Zaštita i bezbednost novinara

Не треба журити са изменама Кривичног законика, треба наставити са дијалогом док се не постигну суштинска решења; важно је узети у обзир упоредна искуства и посебно се бавити претњама у новом, дигиталном окружењу. Треба едуковати новинаре како да се заштите, али и локалне тужиоце како да реагују када дође до пријаве напада на новинаре, неки су од закључака округлог стола у организацији Славко Ћурувија фондације и Коалиције за слободу медија

У светлу предстојећих измена Кривичног законика (КЗ), Славко Ћурувија фондација (СЋФ) и Коалиција за слободу медија организовале су округли сто „Заштита безбедности новинара кроз измене Кривичног законика – можемо ли до консензуса?”, како би се наставио разговор о унапређењу заштите новинара и медијских радника у Србији.

Прошле године је Коалиција тражила од Владе да одустане од хитног процеса усвајања измена КЗ, како би се пронашла најбоља решења и постигао договор о томе шта би у том процесу требало урадити да се унапреди безбедност новинара а да се истовремено не угрози слобода говора и друга права и слободе и новинара и грађана.

Одбацивање пријава – проблем у заштити новинара

Разговор је отворио амбасадор Краљевине Холандије Јуст Реинтјес, који је изразио подршку Славко Ћурувија фондацији и другим организацијама које проналазе механизме да заштите новинаре, нагласивши да је изузетно важно да у демократском друштву влада слобода говора, како би свако могао да изнесе своје мишљење без страха. Он сматра да је важно да српска влада учини све да спречи узнемиравање и говор мржње, те да омогући апсолутну слободу изражавања.

Амбасадор је рекао да свакодневно добија прес клипинг и да је шокиран оним што таблоиди у Србији пишу. Подсетио је и на то да је напада на новинаре у Европи све више, те да је у Холандији прошле године убијен Петер Р. де Фрис, један од најпознатијих истраживачких новинара.

Почасна председница Фондације Јелена Ћурувија захвалила је присутнима на учешћу у заједничкој борби за јачање безбедности новинара, као једном од приоритета СЋФ, док је извршна директорка СЋФ Ивана Стевановић истакла важност дијалога:

– У процесу измене Кривичног законика потребно је да наставимо тамо где смо стали прошле године и да заједно дођемо до решења, побољшамо положај новинара и постигнемо најшири могући консензус.

Наташа Јовановић, правница из Славко Ћурувија фондације, осврнула се на изазове у систему кривичноправне заштите и поделила велико искуство СЋФ кроз вишегодишња истраживања, мониторинге и анализе пријављених случајева напада на новинаре и претњи које су им упућиване, те њихових исхода кроз тужилачке истраге и судске процесе.

Више од 70 одсто случајева пријављених угрожавања безбедности новинара окончано је одбацивањем кривичне пријаве или службеном белешком да нема места покретању поступка, навела је Јовановић.

Од случајева напада које је СЋФ анализирала, половина је решена, док је половина предмета и даље активна. У последње две године број коначно решених предмета је нешто повећан – око 57 одсто, а међу њима је велики број случајева окончан споразумом о признању кривичног дела, указала је Јовановић.

Највећи број пријављених случајева, више од 75 одсто, односи се на кривично дело угрожавања сигурности, за које је највећим делом (више од 60 одсто) надлежно Тужилаштво за високотехнолошки криминал – пошто су у питању претње упућене на интернету.

Јовановић сматра да би требало проширити домен кривичноправне заштите новинара и да велики део изазова долази из Закона о кривичном поступку.

Према речима Марије Бабић, правнице из Независног удружења новинара Србије, пријаве се често одбацују у „граничним случајевима”, када тужилаштва тумаче да нема директне претње:

– Мислили смо да ћемо, кроз Сталну радну групу за безбедност новинара и разговор, навести тужиоце да шире посматрају целокупну ситуацију и да не гледају само да ли је претња директна, него да прате шири контекст, али мислим да нисмо успели иако смо се приликом пријављивања трудили да објаснимо тај контекст и укажемо зашто је у питању претња.

Адвокат Вељко Милић из Независног друштва новинара Војводине сматра да је изазов у заштити новинара и то што тужилаштва одбацују пријаве када процене да је реч о кривичним делима која се не гоне по службеној дужности, него по приватној тужби:

– Ти поступци су другачији, јер новинар мора бити присутан сваки пут у судници и има бројне трошкове.

Милић каже да су често проблем увреде у онлајн окружењу:

– Често међу хиљадама коментара има гнусних увреда које долазе од људи који се крију иза псеудонима или лажних профила. Покушавали смо то да пријавимо, али су нам из полиције рекли да поново прођемо кроз све коментаре и раздвојимо шта је увреда, а шта угрожавање сигурности, да они то не би радили.

Бељански: Новинаре угрожавају власт, криминалци, верски фанатизам

– Новинари су данас угрожени, а угрожавају их ауторитарна власт, верски фанатизам, криминални гангови и неке друге интересне групе – рекао је адвокат Слободан Бељански из Центра за правосудна истраживања (ЦЕРПИС), који сматра да су ризику изложени новинари који објављују податке о било којој од ових група, а да су нападачи најчешће они који хоће да – прикрију истину, јер се плаше истраживања о ономе чиме се баве и желе да у том погледу осујете слободу изражавања.

Државу ништа не кошта да тражи пооштравање казни за нападе на новинаре, иако „смо приметили да власт индукује те нападе”, каже Бељански.

Осим напада на новинаре из врха државе, Бељански је истакао и да је „забрињавајућа чињеница да се у многим случајевима напади догађају унутар струке” и да су „тзв. режимски медији главна полуга власти у примени посредне цензуре и сузбијању критике”. „Тако да се”, каже он, „не смемо бавити само заштитом новинара већ и заштитом од новинара.”

Бељански је истовремено подсетио да број забрана и строго запрећених казни не одвраћа од криминала у битној мери.

Миловановић: Потребно прецизније тумачење претњи

Предраг Миловановић из Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије указао је на неке проблематичне делове Кривичног законика, као и на нелогичност да је дело клевете декриминализовано 2013, када смо ушли у нову еру таблоидног новинарства, али да је остављено лакше дело увреде.

Код нас, како каже Миловановић, претња мора бити озбиљна, могућа, стварна и мора се доказати умишљај починиоца, што је прилично велики проблем код условних претњи. Судска пракса је морала да разради шта је то стварна претња.

Као добар пример навео је закон у Хрватској, који јасно означава кривично дело претње, када неко „прети каквим злом да би застрашио или узнемирио” оштећеног.

Он сматра да би, поред прецизнијег означавања претње, требало да се „чак и ‘опомена’ санкционише, тј. да уђе у криминогену зону”.

– Тачно је да је држава са много закона лоша држава. Много бисмо задовољнији били када бисмо имали етику одговорности. Пошто смо са етиком и одговорношћу заказали као друштво, морамо да реагујемо законским одредбама – закључио је Миловановић.

Председник Управног одбора АНЕМ-а и члан Сталне радне групе за безбедност новинара Веран Матић истакао је да је за новинаре посебно опасна атмосфера у којој је један део медија највећи непријатељ професионалних новинара, али и у којој власт „генерише правац притисака, претњи и напада на новинаре”.

Он је подсетио на различите проблеме који се јављају приликом процесуирања напада на новинаре – од самих новинара који не верују систему и не пријављују претње и због тога што неће да поново пролазе  кроз тај процес, преко тужилаца који из различитих разлога доносе одлуке о одбачајима пријављених претњи, често и зато што процењују да неће проћи на суду, па до саме судске праксе која је „пронашла своју позицију у тој лагодној ситуацији у којој се врло доследно са одређеном намером тумачи формулација саме претње”.

– Сам закон веома често не значи пуно. Питање безбедности новинара је много шире него што би то могао да реши Кривични законик. Ове промене би могле да реше један део које се појављују као претње и угрожавање сигурности, али је много опаснија атмосфера која је грађена у овом друштву годинама и стварање мутанта једног дела медија који се појављују као највећи непријатељи професионалних новинара – рекао је Матић. Он подсећа и на осмогодишњи судски процес за убиство новинара и издавача Славка Ћурувије и очекује да ће се том пресудом у децембру, када се процес отвара пред Апелационим судом, ставити тачка на некажњивост убистава новинара у Србији.

Он каже да је власт убила Славка Ћурувију, као и да је представник власти оптужен за паљење куће новинара Милана Јовановића, које Матић види као покушај убиства.

Веран Матић је подсетио и на то да све више новинара носе бибер-спрејове како би се заштитили после претњи које добијају.

С друге стране, Лидија Комлен Николић из Удружење тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије истакла је да, када је реч о изменама кривичноправне заштите, „не можемо причати само о једном делу друштва”, мислећи на новинаре, и да „нас чекају измене које се односе на многе друге”.

Она сматра да новинари морају да се заинтересују за окружење у ком ради правосуђе, те подсетила и на то да се из корена мења организација тужилаца, што, како каже, медије није заинтересовало, иако је цео тај процес важан и када су у питању новинари и њихова заштита. Она мисли да није потребно мењати само КЗ, него и медијске законе.

Комлен Николић је изнела и питање ко се може сматрати новинаром, које се провлачило до краја дискусије. Довело је до неколико реакција, те је Тамара Филиповић из НУНС-а појаснила да се не могу новинарима сматрати само чланови новинарских удружења, већ су то сви они који објављују информације у јавном интересу.

Неједнака судска пракса за новинаре и председника

Истраживања показују да постоји неједнака тужилачка и судска пракса када је реч о угрожавању сигурности председника Србије или политичких функционера са једне стране и новинара се друге стране, иако их штити исти члан закона, истакла је Милена Васић из Комитета правника за људска права (ЈУКОМ).

– После претњи Александру Вучићу решени су случајеви какви се одбацују када су у питању новинари – рекла је она. Подсетила је и да председник никад не даје изјаву тужилаштву, док новинари то морају:

– Ми имамо правна средства, али нису ефикасна за све – јесу за функционере или режимске новинаре, али не и за независне новинаре.

Осим тога, она је истакла и важност декриминализације увреде, јер се због тога појавио велики број „потпуно неоснованих тужби против независних новинара”:

– Шта ћемо са СЛАПП тужбама? Морамо да размишљамо мало шире. Не само о заштити једне друштвене групе него и о злоупотреби Кривичног законика.

Када је реч о изменама КЗ-а у погледу боље заштите новинара, Тара Петровић из Грађанских иницијатива рекла је да су се организације које се баве људским правима највише побуниле око круга лица која се штите, односно да криминализацију друштвено штетних понашања сматрају погрешним ако се односе искључиво на новинаре.

– Ми подржавамо да дефиниција новинарства не треба да буде преуска, али по начину на који су ове одредбе формулисане у предлогу – да се штити свако лице које објави мишљење или информацију од јавног значаја – долази се до тога да се не штите само новинари и грађански новинари него и јавне личности, што је, као и криминализација клевете, тренд који доводи до тога да се јавним личностима даје већа заштита него оним који то нису – каже Петровић.

– Имамо проблем, као и увек када говоримо о медијима и онима који штите права – свако остаје при свом – изјавила је Вида Петровић Шкеро, бивша председница Врховног касационог суда.

– Свака професија мора да разуме другу. Ако то не урадимо, ништа нема ни од медија ни од правосуђа, ни од владавине права ни од заштите оштећених – рекла је она и додала да у функционисању правосуђа постоји проблем независности и самосталности, а у погледу медија проблем постојања стварног новинарства и тога ко је новинар.

– Мислим да правна струка и новинари, удружења и невладин сектор нису толико поларизовани, колико нема суштинске воље да се на неком нивоу успостави ефикасна сарадња – рекла је Марина Барбир из Друштва судија Србије.

– У овој држави сви желе да им новинари нешто решавају, али кад ми имамо проблем – а проблем јесте када вам неко прети па се сви праве мутави – онда нас питају: ’Шта сад ви хоћете, да будете заштићени као бели медведи? – рекла је уредница портала ЈУГпресс и чланица Сталне радне групе за безбедност новинара Љиљана Стојановић.

Она је рекла и да новинари „не желе да буду бели медведи, али желе да се уважи чињеница да су они који раде у јавном интересу изложени претњама, непријатностима, притисцима”.

Лидија Комлен Николић је рекла да новинари треба да се интересују и за проблем селективности правосуђа, те истакла да су многи различито тумачили и вршили притисак на поступање тужилаштва, јер је недавно брзо одреаговало на један напад на новинара (уредника Информера Драгана Ј. Вучићевића, прим. нов.).

– Не смеју да постоје различита тумачења. Сви имају заштиту пред законом. Зашто немају једнаку заштиту, то је оно о чему сви причамо – закључила је.

Извор: УНС / Фондација Славко Ћурувија

______________________________________________