Zabrinjava želja da hrlimo u prošlost
Najhrabrije što može da učini malobrojna politička elita koja je Srbiji preostala, jeste da da ogledalo svom društvu kako bi ukazala na greške koje nas udaljavaju od evropskog puta, rekao je Dragoljub Mićunović, predsednik Centra za demokratiju.
On je učestvovao na debati o problemima Srbije u procesu evrointegracija, koja je otvorena pitanjem – „Evropa u Srbiji i Srbija u Evropi – gde se susrećemo?“.
– Srbija mora da se otrezni od ove mahilovke, populizma i laganja. Populizam je iskoristio sve slabosti demokratije i pretvorio se u demagogiju i učinio je besmislenom predstavničku demokratiju svuda u svetu – ističe Mićunović.
On je ukazao da kroz proučavanje istorije civilizacija nije naišao na primer društva koje sebe unazađuje kao što to čini narod u Srbiji.
– Nezabeležen je taj zov prošlosti kojim hrlimo nazad. Ovo što sad živimo je 10 koraka unazad od onoga što smo mogli pretpostaviti da ćemo živeti – istakao je Mićunović.
Slobodan Marković, profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka, govorio je o istorijskim prilikama srpskog društva koje su našu zemlju značajno udaljile od evropeizacije, posebno se osvrćući na periode kada je sva vlast bila koncentrisana u rukama jednog čoveka.
– Pitanje političkog monizma je teško prevazići u ovom društvu. Ono se i sada ogleda u tome da se stvara model u kome jedan čovek koncentriše vlast, a nedostaje nam elita koja bi stvara vezu sa EU – objašnjava Marković.
Kao najznačajnija pitanja za napredak Srbije na evropskom putu, Marković je istakao mogućnost za primenu načela liberalne demokratije u Srbiji, zaustavljanje radikalnog odliva mozgova, pronalaženje modela među članicama EU za reformu Srbije, i ekonomsku zaostalost, koja je, kako kaže, nenadoknadiva u prvoj polovini ovog veka.
Na njegove zabrinjavajuće konstatacije o iseljavanju velikog broja mladih i obrazovanih ljudi iz Srbije, Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, odgovorila je u nešto optimističnijem tonu, priznajući da ovo jeste gorući problem u Srbiji, ali da upravo on može postati rešenje za zbližavanje Srbije sa evropskim zemljama.
– Najveći problem je odliv onih ljudi koji bi mogli da budu nosioci promene, zato što imaju intelektualne snage da to učine. Država ne čini ništa, čak naprotiv, zajedno sa institucijama kao što su univerziteti, taj problem gleda bez ikakvog udubljivanja. Možda i zbog toga što se gube oni koji bi ozbiljno zapretili da uzdrmaju njihove položaje – ukazuje Liht, i upozorava da se na takav način stvara društvo mediokriteta.
Debatu su organizovali fondacija Fridrih Ebert i Centar za demokratiju.
Jakšić: Sve više straha i ucena
Novinar Boško Jakšić istakao je da narod u Srbiji živi daleko ispod evropskih standarda, iako vladajuća stranka govori o setu evropskih vrednosti. „U vladavinu sve više unose elemente autoritarnosti, straha, ucena, represije, gušenja sloboda, uključujući i medijskih – naglašava Jakšić. On tvrdi da je odnos Srbije sa EU sveden na briselski dijalog, i da se i jedna i druga strana zadovoljavaju takvim odnosom
Danas
Велика Британија је 29.03.2017. године активирала тачку 50 Лисабонског споразума и тиме де факто почела са изласком из ЕУ.
Ако они напуштају ЕУ, онда та творевина није добра ни за нас.
Што се тиче прошлости, да се вратимо неку деценију даље у прошлост и питамо младог партизана и скојевца Мићуновића шта су све радили после 1945. године и кога су пријављивали и шта се десило са десетинама хиљада људи које је ОЗНА ухапсила.
Ве га овај због кога нас шесет осме побише милицајци ко стоку на Новом Београду,били су у праву требали су и ову гамад деведесетх.Не враћамо се ми у прошлост него нећемо да прекинемо златну нит која нас веже са прошлости јер кад се та нит прекине бићемо изгубљени.Они никако бре да се покупе одавде и оду на тај њин запад.
EU slinavci, genijalni izraz Vladije Atanasija. Tragikomicno je da je propagator , u sustini, jednog neuspelog projekta zvanog EU najstariji zivi komunista u Srbiji Micunovic. Da li je kretanje u buducnost odricanje od dela teritorije, odricanje od kosova i Metohije, druze Micunovicu, da li je ovo sadasnje angazovanje u duhu odluka komunisticke internacionale i drezdenskog kongresa, da li je ovo potvrda da ste jos uvek na putu onog nepomenika? Jevreji imase vekovima onu cuvenu „Do godine u Jerusalimu“. Posavetovase i nas, duboko religiozni Jevreji, ne odstupajte, nosite Kosovo i Metohiju u srcu, pozdravljajte se sa „Do godine na kosovu i Metohiji“. Samo fali i komunista Borka Pavivevic, preko noci cuvar, zastitnik i propagator tih „uzvisenih progresivnih ideja“. Pih!!!
A drug Micunovic bi nam mogao odgovoriti na neka od mnogih pitanja, ko je srusio jedini pravoslavni Hram u Djakovici i na mestu Oltara podigao javni klozet, ko je pretvarao nase manastire u zatvore UDBE, ko je i zasto premlatio monaha GavrilA Kovacinu, pa ga sakatog prebacio bez osude u po zlu cuvenu robijasnicu u Sremsku Mitrovicu, ko je spalio konak Pecke Patrijarsije 1981. godine, ko je predao Siptarima potez koji se danas naziva kopnena zona bezbednosti radi ulaska u komunisticku Skupstinu, ko je sudski zabranio knjigu o kosovu Dimitrija Bogdanovica, ko je pevao iz sveg glasa „Srbija nam peva nek nam zivi Veli Deva“?