

– Prisustvo školskih policajaca pozitivno je uticalo na smanjenje incidenata u dvorištu naše škole – kaže direktor jedne čačanske srednje škole.

Ove jeseni i takvo prisustvo unoformisanih lica u blizini osnovnih i srednjih škola u Čačku, a verovatno i u celoj Srbiji, je ukinuto uz obrazloženje da MUP Srbije nema dovoljan broj izvršilaca za takve zadatke.

Drugi, prilično efikasan način prevencije vršnjačkog nasilja u školama bilo je osim dežurstva nastavnika i dežurstvo učenika. Uobičajeno se  u ulaznom holu škole nalazila školska klupa sa dva-tri dežurna učenika starijih razreda koji su vodili evidenciju svih lica koja ulaze u školu, pomagali im da pronađu kancelariju ili učionicu koja im je potrebna, opominjali nemirne učenike na poštovanje reda tokom pauza za odmor između časova i ako se za vreme nastave zateknu u hodnicima. I sve to u saradnji sa dežurnim nastavnikom, sekretarom ili direktorom škole.

Pred početak ove školske godine Ministarstvo  prosvete obavestilo je direktore svih škola u Srbiji da je organizovanje dežurstava učenika protiv propisa koji uređuju bezbednost učenika u školama i da sa tom praksom moraju prestati pod pretnjom izricanja sankcija u skladu sa odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koje se kreću od novčane kazne do tromesečnog udaljenja sa posla i/ili izricanja mere otkaza.

Umesto da Ministarstvo propiše mere za zaštitu bezbednosti učenika u školskim objektima, resorni ministar obavestio je direktore škola da su škole u obavezi da donesu Opšti akt o zaštiti i bezbednosti dece i učenika i da sprovode mere propisane tim aktom, kojima se osiguravaju uslovi za bezbedan boravak dece i učenika u školskoj ustanovi tokom svih aktivnosti koje organizuje.

U narodu to bi se reklo „muko moja pređi na drugoga“, pa tako ispada da svaka škola propisuje svoje propise i mere zaštite od nasilja, pa koliko škola toliko i opštih akata. A Ministarstvo je tu da kontroliše, zabranjuje i preti novčanim kaznama i otkazima.

Za razliku od Ministarstva prosvete u Čačku ima pozitivnih primera brige o bezbednosti dece i učenika. Tako Savet za populacionu politiku Skupštine Grada Čačka povremeno organizuje akciju „Stop nasilju“ u okviru koje se održavaju edukativna predavanja u osnovnim školama.

Dr Slavica Dragutinović

– Naši predavači se trude da deci što bolje približe tu temu nasilja, kako da se ponašaju, kome da se obrate i da edukativnim savetima omogućimo svim žrtvama nasilja, ali i onima koji su nasilnici da sagledaju taj problem i da stanemo na kraj takvim dešavanjima. Jednostavno, hteli smo da povežemo kakav je uticaj nasilja i svih fizičkih i psihičkih posledica na zdravlje, a pogotovo na reproduktivno zdravlje, što se da propratiti i kasnije kroz život te dece. U današnje vreme razvojem sistema borbe protiv nasilja, mi sada imamo timove koji registruju te pojave i postoji sistem kako se ponašati kada se otkrije nasilje i zato sada imamo i više prijavljenih nasilja. Ja kao lekar, veoma često imam kontakt sa žrtvama nasilja i to nisu male povrede, već i teške povrede i protiv toga se moramo boriti – kaže prim.dr Slavica Dragutinović, predsednica Saveta za populacionu politiku i članica Gradskog veća.

– U ovim predavanjima, čija je tema Nasilje nad decom, poseban akcenat stavljamo  na najčešće oblike nasilja nad decom, a posebno na digitalno nasilje, koje je u poslednje vreme postalo dominantno. Takođe, deci  skrećemo pažnju na ozbiljne posledice nasilja, koje mogu ostati čitavog života. Naravno, postoje fizičke posledice nasilja, a to su pre svega povrede, ali veoma je važno ono što se ponekad zaboravlja – da nasilje ostavlja trajne psihičke posledice, ako se na njih ne reaguje i ne leče se. Te posledice mogu dovesti do učestalih hroničnih i akutnih oboljenja. Važno je da se na vreme reaguje, da bi deca u odraslom dobu bila zdravi i mladi ljudi – kaže dr Jelena Todorović, članica Saveta za populacionu politiku.

Vršnjačkog nasilja ima i van škole, a povod je ponekad rasna ili verska netrpeljivost. Takav slučaj dogodio se ove jeseni u čačanskom naselju Atenica, a žrtva je bio dečak romske nacionalnosti koji je iz Nemačke došao u posetu rođacima.

U prigradskom naselju Atenica kod Čačka, tokom septembra i oktobra napadnuto je i fizički zlostavljano najmanje sedmoro romske dece. Javnost, ali i nadležne institucije su „zatvorile oči“ na ove incidente, ali se odvažila jedna baka, Snežana Simić, da ispriča šta se zapravo dogodilo.

Prema rečima Snežane Simić, njen unuk je krenuo u prodavnicu.

– Dete je otišlo da pazari sa svojim bratom koji ima dvanaest godina, a stigao je u Čačak, odnosno u Atenicu iz Nemačke. Pored prodavnice živi taj nasilnik, koji ga je hvatao za grlo i udarao pesnicama. Moj unuk je zadobio teške povrede.

Snežana Simić

Kako kaže i drugog mališana je hteo da bije, ali se ovaj otrgao od njega. Ona ističe da je nastavio da tuče njenog unuka koji ne zna ni šta je šamar, jer ga do sada nikad u životu nije dobio.

– Bili smo kod lekara, a policija nije došla više od sat vremena. Pitam se kako su smeli iz prodavnice da puste decu koja su bila ošamućena, deca su došla sva krvava, mogli su da nalete na vozila koja bi ih pregazila – priča ova zabrinuta baka.

Vratimo se početku našeg teksta i priči o javnom interesu u medijskim projektima.

Ako je za utehu i opravdanje gradonačelnika i gradskih većnika koji su novac iz gradskog budžeta usmerili na medijski projekat  o pečurkama, a ne na medijski projekat o bezbednom okruženju za učenike u školama, u ovoj godini u Čačku još nije zabeležen nijedan slučaj trovanja sa pečurkama.

_______________________________________________________________