Odgovor na saopštenje gradonačelnikove pomoćnice: More paušalnosti i neistina

Udruženje građana “Zeleni talas Čačak“ oglasilo se saopštenjem za javnost reagujući na jučerašnji dopis medijima pomoćnice gradonačelnika Marjane Petronijević o zagađenju vazduha u Čačku.

Saopštenje prenosimo u celosti.

Kratak osvrt na saopštenje pomoćnice gradonačelnika zadužene za oblast ekonomskog razvoja i zaštitu životne sredine, vezano za problem (NE)kvaliteta vazduha u Čačku.

– Stid će spasiti svet!
A. Tarkovski

– Od svih defanzivnih mehanizama, pojedinci
najčešće koriste poricanje ili racionalizaciju,
kako bi se izborili sa krivicom ili stidom.
S. Frojd

U nameri da smiri nas, svoje sugrađane, pomoćnica gradonačelnika Čačka zadužena za oblast ekonomskog razvoja i zaštitu životne sredine, juče se oglasila saopštenjem, koje bi trebalo da razveje zabrinutost Čačana, umesto zagađenog vazduha koji su, silom prirode, ali ne i njenom krivicom, primorani da dišu.

Međutim, ono što je stvoreno da deluje amortizujuće, imalo je potpuno drugačiji, nažalost, sumorniji efekat. U nameri da skrenemo pažnju gradskim čelnicima na niz proizvoljnosti iznesenih u jučerašnjem saopštenju, osvrnućemo se na sve iznesene informacije i nastojati da damo svoj stav po tim pitanjima.

Smatrajući da objavljene informacije o kvalitetu vazduha u Čačku ,,dovode sugrađane u zabludu”, autorka svoju neistinu potkrepljuje dvosmislenom i opasnom konstatacijom da se ,,prava slika kvaliteta vazduha u Čačku dobija na godišnjem nivou, a prema tim podacima naš grad nije u kategoriji najzagađenijih.”

Dvosmislenom, jer je u pitanju izvođenje godišnjeg proseka, pukog statističkog podatka, u čiju konačnu vrednost ulaze koncetracije merene u mesecima u kojima nema potrebe za korišćenjem energenata i sistema koji su značajni emiteri zagađujućih materija i koji u našem gradu nesumnjivo imaju najveći udeo u zagađenju, naročito tokom grejne sezone. Plastičnije, ukoliko se na jednoj strani klackalice nalazi kiseli kupus, a na drugoj mleveno meso, zamenica konstatuje da se klati sarma.

S druge strane, opasnost citirane konstatacije leži u tužnoj činjenici da je u prethodnoj godini koncetracija PM10 čestica (kao ilustrativnog primera) gotovo 80 dana beležila vrednosti veće od 50μg/m3, i što disanje u tim danima ne poznaje statističku relativizaciju, a zdravstveni kapaciteti pojedinaca, prema svim relevantnim istraživanjima, u najmanju ruku pate.

Pomoćnica koristi sintagmu ,,grad nije u kategoriji najzagađenijih”, što je istina jer se u tom društvu nalazi i sa drugim srpskim gradovima, ali previđa ili ne poznaje nedvosmislenu činjenicu da dani u kojima su koncetracije zagađujućih materija visoke, ne prepoznaju demagogiju i ostavljaju trajne zdravstvene posledice po građane.

Nije u pitanju demagoško izvrtanje činjenica i traženje dlake u jajetu, pa da se osvrćemo samo na semantičku upotrebu sintagmi. Zagađenje postoji, katastrofalno je i ne treba ga jezički ili značenjski relativizovati.

U daljem tekstu obraćanja javnosti, pomoćnica izdvaja razloge zagađenja vazduha, među kojima ističe ,,atmosferske prilike, povećanu frekvenciju saobraćaja i individualna ložišta.”

Prvo pitanje koje se postavlja jeste iz kojih izvora proizilaze ovi aksiomi? Dalje, indikativno je da ovom prilikom ne funkcioniše prethodna statistička relativizacija.

Naime, opominjući da je grad Čačak grad sa ,,najvećim brojem automobila po glavi stanovnika”, previđa da se emisija štetnih gasova može razvodniti na godišnji prosek, pa se postavlja pitanje, kako je moguće da ta emisija nema značajnijeg uticaja na zagađenost u svim mesecima podjednako.

Po modelu po kom to važi za zagađenje uopšte. Traženje izgovora u atmosferskim prilikama novi je patetični pokušaj sveopšte relativizacije problema. Temperaturna inverzija može doprineti zadržavanju zagađenja, ali svakako nije izvor zagađenja.

Verovatno u nameri da svojim sugrađanima pokaže da čovek nije dorastao sili promena u prirodi i da bi trebalo samo da im se povinuje, pomoćnica zapravo detinje naivno upada u glib svojih izjava, te previđa da su atmosferske prilike konstanta u čitavoj Evropi, ali nekako uticaja na zagađenje selektivno imaju samo na području Srbije i neposrednog joj okruženja.

Naposletku, konačno se dotiče pravog izvora i individualnih ložišta. Na području grada takvih ložišta ,,imamo u 11.400 domaćinstava”, što se načelno poklapa sa podacima do kojih je došao i “Zeleni talas Čačak“ (procenjeno na oko 21.000 ukupno u Čačku).

Pomoćnica poziva građane da se odazovu na javni poziv za sufinansiranje mera energetske sanacije, što je pohvalno. Međutim, moramo podsetiti da ovaj proces ide jako sporo, da građani nemaju dovoljno informacija o merama, da se gradske vlasti ne trude da im program sufinansiranja približe i olakšaju.

Podsetićemo da je naša inicijativa nastojala da ubrza angažman grada po pitanjima učešća u programima subvencija energetske efikasnosti, ali da je grad u prvoj godini ovog programa odbijen zbog nepotpune dokumentacije.

Ostaje nejasno, koliko je do sada bilo subvencionisanih zamena, kako bismo mogli da ustanovimo da li ćemo tim tempom za sto ili više godina moći da dišemo čistiji vazduh. Nastavlja pomoćnica u dodolskom maniru, pa se ostrvljuje na klimatske promene i priziva sneg, valjda da pokaže kako ništa ne zavisi od gradskih vlasti i ljudi uopšte.

Marjana Petronijević

Katastrofalnom kvalitetu vazduha u Čačku, savetnica daje globalni kontekst. Poručuje da je ,,problem kvaliteta vazduha globalni problem i naša zajednička briga”, međutim, ostaje nejasno da li je to briga čovečanstva, budući da je problem globalni, ili nas građana jedne lokalne zajednice. Naravno da nema istine u konstataciji da je u pitanju globalni problem, osim ako se širina našeg poimanja sveta prostire od Karpata do Alpa.

U pitanju je problem geografski lokalizovan, što je vrlo lako moguće proveriti na mapi zagađenja vazduha dostupnoj na brojnim portalima. A nakon geografske relativizacije problema, sledi salva nevešto upotrebljenih i izlizanih fraza političkih komesara o tome kako uspostavljeni Eldorado u kojem živimo stvara dosadu, pa mi dokoni nemamo pametnijeg posla do da izmišljamo nepostojeće probleme.

Suština, kao i u svemu rečenom, zapravo je potpuno suprotna. U pitanju je želja za imanjem elementarnih i nasušnih uslova za život, kada je već sve drugo potonulo u močvaru poltronstva, laži, oportunizma, demagogije i nepotizma.

Kao važan korak ka poboljšanju kvaliteta vazduha, pomoćnica prepoznaje njegov monitoring. To je istina, budući da je važno prepoznati sa čim se treba boriti.

Međutim, neistina je da je grad Čačak sam prepoznao važnost monitoringa kvaliteta vazduha. Monitoringa ne bi bilo, postavljanja državne stanice za praćenje zagađenja vazduha ne bi bilo, da 2019. godine, nije kroz crowdfunding inicijativu nabavljen privatni monitor merenja zagađenja.

Gradonačelnik u to vreme rigidno negira postojanje zagađenja, da bi tek pod pritiskom i sve većom zabrinutošću Čačana bila 2021. godine, instalirana državna merna stanica sa senzorima koji prepoznaju koncetracije PM10 i PM2.5 čestica u vazduhu.

Podsećamo pomoćnicu da je zahvaljujući podacima upravo te stanice, Agencija za zaštitu životne sredine u Godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2022. godine (OVDE), Čačak smestila u treću kategoriju, odnosno u kategoriju prekomerno zagađenog vazduha. Ovo su činjenice i pomoćnica bi trebalo na njih da se osvrne.

Pomoćnica dalje nastavlja sa iznošenjem nepotrebnih podataka u cilju preplavljivanja čitalaca informacijama. Navodi da su mere koje grad preduzima mere monitoringa i informisanja javnosti.

Podsećamo, monitoring kvaliteta vazduha jeste važan, na kraju krajeva i kao pokazatelj efikasnosti preduzetih mera u cilju njegovog poboljšanja. Međutim, nikakve mere do sada nisu preduzete.

Zavod za javno zdravlje neažurno daje informacije o stanju kvaliteta vazduha u Čačku, neretko zanemarujući zakonski rok za njihovo objavljivanje i često tek nakon podsećanja od strane aktivista Zelenog talasa Čačak.

Informacije moraju biti dostupnije. U nekoliko navrata smo zahtevali od gradskih čelnika da se informacije o stanju kvaliteta vazduha nađu na digitalnom ekranu postavljenom na Dom kulture. Takođe, poražavajuće je da ni gradski čelnici, niti ZZJZ Čačak ne daju smernice građanima kako da se ponašaju u trenucima kada vazduh ulazi u zonu veoma opasnu za udisanje.

Pomoćnica završava osvrtom na neke konkretnije mere. Pohvalno je što je gradska vlast zamenila kotlove na nekoliko lokacija i što oni sada troše gas umesto ranijih čvrstih goriva. Gradske čelnike treba ohrabriti da nastave u istom maniru, ali i da pruže informacije o gorivu koje koristi RK ,,Partizanka”, Autobuska stanica Čačak, ostale toplane.

Naposletku, obaveštava nas pomoćnica da je u toku usvajanje Plana kvaliteta vazduha za period od 2023. do 2027. godine, koji predviđa nekakve mere, samo se ne navodi koje. Analizirajući utrošak budžetskih sredstava za 2022. godinu (budući da je najnoviji još uvek nedostupan), kada nije bilo nikakvih izdvajanja za konkretne mere, jasno je zašto ostaje sumnja u iskrenost njenih navoda.

Posebno što je zakonski okvir nalagao da se Plan kvaliteta vazduha izradi odavno, i u pitanju je apsurd da tokom prošle 2023. godine on nije kreiran i usvojen, a pomoćnica je direktno odgovorna za ovakvo kašnjenje.

U moru paušalnosti i neistina koje je pomoćnica iznela po pitanju katastrofe koju Čačani udišu, ostaje jedno pitanje, da li je u pitanju entropija neznanja ili zlonamernosti. Iskreno verujemo da je po sredi ovo prvo.

Udruženje građana “Zeleni talas Čačak“

__________________________________________________