Za našu decu i njihove džepove

Pre deset godina Srpska napredna stranka tvrdila je da su javne nabavke u Srbiji postale izvor najgoreg oblika korupcije, institucionalne i političke trgovine uticajima. Bio je to jedan od glavnih aduta SNS-a u kampanji koja je prethodila izborima koji su ovu stranku doveli na vlast.

Iz te stranke građanima Srbije poručeno je da će, kada oni budu vlast, uvesti red u sistem javnih nabavki, ukinuti nameštene tendere i napraviti uštedu državi od najmanje 600 miliona evra kad su javne nabavke u pitanju. 

Ubrzo potom SNS je došla na vlast.

– Predlog zakona o javnim nabavkama, koji je sačinila vladajuća Srpska napredna stranka, garantovano će obezbediti uštedu budžetskih troškova od 500 do 700 miliona evra na godišnjem nivou – rekao je u septembru 2012. godine, Milenko Dželetović, predsednik Ekonomskog saveta SNS-a, na javnoj raspravi o predlogu tog zakona.

Po tadašnjim rečima Dželetovića zakon za koji se zalaže SNS osim uštede u budžetu države, doprineće i sprečavanju korupcije.

– Podsećamo da za ostvarenje bitnog napretka u borbi protiv korupcije u javnim nabavkama, nije dovoljno samo izmeniti Zakon o javnim nabavkama, već i druge propise, Krivični zakonik, Zakon o prekršajima i budžetske propise i ostvariti dovoljan stepen autonomije organa zaduženih za nadzor i kontrolu – navela je nevladina organizacija Transparentnost Srbija u pomenutoj javnoj raspravi održanoj 6. septembra 2012. godine, kako je navedeno u izveštaju Agencije BETA i RT Vojvodine.

Evo nas danas, devet godina kasnije da sagledamo koliko je ko bio u pravu i šta je ostvareno od obećanja o budžetskoj uštedi. Da proverimo da li su javne nabavke i dalje izvor najgoreg oblika korupcije kao u vreme prethodne vlasti tj. da li se vlasti menjaju, a korupcija opstaje. 

Da li ima nameštenih tendera i koliko građani Srbije imaju poverenje da je sve OK. 

Kao primer može da nam posluži nešto što je namenjeno za našu decu. Nešto što, po prirodi stvari i nameni,  treba da bude nevino i neuprljano.

Recimo javna nabavka mobilijara za dečje igralište na otvorenom. Evo i prvog primera, Grad Čačak je investirao budžetska sredstva za izgradnju i opremanje dečjih igrališta  na šest lokacija u urbanim sredinama.

Svako igralište ima površinu od oko 80 kvadratnih metara, a troškovi izgradnje obuhvatili su: postavljanje i nasipanje temelja, betoniranje, postavljanje ivičnjaka i zastiranje gumene podloge na celoj površini i naravno nabavku parkovskog mobilijara (klupe, klackalice, ljuljaške, tobogane, kante za otpatke …).

– Ukupna vrednost investicije za kompletnu gradnju tih šest dečjih igrališta bila je oko 10 miliona dinara – kaže Miloš Stevanić, direktor SRC „Mladost“ javne ustanove koja je bila nosilac investicije.

Nešto slično bilo je predmet javne nabavke u opštini Požega prošle godine. Planom javnih nabavki za 2020. godinu opština Požega predvidela je investiciju izvođenja radova za izgradnju dečjeg igrališta na katastarskoj parceli  517/1 (kod nove crkve).

Kako je u planskom dokumentu navedeno, procenjena vrednost ove javne nabavke utvrđena  je na osnovu predmera i predračuna iz projekta i iznosila 7.920.000 dinara. Kao vrsta javne nabavke određen je otvoreni postupak, a rokovi za pokretanje postupka, zaključenje i izvršenje ugovora planirani su za 2020. godinu.

Osim cene, koja u poređenju sa čačanskim troškovima enormno velika, za oko zapada i činjenica da u osnovnom Planu javnih  nabavki za 2020. godinu, koji je usvojen 24. januara 2020., nije bila planirana ova investicija. Nije je bilo ni u prve dve izmene i dopune plana od kojih je prva bila 20 februara, a druga 13. marta.

Tek u trećoj izmeni Plana javnih nabavki pod datumom 15. mart 2020. godine,  pojavljuje se investicija za izgradnju dečjeg igrališta.

Kao jedini kriterijum za izbor dobavljača predviđena je najniža ponuđena cena. Procedura javne nabavke obavljena je neuobičajeno brzo za srpske prilike, a i nije bilo pokušaja da je bilo šta uspori  nekim ožalbenim postupkom, jer se pojavio samo jedan ponuđač sa svojom ponudom.

I gle slučaja, visina te ponude se uklopila skoro u dinar sa visinom planiranih sredstava. Već 23. juna prošle godine, doneta je odluka o dodeli ugovora, a istog dana je i zaključen ugovor.  

Ipak, ne izgleda da su svi u Požegi zadovoljni  i da ima i onih koji misle da se ima šta prigovoriti. 

– Već uvidom u konkursnu dokumentaciju moglo se utvrditi da je reč o čuvenom institutu „tendera pre tendera“, široko rasprostranjenom u postupcima javnih nabavki, gde su uslovi konkursa napravljeni za tačno određenog ponuđača (ili grupu ponuđača) koji jedini može ispuniti konkursne uslove, te jedini može izvršiti određene usluge ili isporučiti odgovarajuća dobra – kažu u nevladinoj organizaciji Inicijativa za Požegu.

Da je reč o jednoj takvoj nabavci može se videti iz opisa rekvizita čije je postavljanje na igralištu predviđeno. Navedeni rekviziti kao da su u tom trenutku stajali u nečijem magacinu i samo čekali da neko poruči baš takve, sa preciznim (u centimetar) opisom dimenzija rekvizita, oblikom, vrstom materijala, sve sa crtežom i grafičkim prikazom rekvizita. Teško je zamisliti još neko u Srbiji, osim (unapred poznatog) ponuđača, poseduje baš takve rekvizite.

Do isteka roka za podnošenje ponuda pristigla je samo jedna ponuda, i to poslednjeg dana roka, 30 minuta pre isteka roka za podnošenje ponuda. To je bila ponuda grupe ponuđača na čelu sa privrednim društvom „Panekspres“ doo Lučani, a u kojoj su se nalazila i privredna društva „Plazmmetal“ doo Čačak i „Tami Daf“ doo Čačak. Ponuđena cena je iznosila 7.915.025,00 dinara bez PDV-a, odnosno 9.498.030,00 dinara sa PDV-om, što je tek nešto niža cena, svega 0,062 posto niža od procenjene vrednosti  javne nabavke – 7.920.000,00 dinara.

Izvod iz Obaveštenja o zaključenom ugovoru

Ono što je najpre uočljivo jeste da se na čelu grupe ponuđača nalazi privredno društvo „Panekspres“  iz Lučana, čija je pretežna delatnost drumski  prevoz tereta, a da je partner i čačanska firma „Tami Daf“ čija pretežna delatnost je  2712 – Proizvodnja opreme za distribuciju električne energije i opreme za upravljanje električnom energijom. Postavlja se logično pitanje: kakve veze ova preduzeća imaju sa izgradnjom dečijih igrališta?

– Možda odgovor leži u činjenici da je vlasnik i direktor navedenog privrednog društva „Panekspres“ lokalni funkcioner Srpske napredne stranke u Lučanima, koji je tokom proslave izborne pobede SNS-a na Savincu sedeo u gornjem kraju? Da li je to dokaz da opštinsko rukovodstvo u Požegi i dotičnog gospodina vezuje još nešto, osim partijske pripadnosti? Možda zajednički poslovni interes – pitaju iz Inicijative za Požegu.

Očigledno je da u Srbiji nije dovoljno da se bavite odgovarajućom delatnošću i da ispunjavate sve uslove kako bi vam bio dodeljen posao u postupku javne nabavke. Nekada je izgleda potrebno u posao uključiti i određene „posrednike“, sa kojim ćete podeliti deo kolača, kako biste dobili posao.

– Ne postoji drugo objašnjenje zbog čega bi se privredno društvo „Plazmmetal“ doo Čačak, koje se inače bavi projektovanjem, izradom i montažom dečijih igrališta, udruživalo sa preduzećima koja se bave drumskim prevozom tereta i distribucijom električne energije i opreme za upravljanje električnom energijom, radi obavljanja poslova u okviru svoje delatnosti – smatraju u Inicijativi za Požegu.

Pitali smo vlasnika firme „Plazmmetal“, čija uloga u ovom poslu ni po čemu nije sporna, koja ispunjava sve reference, šta je bio motiv da u ovoj javnoj nabavci ne učestvuje samostalno. 

– Stupio je 2019. godine, na snagu Pravilnik o bezbednosti dečjih igrališta koji je propisao vrlo stroge i komplikovane uslove za izgradnju igrališta, pa praktično više firmi mora da se udruži kako bi ispunili tražene uslove i određene licence koje se traže za izvođenje pripremnih radova, za postavljanje podloge, za montažu mobilijara. Nemam drugi komentar nego da su nas čisto poslovni interes i sila propisa motivisali da u posao izgradnje dečjeg igrališta u Požegi uđemo sa zajedničkom ponudom sa još dve firme – kaže Miloš Đurić, vlasnik firme „Plazmmetal“, renomiranog proizvođača mobilijara za dečja igrališta i parkove.

Dečje igralište u Gradskom parku u Čačku površine 530 kvadrata

Poređenja radi „Plazmmetal“ je izgradnju duplo većeg dečjeg igrališta u Gradskom parku u Čačku, površine 530 kvadratnih metara,  naplatio 8 miliona dinara, samo 85.000 više nego što je koštala izgradnja igrališta u Požegi, upola manje površine – 270 kvadrata.

– Kada za izgradnju igrališta sa 8 rekvizita, gumenu podlogu površine 270m2 i po 6 klupa i korpi za smeće dobijete 8 miliona dinara, onda ima sasvim dovoljno novca da se u tom poslu podmire svi učesnici i da na kraju svi budu itekako zadovoljni  svojom zaradom – kažu u Inicijativi za Požegu.

– Enormno su povećani troškovi izgradnje dečjih igrališta. Pravilnik koji sam pomenuo postavio je veliki broj novih zahteva kao što je pribavljanje licenci i drugih faktora na osnovu kojih se dobija sertifikat za ovaj posao. Sve je to povećalo troškove u odnosu na nekadašnje cene na tržištu, pa sad postoji ta zabuna da su cene drastično veće radi profita, a zapravo ih je država uvećala propisujući niz novih obaveza – kaže Đurić. 

Novoizgrađeno dečje igralište u Požegi površine 270 kvadrata

Ideja za izgradnju dečjeg igrališta u Požegi nije nova. Dve godine pre realizacije te ideje iz opštinskog budžeta takođe je izdvajan novac za tu namenu. Doduše višestruko manji novac, ali ni igralište na kraju nije bilo izgrađeno.

A trag novca opet nas vodi do lokalnog SNS-a. Tačnije do dva udruženja žena inače članica SNS-a, koja su oba konkurisala i dobila sredstva za izgradnju dečjeg igrališta. 

Naime Komisija za finansiranje projekata udruženja građana dodelila je u maju 2018. godine, 452 hiljade dinara udruženju „Unija žena Požega“, čiji je jedan od tadašnjih zastupnika bila predsednica SO Požega Zorica Mitrović, za projekat Dečija igrališta – Odrastanje sa osmehom.

Da podsetimo Zorica Mitrović, sada već bivša predsednica SO POžega, uhapšena je 11. maja 2019. godine zajedno sa tadašnjim predsednikom opštine  Požega Milanom Božićem, pod sumnjom da su zloupotrebom službenog položaja oštetili opštinski budžet za oko 1,5 miliona dinara. Čini se da neki novi SNS kadrovi u opštini Požega nisu ništa naučili iz te lekcije.

Unija žena Požega je u APR registrovana kao udruženje građana koje su 2018. godine zastupali:  Dušica Đokić  (članica SNS, zaposlena u Gradskoj biblioteci u Požegi), Biljana Tošić (članica SNS, savetnica predsednika opštine i odbornica) i Zorica Mitrović (članica SNS, predsednica Skupštine opštine).

Međutim, na društvenim mrežama to isto udruženje se, na FB stranici SNS Požega, naziva Unija žena Srpske Napredne stranke i praktično se predstavlja kao organ stranke koji se bavi položajem žena.

Slično je i sa tzv. „Udruženjem zdravstvenih radnika Požega“, čiji je zakonski zastupnik glavna medicinska sestra u DZ Požega Tanja Luković Šunjevarić, takođe član SNS. Sastav tog udruženja identičan je sastavu Saveta za zdravstvo OO SNS Požega. I ono je na istom konkursu dobilo 360.000 dinara za projekat Bezbedno igralište za zdrav i prav razvoj dece.

– Možda ćemo ipak žaliti za zlatnim vremenima kada je „Unija žena“ požeškog SNS-a pravila igrališta sredstvima iz opštinskog budžeta. Manji ušur su uzimale, njima je dovoljno bilo da ostane taman toliko za zajedničko letovanje. Apetiti sadašnjih aktera su izgleda malo veći – kažu u Inicijativi za Požegu.

Ako neko ovih dana sretne Milenka Dželetovića, pomenutog na početku ove naše priče, neka ga pita kolika je ušteda budžetskih troškova do sada ostvarena na javnim nabavkama od kada je SNS na vlasti i da li je korupcija u Srbiji iskorenjena.

Pogledajte izjave Dušana Mirkića iz Inicijative za Požegu i direktora Sportskog centra mladost u Čačku Miloša Stevanića.

#gradjaniimajumoć

___________________________________________________________________________