Životni pobednik Nikola

Beograđanin Nikola Draganić, koji je odbio da promeni ćiriličnu etiketu na soku od malina rizikujući da ne proda robu, izazvao je svojim postupkom oduševljenje hiljada čitalaca.

Ovaj čovek, koji je na teži način postao preduzetnik i poljoprivrednik, koji je iste godine ostao bez posla i imovinu izgubio u požaru, otkrio je što malo ko hoće-kako preživeti, gde treba stisnuti zube, kako prodati ono što proizvodiš, uz jasnu novčanu kalkulaciju. To ljudi ne otkrivaju ni najbližima.

ISKORISTI NEVOLJU!

U proleće 2000. godine Nikola je razmišljao koji dodatni posao bi mogao da radi jer mu plata nije bila dovoljna za život. Znao je samo da želi da se bavi proizvodnjom hrane, jer taj posao opstaje. Dok je planirao, dijagnostikovan mu je, nimalo naivan, poremećaj u organizmu. Lekari su mu preporučuli prepeličja jaja. U baraci na Lekinom brdu počeo je da uzgaja prepelice. Danas Nikola proizvodi prepeličja jaja, meso, ali i dimljene prepelice. Jedan je od većih proizvođača u Srbiji.

Onda je 2009. godine Nikola izgubio posao u firmi u kojoj je dugo radio, majka mu je ostala invalid, a kuća i okućnica, zajedno sa farmom prepelica, potpuno su izgoreli.

– Supruga Tanja i ja odlučili smo da sa detetom odemo kod njenih roditelja u Guču. Nismo imali novac za zakup stana u Beogradu. Otvorio sam ponovo farmu prepelica, ali i pokrenuo proizvodnju kaveza za prepelice, pa onih za koke nosilje. Farme prepelica sam širio i u ostalim opštinama, sada imam šest. Krećem sa proizvodnjom inkubatora – objašnjava Nikola.

NE IGRAJ NA JEDNU KARTU- MALINE

Nikola deo zarade stalno izdvaja za nove investicije. Kupio je zemlju i na 40 ari posadio maline. Za Telegraf je otkrio koliko to isplati.

– Posadio sam pre četiri godine maline na 20 ari. Te prve godine ulaganja su najveća, a najmanje rodi. Meni je rodilo dve tone. Te prve godine sam isplatio uloženo i ostalo mi je 1.000 evra kad smo maline prodali. Znači, to je kultura koja se isplati već prve godine! Sada imam 40 ari. Neće zaraditi samo onaj ko bi da plati da mu sve drugi radi u malinjaku, a on sedi i gazduje. Sadnja malina se isplati!

A NISKA OTKUPNA CENA?

Nikola kaže da ne razume proteste malinara jer ponuda i tražnja diktiraju sve. Još manje razume protestno bacanje voća i povrća. Objašnjava da je učen da je greh bacanje hrane i da je kao mali „često bio gladan“.

– Ni meni nije ove godine cena odgovarala, pa sam rešio-neću prodati. Tačnije, od dve tone jednu sam prodao za 100 dinara po kilogramu, a onda je cena pala na 60 dinara. Nisam prodao. Od malina sam počeo da pravim sokove, liker i džem.

Evo tačne kalkulacije: Imao sam tonu malina vrednu 60.000 dinara, kupio sam 1.000 kilograma šećera, ambalažu, čepove i nalepnice što je koštalo 100.000 dinara. Prerađenu tonu maline- sok, džemove i likere, prodao sam za 6.000 evra. Znači, umesto maline za koje bih uzeo 60.000 dinara, prodao sam proizvode i uzeo 6.000 evra – jasan je Nikola.

– Potreban je samo jedan atom snage više da postaneš proizvođač i nisku otkupnu cenu okreneš u svoju korist – naglašava ovaj friški malinar.

KOME SADA TO PRODATI?

– Ako krenete pitanjem-ko će moju robu kupiti, nema ni posla ni zarade. Neće kupci doći vama, vi morate njima. Kada sam počeo sa prepelicama pre 18 godina nisam znao kome ću prodati, pa se nakupilo mnogo jaja. Krenem od kuće do kuće, bukvalno! Oglase sam pisao na papiru i lepio okolo. Nije bilo kao danas, kada samo preko Fejsbuka možeš čudo prodati – kaže Nikola.

KVALITET, KVALITET, KVALITET

Nikola kaže da ko izabere da proizvodi kvalitetne proizvode nikada se zbog te odluke neće pokajati.

– U maline bacam đubrivo od mojih prepelica, prskam ih rastvorom od koprive, činim sve da budu što kvalitetnije, makar i manje rađale. Kupci to već prepoznaju. Drugo, ako pravim liker, ne stavljam rakiju od 400 dinara, nego kvalitetnije. I dogodine ću tako, i za 10 godina. Ne možeš ove godine steći kupce, prodati robu, pa sledeće biti alav i u sok dodati 10 odsto više vode. Ne smeš to učiniti ni za 10 godina, jer kada jednom oboriš kvalitet, sve što si radio godinama iza nepovratno pada u vodu. Nećeš se obogatiti za noć – naglašava Draganić.

STISNI ZUBE, MLADOSTI!

– Rekoh da sam prodavao od vrata do vrata, nekada mora i tako. Moraš da se angažuješ, moraš da nudiš! Stisni zube. Moraš nekada i da poklanjaš ako ne može drugačije. Tako će kupac videti šta imaš i kupiće dogodine. I kada poklonite, često će se desiti da ista osoba nešto i kupi. Zapamti, tako imaš neku šansu da zaradiš ove ili tek sledeće godine, ako ne probaš ništa propao si – zaključuje Nikola.

Draganić kaže da mu je žao što malo mladih ima hrabrosti da krene u sopsteni biznis.

– Želim da na svom primeru pokažem, da su i nemoguće stvari moguće, ako imate volju, želju za radom i verujete u to što radite. Čini mi se da se mladi najviše plaše kome će nešto prodati. Nedostaje im upornost, da ako ne „prođe“ jedna taktika, proći će druga, samo treba istrajati – naglašava Draganić.

Telegraf