Prethodni članak
Zašto nam je važan Zakon o rodnoj ravnopravnosti
Objavljeno 31/03/2024
Poslednjih meseci na udaru je Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji se pogrešno tumači i traži njegovo „stavljanje van snage“. Mi, aktivistkinje i aktivisti za ravnopravnost, ženska i ljudska prava, poručujemo da nam je ovaj zakon važan, da se tiče svih građana i građanki Srbije i da ćemo ga odlučno braniti, kao što smo se odlučno borili za njegovo usvajanje. U Zakonu o rodnoj ravnopravnosti piše da smo svi ravnopravni. On nije neustavan, kako se pogrešno navodi, već je upravo u skladu sa Ustavom, koji zabranjuje diskriminaciju na osnovu bilo kog ličnog svojstva, garantuje ravnopravnost žena i muškaraca i propisuje obavezu države da razvija politiku jednakih mogućnosti kako bi se ostvarila stvarna, suštinska ravnopravnost.
Suštinska ravnopravnost znači da imamo ne samo jednaka prava, već i odgovornosti i jednake mogućnosti za uživanje prava u obrazovanju, socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, na tržištu rada i u svim drugim oblastima, da budemo ravnomerno zastupljeni i učestvujemo u odlučivanju o pitanjima koja se svih nas tiču, kao i da imamo jednake koristi od rezultata rada. U ovom zakonu piše da je zabranjeno da nas neko uznemirava, ponižava, preti, uslovljava, da nas seksualno ucenjuje ili uznemirava, da vrši nasilje ili da nejednako prema nama postupa zbog trudnoće, roditeljstva, usvojenja. Piše da je država dužna da obezbedi zaštitu od nasilja bez obzira gde se ono događa. Ovaj zakon nije „nasilje nad porodicom“, već je garancija da će državni organi reagovati na nasilje u porodici, kada do njega dođe.
U ovom zakonu piše da su nam jednako dostupna radna mesta, da moramo biti jednako plaćeni za rad jednake vrednosti, da možemo ravnopravno da napredujemo u karijeri, da žene ne smeju da budu otpuštene s posla zato što su trudne ili imaju malu decu. Piše i da će se vrednovati neplaćeni kućni rad, koji svakodnevno obavljaju skoro sve žene u vezi sa brigom o deci, porodici, kući, kao i neplaćeni rad muškaraca. Piše i da će žene koje nisu zaposlene, a obavljaju neplaćene kućne poslove, imati pravo na zdravstveno osiguranje.
Ovaj zakon ne „uništava porodične vrednosti“, već obezbeđuje ravnotežu između porodičnog i poslovnog života, ali i doprinosi unapređenju porodičnih odnosa zasnovanih na ravnopravnosti, poštovanju i solidarnosti. U ovom zakonu piše da žene imaju pravo da ih oslovljavaju u ženskom rodu, da budu to što jesu, doktorke, inženjerke, profesorke, ministarke, isto kao i frizerke, čistačice, kuvarice i vaspitačice. Ovaj zakon potvrđuje da su žene i muškarci ravnopravni i jednako vredni. Zato što želimo da živimo u društvu u kome žene i muškarci, devojčice i dečaci imaju jednake mogućnosti i uslove da žive, rade, razvijaju se i napreduju, zato što znamo da je takvo društvo preduslov za ekonomski razvoj i bolji život, spremni smo da odlučno branimo Zakon o rodnoj ravnopravnosti i da zahtevamo njegovo dosledno sprovođenje.
1. FemPlatz
2. Ženski istraživački centar Niš
3. Centar za podršku ženama
4. Udruženje Krokodil
5. Mreža SOS Vojvodina
6. Yucom – Komitet pravnika za ljudska prava
7. Atina
8. Okular
9. Beogradski centar za ljudska prava
10. Centar za samostalni zivot osoba sa invaliditetom Srbije
11. Laris
12. Forum žena Prijepolje
13. SeConS
14. Fondacija BFPE za odgovorno društvo
15. Kreativno afirmativna organizacija Parnas
16. Udruženje za prirodu i društvo „Multivoks“
17. Fondacija Centar za demokratiju
18. SOS za žene i decu žrtve nasilja Vlasotince
19. Romski centar za žene i decu Daje
20. Građanske inicijative
21. Irida
22. Centar za dostojanstven rad
23. Iz kruga Vojvodina
24. Ženski centar Užice
25. SOS Vranje
26. Snaga prijateljstva Amity
27. Iz kruga Kragujevac
28. Međunarodna mreža pomoći – IAN
29. Inicijativa mladih za ljudska prava
30. ROZA- Udruženje za radna prava žena
31. Sačuvajmo selo Proboj
32. Impuls Tutin
33. Fond B92
34. Partneri Srbija
35. Savetovalište protiv nasilja u porodici
36. Fenomena
37. Trag fondacija
38. Politička platforma Solidarnost
39. Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI Srbija
40. Centar za preventivu i borbu protiv nasilja
41. Užički centar za prava deteta
42. Ženske studije i istraživanja, Subotica
43. Autonomni ženski centar
44. Pobunjene čitateljke
45. Laboratorija za istraživanja roda Instituta za filozofiju i društvenu teoriju
Univerziteta u Beogradu
46. Centar modernih veština
47. Akademija ženskog liderstva
48. Nezavisno udruženje novinara Srbije
49. Slavko Ćuruvija fondacija
50. Žensko udruženje kolubarskog okruga – ŽUKO
51. Ženski prostor
52. A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava
53. Catalyst Balkans
54. Autonomni ženski front ZLF
55. Zeleno levi front
56. Sinhro Hub
57. Udruženje žena Peščanik
58. Prijatelji dece Srbije
59. Savez feminističkih organizacija (Re)konekcija
60. Centar za razvoj zajednice LINK
61. Odbor za ljudska prava Niš
62. Ženske studije i istraživanja Novi Sad
Pojednike/ci:
1. Marjana Stevanović
2. Mileva Malešić
3. Ana Isaković
4. Prof. dr Marija Babović
5. Hristina Cvetinčanin Knežević
6. Radmila Grujaničić
7. Olivera Ilkić
8. Prof. dr Jelena Simić
9. Prof. dr Marijana Pajvančić
10. Prof. dr Gordana Lalić Krstin,
11. Sofija Mandić
12. Prof. dr Smiljana Milinkov,
13. Prof. dr Dragica Vujadinović
14. Sanja Nikolin
15. Dr Ana Pajvančić Cizelj
16. Prof. dr Katarina Lončarević
17. Prof. dr Ivana Spasić,
18. Prof. dr Svetlana Tomić
19. Dr Adriana Zaharijević
20. Dr Biljana Đorđević
21. Danica Todorov
22. Prof. dr Dubravka Đurić
Zato sto vam je naredjeno da objaviute ovo…
Da je zaposlim da bi sedela i neradila.. Da neradnice dobiju privilegije radnika, pa jos i da se zale…
evo, ja cu vam iz svog iskustva reci. u nasoj kuci sve je nase, iako ja zaradjujem 6-8 puta vise. cesce ja perem sudove i spremam rucak nego moja bolja polovina. dete, cuvamo barabar. ona ne uzima bolovanje na poslu kad je mali bolestan (ja i ne moram, moj je biznis), i da ne nabrajam dalje. i sutra, pustio bih nju na camac za spasavanje posto je zensko, posto zene i deca prvo, da pocne rat ja bih u rov a ona u bezaniju……
nego sto se tice te rodne ravnopravnosti. posto se prica o tom obavenom vojnom roku, a da i zene idu u vojsku 6 meseci. kad je ne daj Boze ratno stanje, barabar da zaduze po M70 AB1 ili AB2 i da ginu. kad tone brod da se dave barabar sa muskarcima. kad treba da se istovari sleper cementa, da i one podjednako nose dzakove kao i muske kolege………
ravnopravni smo, ali nismo. imaju neki prirodni zakoni, a postoje i ljudski, nametnuti.
ne zaboravite (prica se o karijeri vazda) najlepsa je karijera majke, to mi muski nikada ne mozemo doziveti i imati, niste ni svesne ali ste u ozbiljnoj prednosti.
i ne bih da dodajem dalje. ozon ako objavi, objavi, ako ne……..
I ja sam da žene imaju ista prava kao i muškarci. 😉 Zato u ovoj nedelji kad mi pristigne nekoliko šlepera cementa, želim da angažujem sve ove organizacije i udruženja koja su nastala samo iz jednog cilja, a to je da se finansiraju iz budžeta grada ili države, da te „ugrožene“ žene dođu i istovare sve džakove cementa iz kamiona. Hoćete leba bez motike tako što ćete na parazitski sistem uzimanja para iz kasice prasice da diškate i uživate na kukanju o ugroženosti prava!? Da otvorim i ja neku NVO gde ću na sav glas da govorim da su mi ugorožena prava kao poslodavca stovarišta i građevinarske firme jer neće žene da mi se jave da ih uposlim već sam samo uslovljen na muškarce. Hajmo onda da budemo svi ravnopravni i sve žene iz tih vaših udruženja zasucite rukave i na rame po jedan džak cementa pa u skladište. A posle vas čeka montaža skele i postavljanje spojne izolacije na zgradi od 4 sprata. Ima posla za sve vas žene. Neću muškarce da angažujem! Da vidim koliko će vas žena da mi se javi na oglas. Evo ja vam nudi ravnopravnost. Konkurs istovara cementa iz šlepera, rada na gradilištima samo za vas žene koje se bore za ravnopravnost.
A posle istovara cementa pravac u kasarnu na služenje vojnog roka (ukoliko uvedu kao obavezu)