Život slepih i slabovidih je i dalje težak

Slepi i slabovidi danas obeležavaju svoj dan, uz poruku da se i dalje suočavaju sa određenim barijherama, pre svega infrastrukturnim.

Međuopštinska organizacija slepih i slabovidih Moravičkog okruga ima 300 članova, od kojih je 168 iz Čačka, dok su ostali iz Lučana, Ivanjice i Gornjeg Milanovca.

Predsednik organizacije Dejan Tomić, kaže za agenciju MNA da se non stop radi na poboljšanju života osoba sa invaliditetom, podsećajući da to nisu osobe sa posebnim potrebama, već one koje imaju potrebe kao svi drugi.

“Invalidi bi trebalo da budu jedinstveni da se druže, izlaze, da iznose svoje probleme, šta je dobro, šta nije, a ne da sede u svojim kućama i primaju benefite i kukaju kako im je teško i kada će neko nešto da im da. Iako se ovo neće dopasti mnogima, ali slepi i slabovidi nisu socijalno ugrožena kategorija. Težak je život slepih i slabovidih, većina njih ima penziju ili primaja tuđu negu i pomoć. To su primanja u proseku malo veća od minimalnog ličnog dohotka”, naglasio je Tomić.

Zapošljavanje je jedan od većih problema kod svih osoba sa invaliditetom, ali Tomić kaže da preko Saveza, u proteklih godinu dana zaposleno pet slepih i slabovidih iz Čačka.

Kada je reč o infrastrukturnim barijerama, on podseća da je Čačak nekada imao među prvim gradovima u Srbiji zvučne semafore, ali da su oni uklonjeni.

“Ljudi iz okolnih zgrada žalili su se kako noću ne mogu da spavaju zbog tog zvuka, ali neko bi iz Javnog preduzeća Gradac trebalo da prešteluje te semafore, da u vreme špica rade, a da u noćnim satima taj ton bude manji”, naglasio je Tomić.

U Čačku postoje i taktilne staze, ali one nigde ne vode.

“Nisu povezane za zgradama Opštine, Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Centrom za socijalni rad. Takođe, visoki su i ivičnjaci, ali problem je i taj što slepi i slabovidi čekaju na preglede kod očnog lekara i po mesec dana”, zaključio je Tomić.