Zašto migranti sa Bliskog istoka ne idu u bogate zemlje Persijskog zaliva

Tržište krijumčarenja migranata na Zapadnom Balkanu vredi najmanje 50 miliona evra godišnje, pokazuju podaci objavljeni u novom izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. Ovo je dobro umrežen i zaštićen posao, jer krijumčari ljudima retko bivaju uhapšeni. Milioni i milioni evra zarađuju se na patnji onih koji beže u strahu za vlastiti život.

Od rata u Siriji uglavnom beže mladi i to u susedne ili bliske Arapske zemlje – Tursku, Liban, Jordan, Irak i Egipat. Međutim, retko kreću prema zemljama Persijskog zaliva, iako se radi o bogatim državama s kojima mnogi koji beže dele veru i kulturu. Oni koji kreću dalje, gotovo isključivo kreću prema severozapadu, prema Evropskoj Uniji, u kojoj je trenutno oko 160.000 registrovanih izbeglica. Glavni problem za izbeglice je što nijedna od šest bogatih i uticajnih zemalja Persijskog zaliva – Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Oman, Bahrejn, Kuvajt i Katar – nije potpisnica UN-ove konvencije o izbeglicama, koja definiše pojam izbeglice i prava osoba koje traže azil.

Ulaz u te zemlje nije moguć bez vize, koju retko dobijaju. Ali umesto viza, daju novac. Na primer, Emirati su finansirali ceo kamp za izbeglice u Jordanu koji prima desetine hiljada Sirijaca. Vlade Saudijske Arabije i Katara donirale su novac, hranu, skloništa i odeću za sirijske izbeglice u Libanu, Turskoj i Jordanu. Ukupno su dale više od 900 miliona dolara za Sirijske izbeglice. Kuvajt je za sada pokazao najviše dobre volje prema sirijskim nedaćama time što je odobrio vize za dugotrajni boravak svim Sirijcima koji trenutno rade i žive u toj zemlji, njih 120.000, što znači da ih neće deportovati natrag u Siriju kada im isteknu aktuelne vize.

Sjedinjene Države izrazile su spremnost pomoći evropskim zemljama suočenim s velikim porastom broja migranata s Bliskog istoka i iz severne Afrike, ali ipak nisu ponudile da preuzmu više migranata iz regije. “Evropa je sposobna rešiti ovaj problem”, rekao je portparol Bele kuće Džoš Ernest. Upitan je li SAD spremna preuzeti više migranata iz regije on je rekao kako nema ništa da najavi, ali je istakao četiri milijarde dolara američke humanitarne pomoći sirijskim izbeglicama od 2011. godine.

U situaciji u kojoj Evropska unija priprema planove za dolazak i smeštaj novih izbeglica, a zemlje Persijskog zaliva ne priznaju ni međunarodnu povelju o pravima izbeglica, nije čudno da stotine hiljada ljudi čiji su domovi razoreni ratom beži u smeru gde postoji bilo kakva nada da će biti prihvaćeni.

Izvor: SMG

_________________________________________________________________