Sećate li se male Milice (13) i Marka (14) Ilića, iz sela Jagnjilo odsečenog od sveta, nadomak Vladičinog Hana. Sa roditeljima Ljubišom i Natašom, živeli su u nehumanom siromaštvu, u jednoj prostoriji u kući od blata kojoj su zidovi počeli da se savijaju, bez kupatila i bez uslova za ispunjenje osnovnih ljudskih potreba.

Mali Marko od rođenja ima cerebralnu paralizu i epilepsiju, te je bio prinuđen da sedi na podu kako ne bi pao i povredio se, obzirom da nisu imali za invalidska kolica. Milica je vredna i bistra devojčica, mnogo zrelija nego svoji vršnjaci. Sa svojih 13 godina, ona pomaže mami i tati da brinu o bratu, zna da kuva, čuva koze od kojih su preživljavali, šeta 30 kilometara do svoje škole i uspeva da bude odličan đak. ⁣

Kada je Srbija videla Milicu kako drži svog brata dok se fotografišu, nije ostala ravnodušna. Zahvaljujući vašoj nesebičnoj pomoći i poverenju koje ste nam ukazali, uspeli smo da u roku od 4 meseca preselimo Iliće u novu kuću, koju smo u potpunosti renovirali, opremili i prilagodili njihovim potrebama.

Milica sada ima par minuta hoda do škole, Marka mogu mnogo brže i lakše odvesti na pregled u bolnicu, i po prvi put imaju kupatilo, dovoljno kreveta i topao, udoban dom. Natašine oči zasuzile su dok nam je pričala kako sada može da okupa Marka i kako voli da mu sprema u novoj kuhinji. Milici se najviše dopada njena soba i srećna je što sada po prvi put i ona može da ugosti drugarice.

Njena skromnost, ozbiljnost i požrtvovanost pri selidbi nas je sve raznežila; i kako je to obično praksa naše organizacije, nastavićemo da podržavamo ovu porodicu i pratimo Milicino i Markovo odrastanje. ⁣

– ⁣Prenosimo vam pozdrave i zahvalnost porodice Ilić za novi život koji ste im obezbedili…Ne zaboravite da ste upravo vi razlog zbog kog neko veruje u dobrotu ljudskog roda – poručuju iz organizacije 28. jun (www.28jun.org).

Мама, ја ћу да носим брата док не добије колица

___________________________________________________⁣