Zloupotreba ličnih podataka uoči izbora i hrabri pojedinci

Izbori održani u decembru u Srbiji stavili su u fokus pitanje zaštite ličnih podataka u izbornim procesima. I pre zvaničnog početka kampanje penzionerima su stigla pisma od predsednika Republike Srbije u kojima im se zahvaljuje na podršci, najavljuje rast penzija, ali ističe da su pred Srbijom važne odluke. 

Povodom ovog slučaja Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti podneo je krivičnu prijavu protiv NN službenog lica u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, zbog toga što je neovlašćeno saopštilo Srpskoj naprednoj stranci podatke o ličnosti korisnika penzija.

Sa početkom izborne kampanje nastavile su da se nižu zloupotrebe ličnih podataka građana. Potpisi za podršku izbornim listama dovedeni su u pitanje kada je nekolicina javnih ličnosti objavila da su njihovi potpisi zloupotrebljeni, te da nisu dali podršku listama na kojima se njihovi potpisi nalaze. Brojni građani javljali su se i zbog toga što su dobijali pozive od političkih partija i lažnih agencija za ispitivanje javnog mnjenja.

Kada pričamo o zloupotrebama, posebno onim koje se odnose na kampanju od vrata do vrata i pozivanje građana telefonom, važno je naglasiti da one same po sebi nisu nezakonite. Dakle, svaki građanin može dati podršku nekoj stranci, i ustupiti im svoje lične podatke, radi dalje komunikacije sa strankom. Međutim, o zloupotrebi ličnih podataka i kršenju zakona se radi ako su podaci o građanima prikupljeni na nezakonit način (npr. korišćenjem javnih baza podataka).

Tokom ove kampanje imali smo primer lažnih anketara na jugu Srbije, koji su se predstavljaju kao agencija za ispitivanje javnog mnjenja o izborima. Anketa je bila kratka, i postavljena je tako da se jasno vidi da se ne radi o legitimnoj agenciji.

Pozive su dobijali svi članovi domaćinstava, tako da se može zaključiti da se ne radi o nasumično generisanim brojevima koji su pozivani, već da je neko zvao građane sa juga Srbije ciljano, i to redom sve članove domaćinstava. Ovo ukazuje da onaj koji je zvao ima bazu podataka brojeva mobilnih telefona građana sa tog područja.

Godinama već postoje sumnje da se javne baze poput baza PIO fonda, centara za socijalni rad i drugih koriste kako bi se vršio pritisak na glasače, čini se da ove godine ima više pojedinaca koji izlaze u javnost i/ili su spremni da prijave ove zloupotrebe, što je pozitivan signal da građani prepoznaju svoje pravo na privatnost u većoj meri nego ranije. Zloupotrebe podataka građana iz javnih baza zbog obima, posledica, poverenja građana u institucije ali i osećaja slobode jesu najopasnije. Dobar početak za obnavljanje poverenja u rad institucija jeste krivična prijava koju je podneo Poverenik u slučaju opisanom na početku teksta.

I ne manje važne, događaju se i zloupotrebe ličnih podataka koje za cilj imaju da zastraše političke protivnike i aktiviste. Ovih primera ima mnogo i najčešći način zloupotreba jeste putem medija. Najispraćeniji primer odnosi se na zloupotrebu intimnih snimaka narodnog poslanika, koji je emitovan na televiziji sa nacionalnom frekvencijom.

Nakon izbora, održani su protesti koje su predvodili mladi i studenti. Putem društvenih mreža saznali smo da je nepoznata osoba imala pristup fotografijama iz ličnih karti studenata koji su protestvovali, a ubrzo su ove fotografije osvanule i u brojnim medijima.

Ovaj trend nadzora nad građanim sve je vidiljiviji usled sve češćih protesta u našoj zemlji. Aktivisti koji se zalažu za ljudska prava, slobodu izražavanja ili druge društvene promene postali su mete digitalne opresije, gde se njihovi lični podaci koriste kao sredstvo pritiska. Državni aparat sve češće poseže za praksom prikupljanja, analiziranja i distribucije ličnih podataka kako bi obuzdao ili diskreditovao svoje protivnike. Ove zloupotrebe uključuju praćenje aktivista putem društvenih mreža, nezakonito prikupljanje podataka o njihovim privatnim životima, kao i manipulaciju ili širenje lažnih informacija u cilju diskreditacije. Ipak, čini se i da su građani hrabriji nego pre.

Bez obzira da li imamo poverenje u institucije, važno je da koristimo mehanizme za zaštitu svojih prava. Tužilaštvo, Poverenik i druge institucije (u zavisnosti od načina zaloupotrebe ličnih podataka) su adresa za upućivanje pritužbi i prijava. Nekada da bi sistem “propradio” neophodno je da prijave budu masovne, jer snaga jeste u brojevima.

Problem zloupotrebe ličnih podataka u svrhu prekrajanja izborne volje i uticanja na volju birača nije samo problem Srbije, to je globalni problem, koji se dodatno usložnjava upotrebom novih tehnologija, veštačke inteligencije, korišćenjem društvenih mreža kao platformi za slanje političkih poruka i dr, stoga je neophodno da su građani više nego ikad na oprezu, sa kim i kako dele svoje lične podatke.

U situacijama kada dođe do zloupotrebe ličnih podataka obavezan korak mora biti obraćanje institucijama. Nekada i izlaženje u javnost može biti dobro rešenje, jer mediji iako žive od kršenja privatnosti, takođe predstavljaju platformu za zaštitu u slučajevima orkestriranih napada na pojedince i grupe.  Uprkos svim izazovima, aktivisti širom sveta ostaju nepokolebljivi u svojoj borbi, zato je vreme da se ugledamo na sve hrabre pojedince iz našeg okruženja.

Izvor: Medija centar Beograd    Autorka: Kristina Obrenović

Autorka je projektna koordinatorka i istraživačica Partneri Srbija

________________________________________________