Završava se suđenje za tragediju u lučanskoj vojnoj fabrici

Nakon skoro pet godina, suđenje za tragediju u fabrici „Milan Blagojević – Namenska“ u Lučanima, trebalo bi da se završi sutra, 25. juna u Osnovnom sudu u Ivanjici.

U tragediji, koja se dogodila 14. jula 2017. godine, nastradali su Milojko Ignjatović (55) i Milomir Milivojević (25).

Za njihovu smrt optuženi su dugogodišnji direktor fabrike Radoš Milovanović (77), rukovodilac pogona Raketna goriva Vladimir Lončarević i rukovodilac sektora Bezbednost i zaštita Tomo Stojić.

Fabrika Milan Blagojević   Foto: Nenad Kovačević

Oni se terete za teško krivično delo protiv opšte sigurnosti, odnosno da su „ne postupajući po propisima i tehničkim pravilima o merama zaštite na radu u procesu transporta i skladištenja baruta u radnoj jedinici N-2 u objektu E 03-A, u kome se vršilo obrađivanje raketnog goriva i transport otpadnog baruta sa elektrokolicima, koji se transportovao u kartonskim burićima, izazavli opasnost po život i telo ljudi i imovinu većeg obima“.

Kako je Radoš Milovanović preminuo u aprilu 2022. godine, proces protiv njega je obustavljen i nastavljen protiv dvojice fabričkih rukovodilaca.

Uvrede kolega

I pored ucena, pritisaka, pokušaja ućutkivanja i uvreda, porodica poginulog Milomira Milivojevića javno je tražila od državnih organa da poštuju zakone, utvrde detalje i okolnosti lučanske tragedije, a ne da štite moćnog direktora. S druge strane, porodica Milojka Ignjatovića je odustala od krivičnog gonjenja osumnjičenih za tu tragediju.

Milivojevići su, 2018. godine, bili prunuđeni da se obrate i predsedniku Srbije koji im je obećao pomoć. Kako nije bilo pomaka, Milovan Milivojević, otac poginulog Milomira, inače radnik lučanske vojne fabrike već 38 godina, iskoristio je Vučićev dolazak u Lučane, u junu 2019. godine, uspeo da mu priđe, i pored obezbeđenja, i da ga podseti na dato obećanje.

Ignorisanje kolega

– Šest godina ljudi u Lučanima nisu pričali sa mnom i mojom prodicom. Kada nas primete, sagnu glavu i pređu na drugu stranu ulice. To su isti oni ljudi sa kojima radim u fabrici, sa kojima sam se družio, pio kafu. Trebalo je snage da se suočimo sa tim ignorisanjem. Međutim, posle svega, poslednju godinu počeli su da nam se javljaju. Pitaju me kako smo, a ja se pitam da li ti ljudi imaju imalo stida i morala – kaže Milovan Milivojević.

Vučić mu je, uz neprikladnu rečenicu o tome da radnici tog preduzeća „ne rade na manekenskoj pisti, nego u fabrici oružja“, obećao da će taj slučaj „pomeriti s mrtve tačke“. Desetak dana posle, Osnovno javno tužilaštvo u Čačku, Odeljenje u Ivanjici, podiglo je optužnicu.

Osnovni sud u Ivanjici   Foto: Nenad Kovačević

Suđenje je počelo 3. oktobra 2019. godine. Umesto iskazivanja pijeteta prema nastradalom kolegi i solidarnosti sa njegovom porodicom, radnici i predstavnici fabričkog sindikata su se, navodno, spontano okupili ispred suda u Ivanjici i aplauzima podržali moćnog direktora.

Neki od njih su vređali oca, majku i sestru nastradalog kolege, optuživali ih da svojim javnim zahtevima da se tragedija rasvetli štete ugledu fabrike i njenog direktora. Na uvrede kolega, u atmosferi koja je pretila incidentom, Milovan Milivojević je uzvratio: „Sve čovek do čoveka. Sve ljudskost do ljudskosti. Sve karakter do karaktera“.

Tok suđenja

Tokom suđenja, koje se veoma često odlagalo najčešće po zahtevima  odbrane, optuženi su negirali krivicu. Njihovi advokati su optuživali medije za pristrasnot i hajku protiv generalnog direktora.

Njihova odbrana se svodila na to da su, praktično, nastradali radnici odgovorni za sopstvenu smrt jer se, navodno, nisu pridržavali uputstava i procedura o zaštiti i bezbednosti na radu.

Mesto nesreće   Foto: Nenad Kovačević

S druge strane, svedoci optužnice su navodili da se u fabrici nisu poštovale upravo te procedure, na šta je ukazala i komisija Ministarstva odbrane u svom izveštaju.

Svedoci su isticali to da radnici nisu imali odgovarajuću zaštinu odeću i obuću, da je u priručnom magacinu, umesto ograničenih 450, bilo više od 2.000 kilograma otpadnog baruta, kao i to da sporni objekat E 03-A, iz koga se transportovao otpadni barut u kartonskim burićima na elektrokolicima, nije imao upotrebnu dozvolu, što je tokom salušanja potvrdio i novi direktor Predrag Ilić.

Ivanički sud je, u aprilu prošle godine, po presudi Sudije Ljubiše Tomićevića, osudio Lončarevića i Stojića na po tri godine zatvora, a kao olakšavajuću oklnost uzeo u obzir to što ranije nisu osuđivani.

Međutim, Apelacioni sud u Kragujevcu je ukinuo presudu. Predmet je vratio na ponovno suđenje, uz obrazloženje da je „prvostepena presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka, jer u njoj nisu izneti razlozi o odlučnim činjenicama koje su predmet dokazivanja, a dati razlozi su nejasni i nerazumljivi“.

– Uzrok nastanka požara i uzročno-posledična veza između nastanka požara i propusta okrivljenih, kao odgovornih lica, nije utvrđena – smatra Apelacioni sud.

Ponovljeno suđenje, tokom koga su predočeni iskazi svedoka, dokazi i  zaključci veštaka, završava se 25. juna, kada će se, nakon završnih reči, izreći presude.

Uticaji politike

Borivoje Borović, zastupnik porodice Milivojević ocenio je da je sudski proces „trajao van razumnog roka, zbog umeštanosti politike od samog početka procesa“, ali da je „od smrti Radoša Milovanovića, proces prepušten sudu i tužilaštvu“, te da su „Lončarević i Stojić ostali bez takve vrste podrške“.

Foto: Privatna arhiva

– Da nije bilo saglasnosti izvršne vlasti, ne verujem da bi tužilaštvo smelo da uđe u samo optuženje. Da porodica Milivojević nije reagovala, da o svemu tome deo medija nije izveštavao i da nije bilo reakcije javnosti, ne bi bilo ni ovog postupka. I ranije je stradao veliki broj radnika u vojnim fabrikama, ali nije se vodio nijedan krivični postupak – objašnjava Borović.

Sudski proces se, dodaje, odužio i zbog toga što je jedan od veštaka izbegavao da uskladi svoje mišljene sa zaključcima ostalih veštaka, pa je sud naložio novo, komisijsko veštačenje.

– Angažovani su profesori sa Mašinskog fakulteta u Beogradu koji su „potvrdili sve činjenice iz optužnog zahteva“ – kaže Borović.

Navodi da je „skoro siguran u to da će sud izreći osuđujujuću presudu koja bi, u izvesnoj meri, mogla da predstavlja satisfakciju za porodicu Milivojević“,  a potom ističe da je „za vreme dok je direktor fabrike bio Radoš Milovanović poginulo više od 60 radnika“.

– Kao da je u pitanju ratište, a ne fabrika oružja, jer su mere zaštite i bezbednosti na radu bile na najnižem mogućem nivou, a to su zaključili i veštaci. Mnogo je bilo propusta, a izgleda da je glavni kriterijum za prijem radnika bio da su mladi i da brže od starijih mogu da pobegnu kada se dogodi požar u pogonu – ocenuje advokat Borivoje Borović.

Preokret u odbrani

Vladimir Todorić, zastupnik oštećenih, navodi da je da je slučaj Lučani veoma težak ispit za naše pravosuđe, posebno za sud u manjoj sredini u kojoj  je prvooptuženi Radoš Milovanović, „bio bog otac“.

U takvoj situaciji, kaže, nije bilo izgleda za korektnu istragu, a potom, kao i Borović, smatra da nije bilo pritiska dela medija i javnosti, a posebno insistiranja Milovana Milivojevića da se rasvetli taj slučaj, ne bi se stiglo do pozicije u kojoj su utvrđene činjenice veštačenjem profesora sa Mašinskog fakulteta o nepoštovanju propisa u državnoj i vojnoj fabrici.

Vladimir Todorić   Foto: Nenad Kovačević

– Propisi se nisu poštovali, a na najopasnijim radnim mestima radili su neiskusni mladići, koji su mogli brzo da pobegnu u slučaju požara i to je, izgleda bio glavni kriterijum za prijem u radni odnos – navodi Todorić i podseća na to da je fabrika, nakon te nesreće, uložila novac u zaštitnu opremu.

I on potvrđuje da se sudski postupak razlikuje pre i posle smrti Radoša Milovanovića i to po dinamici zakazvanja ročišta, pristupu suda i tužilaštva, a potom navodi da je tužilac Dobrivoje Milutinović, koji je preuzeo taj slučaj od svog prethodnika, doprineo da se postupak privede kraju.

Za Lončarevića i Stojića kaže da su „u drugom delu suđenja, nakon smrti direktora, promenili odbranu i, maltene, svalili krivicu na njega, na šta se nisu usuđivali dok je on bio živ“.

Todorić kaže da očekuje osuđujuću presudu, ali da mora da bude uzdržan pošto će se o njoj, najverovatnije, izjašnjavati Apelacioni sud u Kragujevcu.

Očekivanja porodice

Milovan Milivojević, otac stradalog Milomira, navodi da je do sada „u ivanjičkom sudu bio tačno 157. puta“, što zbog sudskog procesa za tu tragediju, što zbog tužbi koje je protiv njega i njegove ćerke Mirjane podnosio direktor Radoš Milovanović.

Milovan Milivojević   Foto: Nenad Kovačević

– Ne znam da je ijedan narkobos ili sličan kriminalac toliko puta bio u sudu –  kaže ogorčeni otac nastradalog mladića.

Navodi da sud ima sve dokaze da optužene osudi maksimalnim kaznama, ali se plaši da će se nastaviti agonija njegove porodice, jer će se osuđeni žaliti Apelacionim sudu u Kragujevcu, koji će to rešavati mesecima. U strahu je da će taj sud ponovo ukinuti presudu ivanjičkog suda, jer je u pitanju, kaže, „državni interes i vojna fabrika“.

– U ovoj „pravnoj“ državi Aleksandra Vučića, dok je ove vlasti, neće biti pravde – ocenjuje Milivojević.

Sedam godina tuge  

– Sedam godina ne mogu da zaspim bez lekova. Popijem ih uveče i probudim se ujutro oko pet sati. I svako jutro je isto. Ustanem i pogledam na zidu fotografiju našeg pokojnog sina. Ispričam se njim. Prekstrim se i isplačem, a posle toga idem na posao u fabriku u kojoj je nastradao. I moja supruga je na lekovima, zbog predinfarktnog stanja posle onog sramnog skupa radnika ispred suda u Ivanjici. Naša ćerka je ostala bez posla, jer ju je otpustio vlasnik firme u kojoj je radila po nalogu moćnih ljudi u Lučanima – opisuje Milovan Milivojević muke svoje porodice.

Kaže da se Vučić jeste založio za pokretanje optužnice, ali da je „slagao za sve ostalo“.

– Tokom razgovora u Predsedništvu Srbije, obećao nam je da će se izmestiti postupak iz suda u Ivanjici, da će razgovarati sa Zagorkom Dolovac… Obećavao nam je brda i doline i molio nas da o celom slučaju ne pričamo u javnosti. Želeo bih da ga sretnem još jednom, ali negde na javnom mestu,  da ga pitam zašto je, ne trepnuvši, lagao mene, suprugu, kćerku i našeg advokata – kaže Milivojević.

Njegova porodica je, svedoči, i psihički i finansijski iscrpljena, ali neće odustati od pravde.

– Ne verujem srpskom pravosuđu i obratiću se Evropskom sudu pravde – poručuje otac nastradalog Milomira Milivojevića.

_______________________________________________________