Zašto je oborena presuda protiv Šarića

CINS otkriva zašto je oborena presuda protiv Šarića

Zbog nejasnih i protivrečnih dokaza, propusta u primeni zakona i drugih razloga Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je prvostepenu presudu protiv Darka Šarića i članova njegove grupe i ceo proces vratio na ponovno suđenje

Piše: Anđela Milivojević

Ilustracija: Đorđe Matić

Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je 25. maja presudu Višeg suda u Beogradu kojom su Darko Šarić i ostali osuđeni za šverc 5,7 tona kokaina iz Latinske Amerike u zapadnu Evropu. Na takvu prvostepenu presudu su se žalili i Tužilaštvo za organizovani kriminal i okrivljeni.
Apelacioni sud je svojom odlukom odbio žalbu tužilaštva na oslobađajući deo presude, čime su Bojan Stanojković, Darko Gazdić i Aleksandra Mišić pravosnažno oslobođeni. Suđenje na Višem sudu tako će biti ponovljeno samo u delu kojim su Šarić i ostali proglašeni krivima.
Do nove odluke prvostepenog suda Šariću je pritvor produžen zbog bojazni da bi mogao pobeći ali i zato što i dalje postoji sumnja da je grupa „prodajom droga ostvaila profit od više desetina miliona dinara, od čega najveći deo do sada nije pronađen“, koji bi Šariću mogao da bude dostupan ukoliko bude pušten.
CINS otkriva razloge zbog kojih je oborena prvostepena presuda.

Nema jasnih i agrumentovanih dokaza
Apelacioni sud je najveći deo presude posvetio ukazivanju na nejasne i protivrečne dokaze na osnovu kojih Viši sud doneo svoju presudu, ocenjujući da je „prvostepeni sud propustio da bliže odredi i opiše koje radnje su okrivljeni ponaosob preduzeli“ i nesumnjivo utvrdi da li je i kako svako od njih učestvovao neovlašćenoj proizvodnji i stavljanju u promet opojnih droga.
To znači da u presudi nema dovoljno dokaza da je Darko Šarić osmislio plan da se u Brazilu i Italiji iznajme kuće u koje su članovi kriminalne grupe donosili i skrivali kokain, niti da je organizovao put u Argentinu gde je za najmanje 12 miliona evra kokain kupljen i transportovan za Evropu.
Apelacioni sud dovodi u pitanje što su okrivljeni prvostepenom presudom proglašeni krivim zbog neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga u produženom trajanju. Prema oceni suda nema argumentovanih razloga da bi se primenio institut „produženog krivičnog dela“ jer je reč o „trajnim krivičnim delima“.
Sud dalje obrazlaže da su glavni dokazi kojima se objašnjava plan nabavke i prodaje droge iskazi svedoka saradnika Draška Vukovića, Nebojše Joksovića i Radana Adamovića, kao i presretnuti telefonski razgovori. Po oceni suda svedoci o pojedinim okolnostima nemaju neposredna saznanja a Viši sud, uz to, „nije dao razloge na osnovu koji dokaza je utvrdio autentičnost sagovornika u presretanim telefonskim razgovorima“.
Takođe su dovedeni u pitanje i sporazumi o priznanju krivice „s obzirom na nejasne razloge prvostepenog suda na koji način i za utvrđivanje kojih činjenica koristi ove presude“.
U slučaju optuženog Bobana Stojiljkovića Apelacioni sud dovodi u pitanje jasnoću dokaza da je on bio u Brazilu zbog učešća u radnjama kriminalne grupe jer se kao dokaz daje forenzička analiza njegove SIM kartice jednog od mobilnih telefona u kojoj se nalazio i broj člana grupe Gorana Sokovića. Takođe, nije dokazano ni da je Stojiljković nedozvoljeno u svom autu imao pištolj jer prema iskazima svedoka to nije bio njegov pištolj.
Dokazi da je Marko Dabović u septembru 2009. upotrebio pasoš Velike Britanije sa svojom fotogafijom prilikom prelaska graničnog prelaza Preševo nisu dovoljni niti jasni jer su nadležni organi Velike Britanije poslali originalnu putnu ispravu „iz koje se neposredno utvrđuje da fotografija nije skidana niti menjana“, navodi se u presudi Apelacionog suda.
Prvostepena presuda sadrži i protivrečan podatak kada je brod „P“ uplovio u luku Montevideo 12.10.2009. godine jer su na Deklaraciji nacionalne pomorske prefekture Urugvaja kao datum ulaska upisana dva različita dana.

Vučinić bio „psihološki vezan“
Prema presudi koju je veće od pet sudija Apelacionog suda u Beogradu donelo većinom glasova „prvostepena presuda je, u osuđujućem delu, doneta uz bitnu povredu odredbi krivičnog postupka“ jer je „na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija-porotnik koji se morao izuzeti.“
Reč je o bivšem sudiji Vladimiru Vučiniću koji je predsedavao sudskim većem u postupku protiv Miroslava Miškovića. Nakon odluke da privremeno vrati pasoš Miškoviću, doživeo je brojne pritiske, zbog čega je na kraju prešao u advokate.
Kao sudija, Vučinić je bio član veća koje je 13. jula prošle godine Šarića proglasio krivim i osudilo na 20 godina. Rodoljub Radulović je osuđen na 11,5 godina a ostali optuženi na kazne između pet meseci i 20 godina zatvora.
Pre početka ovog suđenja, Vučinić je bio član vanpretresnog veća koje je odlučivalo o žalbama na optužnicu Tužilaštva za organizovani kriminal i koje je tri prigovora protiv optužnice odbilo kao neosnovane. Time je optužnica potvrđena a okrivljeni su izvedeni pred sud.
Apelacioni sud navodi da je učešće Vučinića u vanpretresnom veću trebalo da bude razlog za njegovo izuzimanje iz veća koje je kasnije donosilo prvostepenu presudu.
Po tada važećem Zakonu o krivičnom postupku Vučinić je mogao da bude član oba veća, ali je postojala opasnost da bi se pojavila sumnja u objektivnost suda jer je prilikom odlučivanja o optužnici „stekao određena ubeđenja o krivičnom delu i okrivljenima“ pa se može smatrati da je „u određenom smislu psihološki vezan za svoje već ranije mišljenje i donetu odluku“.
Presudu Apelacionog suda pogledajte OVDE.

_________________________________________________________________________