Svake zime Srbija se već tradicionalno suočava sa visokim stepenom zagađenosti vazduha. Ovih dana, situacija se znatno pogoršala i u susednoj Bosni i Hercegovini, te je Sarajevo juče bilo drugi najzagađeniji grad na svetu. I Šabac i Čačak su ove sedmice bili u tzv. ljubičastoj zoni, a tim povodom je u Čačku održan i protest na kome su građani zahtevali od lokalnih vlasti da utvrde uzorke povećane zagađenosti vazduha. Nakon požara u Bloku 70 i merne stanice u Beogradu pokazale su viši nivo štetnih čestica u vazduhu.

Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije istakao je da ne vidi razlike u nivou zagađanja vazduha ove zime u odnosu na prethodne sezone.

– Imamo zimu i grejnu sezonu kao neki okvir u kome beležimo prekoračenja koncentracija zagađujućih materija u celom regionu. Kod nas su glavni i jedini problem u velikoj većini gradova suspendovane čestice. To su čestice malih prečnika koje u sebi nose druge zagađujuće materije koje mi ne merimo u ovim ljubičastim, crvenim i raznim drugim bojama. Mi samo konstatujemo da su koncentracije tih suspendovanih čestica u vazduhu preko granice definisanih zakonom – objašnjava Lekić.

Kako navodi, izvori zagađenja vazduha su razni.

– U Beogradu možemo da izuzmemo toplane jer su praktično sve toplane sem jedne, a to je toplana u Zemunu, prešle na gas kao energent. Dakle, u Beogradu toplane otpadaju. Ostaje industrija koja se nalazi u okruženju Beograda, TE „Nikola Tešla“ A i B i TE „Kostolac“. Postrojenja u Smederevu, naftna industrija u Pančevu. To ima svoj uticaj. Međutim ove industrije ne emituju direktno previše velike količine ovih suspendovanih čestica. Te čestice se najviše emituju iz saobraćaja koji doprinosi sa oko deset odsto u ukupnom iznosu suspendovanih čestica – nabraja Lekić. 

Tek onda, navodi, dolaze srednja i manja ložišta.

– Kotlarnice u stambenim i javnim zgradama i na kraju one furune ili drugi uređaji za loženje koje građani koriste za grejanje tokom zime. To su osnovni izvori. (…) Analize pokazuju da su oko 80 odsto izvora zagađenja mala ložišta i kotlarnice do 50 megavata, to su srednje veličine postrojenja za grejanje – navodi Lekić.

Kako kaže, izvori zagađenja vazduha su u svim gradovima slični, a problem mora da se rešava na samom izvoru.

„Loša strana“ kod zagađenog vazduha u nekim gradovima jeste njihov geografski položaj. Gradovi poput Užica, Valjeva, Sarajeva i ostali gradovi i opštine koji su u kotlini, okruženi planinama, ovaj probleme još teže rešavaju i oni su dodatno izloženi zagađanju.

„Sarajevo u loncu“

Klimatolog Martin Tais iz Sarajeva navodi da su klimatske karakteristike područja Sarajeva prvi problem kad je reč o zagađenju.

– Sarajevo je grad iznad 500 metara nadmorske visine. Mi smo grad na planini okruženi planinama okolo. Imamo temperaturne inverzije i granica temperaturne inverzije je kao poklopac neki na kotlini. Sve što zagađujemo za dan jedan, ako je stabilno vreme, Sarajevo postaje vrlo zagađen – ističe klimatolog Tais.

Tais podseća da je ’60-ih i ’70-ih godina u Sarajevu postojao problem velike koncentracije sumpor-dioksida, crnog dima, takozvane čađi. Tada je problem rešen tako što je ugalj izbačen iz Sarajeva, toplane i mnoga ložišta u su prešle na gas.

– Sada imamo drugi problem. Nema više sumpor-dioksida, al imamo problem sitnih čestica PM 10 i PM 2,5 – ističe klimatolog. 

Nedostatak volje, novca, i vremena potrebnog da se pronađu dugoročna rešenja, utiču na to što je zagađen vazduh i dalje aktuelan problem, naglašava klimatolog.

– Mi nemamo viziju kako ćemo rešiti probleme zagađenja vazduha. Kantonalna vlada je najodgovornija da to napravi – objašnjava Tais. 

Kako kaže, neophodne su strategije, sredstva i vizije da bi se problem rešio.

– Suština je izbaciti zagađivače iz Sarajeva. Imamo veliki problem sa automobilima, 160 hiljada, to je mnogo – naglašava. 

Protest protiv zagađenja 

U Čačku je u sredu održan protest zbog zagađenog vazduha. Sa protesta je upućen zahtev gardonačelniku Čačka Milunu Todoroviću da se najkasnije do 30. januara dostave podaci o stepenu, izvorima i uzrocima povećane emisije štetnih gasova i štetnih suspendovanih čestica.

Učesnici protesta traže od gradskih vlasti da donesu Uredbu koja će propisivati obaveznu ugradnju savremenih filtera i drugih načina sprečavanja emisije štetnih gasova i čestica bez obzira na cenu koštanja.

Ekolkoški aktivista Miloš Kuvekalović kaže da još uvek nisu dobili odgovor na zahtev, ali da to očekuju u narednim danima. 

– Osnovni problem zagađenosti vazduha u Čačku su nestručnost ljudi koji vodi grad. Ne bave su uopšte vazduhom – navodi Kuvekalović. 

On podseća da je Užice po geografskom položaju manja kotlina nego Čačak, a u Užicu je mnogo čistiji vazduh ove godine u odnosu na Čačak.

– Sve veća je industrija oko Čačka. „Sloboda Čačak“ je ogroman problem. Pored vazduha koji zagađuje „Sloboda“, zagađuje i reku Moravu… – navodi Kuvekalović. 

On smatra da ne postoji volja za rešenje, a da je neophodno da stručnjaci, a ne političari rešavaju problem.

– Mi smatramo da je glavni problem zagađenja vazduha u Čačku i Srbiji korupcija, jer da nije korupcije i da nije svega toga mnogo bi se više novca ulagalo u zaštitu – zaključuje. 

Što i dalje teško dišemo i do kad će biti tako?

Dejan Lekić vidi mnogobrojne uzroke što problem „stoji u mestu“.

– Mi nismo u stanju da radimo bilo šta duže od jednog, dva, tri, pet dana. Mi nismo u stanju da stvari koje zahtevaju fokusiran i dugotrajan rad bez nagrade i bez maketinškog efekta sutra pre podne – mi nismo u stanju da radimo. Mi za takve stvari zovemo neke strance da nam rade. Pa šta smo mi? Ne znamo više kako se rade osnovne strvari – navodi.

On upozorava da je u ove godine, dakle 2024. za 26 dana, Novi Pazar bio zagađen 21 dan.

– Zakon propisuje da se srednje dnevne koncentracije PM čestica smeju u toku cele godine prekoračiti 35 dana, u Novom Pazaru već su prekoračene 21 dan – navodi.

Izvor: N1

______________________________________________________________________