Zakon o radu: Punoletan, a nedorastao

U oblasti rada i socijalnog dijaloga u Srbiji ima devet  zakona i na desetine podzakonskih akata, ali pravde i radne sigurnosti, kao i garancije za efikasno ostvarivanje svih prava iz radnog odnosa nema ili bar građani Srbije sve to teško ostvaruju.

Aktuelni Zakon o radu u Srbiji donet je 2005. godine i do sada je bilo nekoliko izmena i dopuna tog Zakona. Čini se, ipak, da te izmene i dopune nisu bile dovoljne i da je potrebno doneti potpuno nov Zakon o radu.

– Utihnuo je moćan glas radnika, pretvoreni su u brojeve i kapilarne glasove koji ne nalaze dovoljnu zaštitu svojih prava ni u zakonodavstvu, ni u inspekciji rada.  Od Zakona o radu koji je donet 2005. godine i minimalnih izmena 2014. godine, pa sve do danas, desile su se brojne promene u državi, društvu i svetu rada uopšte. Budućnost je već stigla, a sa njom i nova zanimanja i generacije radnika koje su odrastale u drugim drušvenim okolnostima, imaju drugačija očekivanja i poglede na svet. Osim toga, postali smo svedoci odsustva elementarne pravičnosti vezane za položaj radnika. Krupni kapital ne haje za zdravlje i dostojanstvo radnika. Otkazi se šalju imejlom i SMS porukama, a žene koje ostanu u drugom stanju lako ostaju bez posla. Radnici su pretvoreni u brojeve i kapilarne glasove, niko ne brine o njihovom statusu, životnom standardu i to da li od svog rada zaista mogu da žive i othrane porodice – navodi Jelena Ranković u svom autorskom tekstu, objavljenom u oktobru prošle 2022. godine na sajtu Mreže za demokratski dijalog.

Autorka stoga postavlja i pitanje: Da li je kranje vreme za novi Zakon o radu koji će ispraviti sve nedostatke važećeg Zakona i vratiti nadu u bolje sutra svih zaposlenih?

–  Malo koji zakon je prouzrokovao toliko otpora koliko novi Zakon o radu. Pod pritiscima tržišta i neprekidnog utrkivanja za privlačenje stranih investicija, Vlada Srbije je pre godinu dana zaobišla javne rasprave i bez puno polemike stavila na snagu novu verziju ovog zakona, koji u do sada neviđenoj meri stavlja moć u ruke države i kapitalista i dodatno obespravljuje sve one koji žive od svog rada – objavio je Levi samit Srbije 2015. godine.

Dve godine kasnije Levi samit Srbije pokrenuo je kampanju „Ko krade rad“ kojom se celokupnoj političkoj eliti poručuje da se više neće trpeti eksploatacija ljudi zarad interesa kapitala.

– Ukazivanje na štetne posledice Zakona o radu  je prva tačka u kampanji KO KRADE RAD kojom ćemo se suprotstaviti legalizovanoj brutalnoj eksploataciji radništva. Srbija je zemlja hronične nezaposlenosti, a oni koji imaju posao odlaze na svoja radna mesta na kojima neki od njih moraju da rade i po dvanaest sati. Iako svi živimo u uverenju da smo se za osmočasovno radno vreme izborili još pre gotovo sto godina, opet smo na ulicama jer moramo da protestujemo za elementarne stvari koje se tiču dostojanstvenog rada – naveli su te 2017.godine iz Levog samita Srbije.

Tako je zakon zaživeo i evo već postao punoletan, ali je što bi se reklo „nedorastao“ tj. „zaostao u razvoju“.

Dva najjača sindikata u Srbiji udruženi u zahtevu da se donese novi i pravedniji Zakon o radu

I dok tako kljakav zakon živi mnoga, kroz burnu istoriju stečena prava zaposlenih u Srbiji, kao da su odumrla. Pomenućemo samo neka od njih o kojima su nam svedočili oni koji su na svojoj koži osetili kako izgleda Zakon o radu u Srbiji.

U Leskovcu je otkrivena  specifična pojava da su radnici u brojnim firmama prilikom zaposlenja prijavljeni, da su plaćeni porezi i doprinosi na njihove zarade, a da ih je onda posle dva-tri meseca poslodavac odjavio.

– Zaposleni odlaze na posao i rade, ne znaju da su odjavljeni i dalje primaju platu, ali im se ne uplaćuju doprinosi. Oni to ne znaju, ne znaju koja su njihova prava, ni kako da se informišu da li su im plaćeni svi porezi i doprinosi – naveo je nedavno advokat Dejan Stanković za JUGpress.

Ili primer iz Čačka.

Desetine radnika ostalo je bez posla u fabrici inostranog investitora nakon što je za dolazak u Čačak taj investitor od Grada Čačka dobio na besplatno korišćenje 14 hektara gradskog zemljišta i kompletnu komunalnu infrastrukturu na poklon, a država Srbija mu dala subvenciju od 10.000 evra po svakom novozaposlenom radniku.

Među onima koji su ostali bez posla našla se i Ivana Zarić, majka dvoje male dece, kojoj je otkaz stigao na kućnu adresu u vreme kada je bila na bolovanju. Proglašena je tehnološkim viškom, a zanimljivo je da su nakon toga vršena nova zaposlenja radnika, pa i na poziciji na kojoj je ona bila, ali preko agencije koju vodi supruga jednog rukovodioca u toj fabrici.

– Nije patriotizam da mladima obećate 100 evra sada, a posle, zavisno od ishoda izbora, još 100 evra, kao ni ljudima koji žive ispod svakog minimuma dostojantva da date 20.000 dinara jednokratne pomoći. Nije patriotizam ni kada svaku pogodnost i subvenciju date stranom investitoru, a naše radnike, majke, ostavite bez osnovnih prava iz radnog odnosa.  To je preduslov da mladi ostanu u Srbiji, Čačku, da zasnuju porodice, a neki da se vrate iz inostranstva. Sve ovo nam govori da kod nas u državi se ništa ne poštuje i da postoji favorizovanje stranog krupnog kapitala u odnosu na građane Srbije – ocenio je advokat Uroš Đokić, pravni zastupnik oštećene Ivane Zarić.

_______________________________________________________