Završena prva faza obnove čačanske crkve: Sledeća obnova za 800 godina
Prvi deo obnove hrama Svetog Vaznesenja Gospodnjeg u Čačku, jednog od najstarijih u Srbiji sa istorijom dugom 800 godina, završena je posle gotovo godinu dana izvođenja radova. Zadužbina župana Stracimira, brata Stefana Nemanje, svedoče stručnjaci koji su učestvovali u ovom važnom poslu, sada može da dočeka sledećih osam vekova.
Prva faza obnove hrama Svetog Vaznesenja Gospodnjeg u Čačku počela je krajem decembra 2016. i na Badnji dan 2018. godine dogodio se molitveni povratak u hram kada je služena svečana liturgija i obaviti pričest.
-Iskušenja su bila velika i nije bilo ni malo lako. Ovakav hram koji datira iz 12. veka zahteva stručne ljude iz svih vrsta profesija. Svi oni su svo vreme, dakle godinu dana, učestvovali u tome. Obnova hrama je počela 7. novembra 2016. godine kada je potpisan ugovor sa firmom Ornament invest inženjering koji su prihvatili posao. Bilo je predviđeno da obnova hrama traje dva meseca, ali to nije moglo biti ispunjeno. Obijen je sav malter u hramu, skinute su i sačuvane postojeće freske iz 1905. godine, injektirane su pukotine u zidovima hrama kojih je bilo puno. Zidovi u priprati su učevršćeni armaturnim mrežama. U potpunosti su zamenjene elektro instalacije, sumirao je učinjeno starešina hrama Svetog Vaznesenja Gospodnjeg Marko Mirković.
Glavni posao na sanaciji i statičkoj stabilizaciji Crkve, koja je bila na neki način urušena naročito posle zemljotresa iz 2010. godine, izvela je firma “Ornament invest inežnjering” iz Beograda u kojoj ukazuju da pri izvođenju ovakvih radova nikada ne znate šta vas očekuje.
– Ranije su rađene sanacije kupole, međutim mi smo sada izveli sve one radove koji su bili predviđeni projektom CIP-a. Pri izvođenju ovakvih radova nikada ne možete da znate šta vas očekuje. Morali smo da saniramo oštećenja koja su bila na kupoli i na nosećim trompama koje nose kupolu. Svi plafoni, kalote, kupola, oltarski deo su bili u velikim pukotinama. Izvršili smo kompletno saniranje primenom savremenih sredstava, i u krečnom sistemu i u cementnom sistemu sa armiranjem na neophodnim mestima tako da smo dobili apsolutno odlične rezultate. Na spoljašnjim nosećim zidovima koji su bili najviše oštećeni radili smo savremenu metodu injektiranja, objasnio je Tihomir Stošić, iz firme “Ornament invest inežnjering” Beograd.
– Zadatak je bio da strpljivo odradimo ono što ne treba raditi narednih 200 ili 300 godina. Objekat je konstruktivno apsolutno siguran. Takođe odradili smo instalacije gde sada samo dolazi nadgradnja. Tim je morao da uskladi radove uz blagoslov oca Marka i finansije, jer su se pojavili radovi koji nisu bili predviđeni projektom, kratko je rekao građevinski inženjer Jovan Milenković koji je obavljao nadzor nad radovima.
Rečeno je da su najviše bili oštećeni spoljašnji noseći zidovi, kao i da su velike pukotine sanirane korišćenjem savremene metode injektiranja cementnih emulzija sa specijalnim aditivima uz korišćenje posebnih mašina. Sušenje će trajati narednih godinu dana, a posle toga se može raditi farbanje i oslikavanje.
Projekat obnove hrama uradio je institut CIP i rađen je duže od dve godine uz brojne poteškoće i izazove.
– Najveći izazov je bio da saniramo objekat, da ga obezbedimo od požara sa što manje intervencija, da se to što manje vidi. Pukotine koje smo videli na zidovima su bile nežne u odnosu na ono što smo otkrili u zidovima. Kada smo skinuli malter videli smo nekoliko različitih slojeva, različitih materijala, intervencija u različitim periodima. Zadovoljni smo rezultatima. Crkva je sada generalno stabilna, navela je Nataša Lazarević, projektant CIP-a.
-Radovi su izvedeni tako kvalitetno i dobro da mislim da ovaj hram može da dočeka sledećih 800 godina. Ta sanacija je bila toliko neophodna i važna da sve ostale radove koje smo možda preskočili i koje smo mogli da uradimo nismo uradili jer je ovo bilo toliko potrebno i važno da bi obezbedili jedan dobar temelj za nastavak sledećih radova, pre svega na oslikavanju crkve, rekao je arhitekta Rajko Čubrić, savetnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo.
Izvedeni radovi na obnovi Crkve koštali su oko 17 miliona dinara. Podsetimo, novac za prvu fazu obnove hrama obezbedila je VRS u iznosu od 10 miliona dinara, a privrednici i vernici su do sada donirali 19 miliona dinara.
Preostaje da se u narednim godinama, a možda i deceniajma uradi živopisanje hrama i da se dođe do ktitorskog groba.
Hram Svetog Vaznesenja Gospodnjeg u Čačku podignut je u 12 veku, a njegova poslednja velika obnova rađena je dvadestih godina prošlog veka.
Crkva je kroz svoju burnu istoriju bila i manastir, potom džamija, a sada je parohijska crkva. Kao manastir, zadužbina župana Stracimira, brata Stefana Nemanje, bila je četvrta u rangu srpskih bogomolja srednjovekovne Srbije uz Hilandar, Studenicu i Đurđeve stupove.
Свештеноци и повесничари, не стидите се да кажете да је овај храм старији од остала три набројана.Грађен је у време док је жупан рашке био Тихомир а Немања као кнез Топлице градио манастр С.Николе у Куршумлији. У исто време је, као жупан крштене Србије, Страцимир градио овај храм. На остацима римског војничког логора, са ледине, започиње изградњу новог, Моравског Градца (уместо разбаштињеног Градца на Јелици) и великог и малог трга. Чачак је започет као први модеран град тога доба. Тек два века касније англосаксонци код њих започињу тај тренд и у подножију старих градова граде нове (Нови Единбург и остале). Чачак је и данас урбанистичко „чудо“, и никако да прескочи своју сенку.
Ваља сачувати овај текст како би се кроз пар година проверили горепохваљени радови.