Zapošljavanje osoba sa invaliditetom u Čačku u 2016. godini

Prema podacima NSZ – Filijala Čačak, za prvih deset meseci ove godine na području Moravičkog okruga evidentirano je zapošljavanje 228 OSI. Od navedenog broja 96 je žena. Osobe sa invaliditetom posao su uglavnom dobijale u oblasti trgovine, ekonomije, administracije, mašinstva, obrade metala i drveta, prerade i proizvodnje hrane.

Navedeni podaci su zaista za pohvalu, mada nam je stvarno  malo nejasno, da li su to novozaposlena lica i koliko je takvih od navedenog broja? Nema podataka ni o tome, da li je i koliko lica dobilo posao na neodredjeno vreme i ulaze li u ovaj broj i osobe koje su na odredjeno vreme bile zaposlene preko projekata Javni radovi.

Sve su ovo pitanja u čijoj osnovi stoji način primene Zakona o rehabilitaciji i zapošljavanju OSI, a samim tim i još neke promene koje je on trebao da pretrpi, a nisu se dogodile. Ovo kažemo iz razloga što mnogi poslodavci broj OSI koji su dužni da zaposle, shodno ukupnom broju angažovanih radnika, dobiju tako što već zaposlene radnike, koji imaju neko profesionalno oboljenje ili pak drugo pošalju na procenu radne sposobnosti i dobijanjem rešenja isto lice dobija status osobe sa invaliditetom shodno odredbama Zakona o rehabilitaciji i zapošljavanju.

Na prvi pogled ovde je sve sasvim u redu, a mi ćemo reći da i jeste i nije. Da bi ovo pojasnili, vratićemo se već na pomenute poslove na kojima je navedeni broj lica angažovan. Uzimamo recimo obradu metala i drveta – iskreno što se zanimanja iz ove oblasti tiče, teško da možemo da poverujemo da osobe sa invaliditetom mogu raditi te poslove, jer su jako specifični i izuzetno fizički naporni.

Zato smo na stanovištu – bez želje da dovodimo u pitanje bilo čije kompetencije i stručnost, da je reč o licima kod kojih bi obzirom da mogu raditi ovakve poslove, realno mogao biti utvrdjen i 0-ti stepen, odnosno teškoće i prepreke na radu ne postoje ili su pak zanemarive, a znamo da takva lica po zakonu ne stiču status osobe sa invaliditetom, ali verujemo naravno da je njima utvrdjen prvi stepen obzirom da se navode kao zaposlene OSI.

Sve smo ovo naveli zato što ovakav način sticanja statusa OSI (koji je nesporno zakonom indirektno omogućen), smanjuje šanse licima sa većim procentima invalidnosti i mnogim njenim vrstama, da dobiju zaposlenje, zato što će postojati sve veći broj poslodavaca koji su na već pomenuti način ispunili svoju obavezu zapošljavanjem lica iz ove kategorije. Poslodavci su naravno ovde u prednosti i zato što ni na koji način neće morati da prilagodjavaju radno mesto licu sa invaliditetom, kao ni sam proces rada.

Ovde se, čini nam se, vrlo često radi o tome da zakon umesto da olakša zapošljavanje OSI, upravo radi suprotno. Stoga bi naknadne izmene zakona, trebale da detaljnije regulišu same uslove sticanja statusa osobe sa invaliditetom – kako u smislu oboljenja koje su do invaliditeta dovele, tako i u smislu vrste i obima poslova, koje bi lica mogla da rade. Time bi se izbegli mnogi paradoksi kao npr. da osoba koja boluje od epilepsije (iako su napadi retki) ne može raditi na proizvodnoj traci ili pakovanju nekih proizvoda, a neke druge osobe sa invaliditetom ( kako podaci govore) recimo mogu raditi na poslovima obrade drveta ili metala…?!

Nama sve ovo ukazuje na mnoge paradokse u praksi, a čitaoci neka sami presude.

Branimir Radovanović

Tekst realizovan u sklopu projekta “Moje pravo na rad” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja RS u skladu sa Konkursom za sufinansiranje projekata iz  oblasti javnog informisanja osoba sa invaliditetom u 2016. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

_________________________________________________________________