Zanimljivo iskustvo ili ugrožavanje slobode

„Da li bi učešće u Erasmus+ razmenama trebalo da bude obavezno za sve studente?“, pitanje je na koje su pokušali da odgovore polaznici Evropske škole debate na završnoj svečanosti ovogodišnje klase. Od 90 srednjoškolaca i studenata, odabrano je sedmoro najboljih za finalnu debatu, koja je održana u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Sudije su imale težak zadatak da odaberu koji od dva tima (jedan koji je branio stav i drugi koji nije bio saglasan) je bio bolji, pošto su obe strane pripremile zanimljivu argumentaciju i relevantne podatke i primere. Afirmativni tim činili su Vladana Plavšić, Dunja Pavlović, Novak Čelebić i Dušan Zdravković, dok su argumente protiv glavne tvrdnje iznosili Aleksandra Pešić, Marko Macet i Velimir Milošev.

Afirmativni tim smatrao je da se kroz Erasmus+ ne nudi samo formalno znanje na uglednim evropskim univerzitetima, već i zanimljivo iskustvo života u drugoj državi i prilika da se studenti upoznaju sa ljudima i kulturom. Istraživanja pokazuju da trećina mladih nikada nije izašlo iz Srbije, kaže jedna od debaterki Dunja Pavlović. To je i prilika da se konsoliduje zajednički evropski identitet, tvrdi njen kolega iz tima Novak Čelebić.

Ako se studenti obavežu da učestvuju u programima razmene, bila bi ugrožena sloboda izbora vlastitog puta, odgovara Aleksandra Pešić, članica protivničkog tima. Njene kolege kao argumente protiv iznele su i ekonomsku neodrživost takvog rešenja, kao i opasnost od rasta ksenofobije, koju bi raspirivali tabloidni mediji, i mogućeg pogoršanja odliva mozgova.

Žiri u sastavu: šef za informisanje, komunikaciju i medije Delegacije EU u Srbiji Pol-Anri Prese, narodna poslanica Dušica Stojković i predstavnica Otvorene komunikacije Teodora Rešetar opredelio se za tim koji je podržao tezu.

– Prema pravilima debate, završni govornici ne smeju da iznose nove argumente i značajan materijal, pošto drugi tim nema mogućnosti da odgovori, što se dogodilo timu koji nije podržavao osnovni stav. Zato je pobedu odneo afirmativni tim – objašnjava Rešetar, koja je 2017. godine postala svetska šampionka u debati. Prese i Stojković pohvalili su pripremljenost debatera i želju da razmene stavove, a ponudili su im i praktične savete kako da postanu još bolji.

– Ova debata je bila primer kako se problemi rešavaju na jedan miran i logičan način, da mi rečima upoznamo tematiku i da donesemo zaključak o tome šta je dobro. Često se svađamo bez razloga i ovo je jedan lep način da saznamo kako da se pomirimo – kaže jedan od debatera, Velimir Milošev.

Postoje brojni pozitivni aspekti učenja osnova debate tokom školovanja, kažu eksperti koji se bave tom veštinom.

– Na prvom mestu je razvoj argumentacije, pod broj dva, javni nastup. Čini se da u regularnom obrazovanju, učenici ne dobijaju šansu da govore. Bitan je i timski rad. Ono što radimo na časovima često nije baš kooperativno učenje, a ovde dobijaju priliku da rade na tome – kaže Bojana Golubović iz Debatnog kluba grada Niša.

Tokom pet godina postojanja, projekat Evropska škola debate proširio se iz Beograda do 40 gradova u Srbiji, i kroz radionice je prošlo preko 300 polaznika. Projekat sprovode Delegacije EU u Srbiji, EU info centar i nevladina organizacija Otvorena komunikacija.

________________________________________________________________