Zajednički problem zapadnog Balkana i EU

Da problem migracije, naročito kada je reč o kvalifikovanoj radnoj snazi, nije nešto sa čim se suočava samo Srbije godinama unazad, upozoravaju analize i statistike evropskih i svetskih institucija poput Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda, Evropskog statističkog zavoda… Problem migracije, sudeći na osnovu ovih podataka podjednako muči zemlje poput Srbije, Crne Gore, BiH i Severne Makedonije, koje čekaju na prijem u Evropsku uniju, kao i neke države članice EU.

Bosnu i Hercegovinu već je napustila polovina stanovništva. Osim BiH, veliko iseljavanje beleži i Albanija (30 odsto), dok u inostranstvu živi i više od petine Makedonaca i Crnogoraca. Na prvom mestu, kada je reč o migraciji, u Evropskoj uniji je Malta, dok se iza Hrvatske nalaze Portugal i Litvanija koje je takođe napustilo više od 20 odsto populacije.

Prema podacima izveštaja i analiza evropskih i svetskih finasijskih i statističkih institucija Evropa je odredište svakog trećeg imigranta u svetu. Ekonomske migracije, stoji u izveštaju Svetske banke, pomogle su imigrantskim zemljama da reše problem nedostatka radne snage, ali i poboljšaju životni standard migranata. Međutim, to istovremeno otvara veliki problem zemljama iz kojih ljudi odlaze, posebno kada je u pitanju „odliv mozgova“.

Podaci pokazuju da visokoobrazovane osobe čine čak 55 odsto ukupnog broja emigranata iz BiH, više od 40 emigranata iz Latvije, oko 40 odsto iz Albanije, Makedonije, Rumunije… Premda je odliv mozgova iz Hrvatske nešto manji, oko 27 odsto, on je i dalje veliki, pogotovo u poređenju s drugim zemljama. U Mađarskoj i Češkoj visokoobrazovani čine manje od 20 odsto emigrantske populacije.

Naročito veliki podsticaj za iseljavanje stanovništva predstavlja nedostatak zdravstvenog osoblja u mnogim evropskim zemljama. Do 2030. godine, stoji u istraživanju, samo će Nemačkoj trebati oko 500.000 dodatnih medicinskih sestara, dok će u Velikoj Britaniji potražnja za njima rasti dva puta brže od populacije. Kao razlog tome Svetska banka prepoznaje nedovoljan broj osoba koje se obrazuje u području zdravstva i demografske promene.

Poslednjih godinu dana Rumunija je povećala plate za 16 odsto kako bi zaustavila odliv radne snage i podstakla dolazak stranaca, pokazuju podaci evropske statističke agencije Eurostat. U sličnim brigama su i bugarski poslodavci, gde su za godinu dana plate porasle oko 13 odsto, a treća po rastu plata je Slovačka (oko devet odsto). Odmah iza nje su Slovenija, baltičke zemlje i Češka, gde su za godinu dana plate porasle oko osam procenata.

U mnogim se zemljama visoko obrazovanje finansira javnim novcem. Stoga odlazak visokoobrazovanog stanovništva predstavlja značajan fiskalni teret. Kako bi rešile taj problem, politička opcija koja se vladama nameće je da se od emigranata traže povrat novca za njihovo finansiranje. Argument je da bi takva politika povećala jednakost onih koji odlaze i onih koji ostaju. Međutim, Svetska banka navodi da je prisilu teško provesti, posebno nakon što emigranti napuste zemlju.

Štaviše, ako se nametnu snažna prisila i legalne mere, to može voditi prekidu odnosa emigranta sa zemljom i dovesti u pitanje koristi koje od njih svi imaju. Jer, istraživanja pokazuju da visokoobrazovani ljudi nisu nužno produktivni u siromašnijim zemljama, za njihovu produktivnost važno je radno okruženje i najviše od sebe mogu dati ako rade u konkurentnim uslovima.

Ono što se smatra preporučljivim i što bi smanjilo podsticaje za odlazak jeste unapređenje sopstvenog obrazovnog sistema i dugoročno planiranje potreba tržišta rada.

Članak je objavljen u sklopu projekta „Karta u jednom pravcu“ koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja po osnovu Javnog konkursa za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

______________________________________________________________