Značaj edukacije vaspitača u predškolskim ustanovama

Profesija vaspitača nosi sa sobom veliku odgovornost Ona podrazumeva profesionalca u oblasti vaspitanja i obrazovanja predškolske dece koji mora biti visokoobučen i kompetentan za odgovoran rad sa decom ranih uzrasta. Danas smo, nažalost, svedoci brojnih slučajeva porodičnog nasilja koji često imaju i fatalan ishod. Nasilju u porodici su najčešće izložene žene ali se žrtvama uvek smatraju i deca, bilo da je u pitanju neposredna ili posredna viktimizacija. Neposredno viktimizirano dete je direktna žrtva nasilja, a dete koje je svedok nasilja u porodici smatra se posredno viktimiziranim.

– Dete sa iskustvom nasilja u porodici često ispoljava ponašanje koje nije u skladu sa njegovim uzrastom – može biti previše agresivno ili mirno, izuzetno povučeno i tiho ali i značajno uplašeno i hiperaktivno. Deca izložena nasilju moraju da uče i da rastu uprkos osećaju straha i pretnje. Moraju se prilagoditi ovoj atmosferi straha. No, osećaj straha i neurofiziološko prilagođavanje njemu mogu izazvati ptomene u promene u fiziološkom, emotivnom, kognitivnom i socijalnom funkcionisanju Deca veoma često ispoljavaju i disocijativne reakcije kao odgovor na nasilje u porodici. Ove reakcije mogu biti u formi emocionalne nereaktivnosti, pasivnosti ili poslušnosti, bežanje u svet mašte, izbegavanje razgovora o iskustvu nasilja ili pričanje o tome kao da se to dešava nekom drugom – navodi se u istraživanju Prepoznavanje nasilnog ponašanja i primarna preventiva koje je sprovela Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi.

Ono što zabrinjava u vezi s decom sa iskustvom nasilja u porodici jeste činjenica da hronična izloženost nasilju može dovesti do reakcija koje deca koriste kako bi odgovorila na nasilje, a one vremenom postaju stalne karakteristike njihove ličnosti.

– Deca koja na nasilje reaguju preteranom pobuđenošću mogu postati agresivna, hiperaktivna, nepažljiva. Deca koja na nasilje odgovaraju disocijativnim simptomima mogu postati povučena, anksiozna, sklonija psihosomatskim reakcijama, zavisna i bespomoćna. Dečji vrtić je mesto gde se može prepoznati traumatizovano dete – dete sa iskustvom nasilja u porodici. Prevencija, kao i rano prepoznavanje zlostavljanog i zanemarenog deteta i rana intervencija rezultira većom verovatnoćom da će dete izrasti u emocionalno, kognitivno i socijalno funkcionalnu jedinku. Iz tog razloga, neophodno je da vaspitači budu senzibilisani na problematiku nasilja u porodici, na sve moguće posledice koje iskustvo nasilja u porodici može ostaviti na dete, kao i da prepoznaju indikatore potencijalne potrebe za zaštitom deteta – ističe mr Srbislava Pavlov.

Obrazovni sistem ima značajnu ulogu u zaštiti dece od zlostavljanja i zanemarivanja. Prevashodno, ta uloga se ogleda u prevenciji, otkrivanju, u prikupljanju podataka za sistem socijalne zaštite i pravnog sistema i kao podrška u tretmanu i praćenju.

Zahvaljujući dužini vremena koje dete provodi u vrtiću, kao i čestim kontaktima koje vaspitač ostvaruje sa porodicom deteta, omogućena je prevencija i rano otkrivanje zlostavljanja i zanemarivanja. Vaspitač ima brojne uloge. Jedna od njih je i uloga edukatora (Krnjaja i Miškeljin, 2006). Međutim, ova uloga ne pretpostavlja samo ulogu vaspitača prema detetu – ona je šira. Vaspitač je taj koji edukuje i roditelje podižući njihovu pedagošku kulturu i osnažujući ih u roditeljskim kompetencijama. Vaspitač i pedagoško-psihološka služba senzibilizacijom roditelja, staratelja i drugih članova porodice kroz roditeljske sastanke, predavanja, tribine, radionice usmerene na prepoznavanje i otkrivanje bilo koje forme nasilja nad decom, deluju preventivno u odnosu na potencijalno zlostavljanje i zanemarivanje deteta predškolskog uzrasta.

Projekat „Vršnjačko nasilje, prevencija, uzroci i posledice“ sufinansiran je kroz javni konkurs grada Čačka. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

_________________________________________________________________________