Zoran Gavrilović: RTS je medijska nesreća Srbije

Izveštaj Državne revizorske institucije uparen s monitoringom izveštavanja BIRODI daje indicije da su neki bitni šrafovi RTS-a namireni parama kroz koruptivne poslove, da ćute i da ne talasaju, a vlast, odnosno, vladajuća stranka dobila je stranački javni servis koji zajedno sa REM-om čini stub medijske nesreće u ovoj državi – rekao je u intervjuu za Direktno.rs sociolog Zoran Gavrilović, direktor i istraživač Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).

Komentarišući informaciju da pojedini članovi Upravnog odbora RTS-a nisu upoznati s izveštajem Državnog revizora o nepravilnom trošenju oko 440 miliona dinara samo u 2018. godini, Gavrilović kaže da ti ljudi koji se ne mešaju u svoj posao iako su izuzetno dobro plaćeni, u stvari su osobe bez morala.

* Državni revizor je u 2018. godini utvrdio nepravilno trošenje 440 miliona dinara iz budžeta RTS-a, međutim menadžment na čelu s generalnim direktorom nije pretrpeo nikakve konsekvence.

– RTS je samo jedna u nizu institucija u kojoj se dokazuje da je vladavina prava u ovoj zemlji suspendovana, da postoji partijska država gde ukoliko služite vladajućoj stranci vi ste zaštićeni od primene zakona.

• Ni Tužilaštvo nije reagovalo.

– Ne možete u partijskoj državi, gde podela vlasti postoji samo još na papiru, očekivati da imate tužilaštvo. Odnosno tužilaštvo postupa kada postoji mig onoga koga kontoliše, a kontroliše ga vladajuća stranka. Pri tome, uopšte ne mora da znači da su ti tužioci postavljeni od vladajuće stranke. Postoje tužioci koji dobro znaju da ne treba da postupaju po zakonu u onim slučajevima u kojim mogu da naruše interese vladajuće stranke. Tako da mi prosto ovde u Srbiji imamo dominaciju partijske birokratije nad državnom administracijom, državnim telima i organima, odnosno partijske instrukcije i volje nad zakonom.

• Da li je sumnjivo trošenje novca jedan od razloga zbog čega je javni servis građana postao zapravo servis jednog čoveka i jedne partije, mislim na Vučića i SNS?

– Kada uporedimo izveštaj DRI, kao i izveštaj o medijima Saveta za borbu protiv korupcije, a pogotovo deo koji se odnosi na RTS, takođe i ono što su uradile kolege iz Topličkog centra za demokratiju i kad uporedimo izveštavanje RTS-a vidimo da je RTS u stvari institucija koja s jedne strane zadovoljava potrebe vladajuće stranke i njenog lidera, a s druge strane da unutar RTS-a postoji grupa ljudi koja se kroz te sumnjive poslove namiruje i tu u stvari postoji taj savez. Oni su namireni parama kroz koruptivne poslove, ćute, ne talasaju, a vlast, odnosno, vladajuća stranka dobija stranački javni servis koji zajedno sa REM-om čini stub medijske nesreće u ovoj državi. Sve to po principu javnost se guši, a baba se češlja.

• Da li je možda menadžment ucenjen zbog sumnjivog poslovanja?

– Ono što je sigurno je da ljudi koji su trebali da postupe, a nisu postupili u skladu sa zakonom jesu sada u brigama. E, sad, verovatno veruju ukoliko ćute i ne talasaju da neće niko otvoriti njihovu odgovornost. Čekaju da se ova vlast promeni ili da im istekne mandat.

• I da im nova vlast sve oprosti?

– Ne da im buduća vlast oprosti, nego da ti ljudi ponude novoj vlasti svoje usluge. Glavni urednik Informativnog programa Nenad Lj. Stefanović je promenio mnoge vlasti, a on je jedan od bitnih šrafova u nesreći RTS-a. Naši monitorinzi pokazuju da mi sve manje imamo javni servis, a sve više nepostojeći medij. Prema izveštavanju RTS-a može da se zaključi da u Srbiji ne postoji politički život, što je apsurdno.

• Kako ocenjujete to što pojedini članovi Upravnog odbora nisu upoznati s poslovanjem RTS-a?

– To je za plač. Iskreno, ja nemam komentar na to. Raditi nešto u javnom interesu, znati da od toga zavise prava i životi miliona građana, jer bez kvalitetnog informisanja građani ne mogu da ostvare svoja prava, i biti za to plaćen više nego pristojno, u zemlji u kojoj se jako loše živi, a ne mešati se u svoj posao to znači da ste vi osoba bez morala, da ste imali ideju kad ste tu dolazili na tu funkciju da se ne mešate u svoj posao.

• Kako objašnjavate to što na RTS-u u poslednjih osam godina o Vučiću i SNS-u nije objavljena nijedna reč kritike iz usta novinara i urednika?

– Mi nemamo istaživačko i analitičko novinarstvo na javnom servisu. RTS je odustao od koncepta javnog servisa, čak nije bio ono sto je nekada bio, državna televizija. On je danas televizija jednog čoveka. Za osam godina ono što sam video na RTS-u i to naši monitorinzi pokazuju je da imate konstantan pad zastupljenosti opozicije, a s druge strane nesrazmeran rast Vučića. Novinari RTS-a ne postavljaju pitanja i potpitanja držeći mikrofon. Oni kad pročitaju, na primer, da je opzicija nešto loše rekla o Vučiću to ne može da bude duže od par sekundi.

• Imate li utisak da se novinari i urednici Informativnog programa RTS-a na svaki mogući način trude da sakriju istinu o društvenoj, ekonomskoj i političkoj stvarnosti u Srbiji?

– Upravo ono što sam malopre rekao, RTS je po zakonu javni servis, a u praksi to je televizija jednog čoveka. RTS nije javni servis kao što piše u zakonu, nije čak ni državna televizija. To je prosto alat za promociju i anesteziranje javnog mjenja. Najbolje ćete videte šta radi, a šta ne radi RTS, kada uporedite svoj svakodnevni život sa temama kojima se bavi RTS, sa akterima njihovih priloga, sa pitanjima koja postaljaju, s tim da li drže mikrofon ili drže do profesije i nastoje da drže vlast odgovornom.

• Zašto su novinari dozvolili da RTS postane servis jednog čoveka?

– Generalno u Srbiji se desio u delu novinarske profesije fenomen deprofesionalizacije. Novinari su odustali od profesije, to se vidi i na RTS-u. Mnogi ljudi koji su kvalitetni su otišli i odlaze i dalje sa RTS-a, čujem da se neki i bune, a kadrovska selekcija je takva da i traži te ljude koji će da budu primereni onome što je politika medija. Uređivačka politika RTS je ne zameriti se vlasti, već je učiniti i lepšom nego što jeste.

• Da li je u ovom trenutku RTS ovakav kakav je, dakle politički servis, jedini garant opstanka Vučića na vlasti?

– Kad govorimo o sferi medija za održavanje vlasti Aleksandra Vučića bitna su tri stuba: REM koji ne radi svoj posao, RTS koji ne radi svoj posao i PINK koji radi svoj posao. REM ne radi svoj posao u smislu da reguliše medijsku situaciju u Srbiji. Ključna stvar koju ne radi REM jeste što ne ostvaruje svoju funkciju da pomogne stvaranju demokratskog društva u Srbiji, član 5. Zakona o elektronskim medijima. Takođe, REM treba da bude garant onoga što je zapisano u Ustavu Srbije u članu 51, a pretočeno u članu 47. Zakona o slobodi medija, a to je slobodno, blagovremeno i istinito informisanje građana. RTS je i dalje najgledanija televizija, pogotovo u populaciji od preko 50 godina starosti i njegov uticaj, a time i odgovornost velika. Negde oko 35% čitave populacije se o politici informise preko RTS. Kada bi RTS počeo da radi svoj posao, a da nije alat za promociju propagande i anesteziranje nego javni servis, ja verujem da bi se izborne brojke promenile, pre svega u izlaznosti. Odnosno, desilo bi se da biračko telo koje ne glasa, a nije za Vučića, koje prema proceni Ipsosa broji milion i šesto hiljada građana, izađe na izbore i tada bi sadašnjih 25% od 30% od ukupnog broja glasača koji glasaju za vlast i sa kojima vlast dobija 60% i više parlamente zastuupljenosti se smanji najmanje za jednu trećinu, a i više. Cilj Vučićeve propagande jeste da ljudi ili glasaju za njega ili da odu u apstinenciju.

• Hoćete da kažete da Vučić nema potrebu da pridobija nove glasače?

-Tako je, on nema potrebu da pridobija nove glasače, bitno je da svoje ne gubi i održava apstinenciju. U tome pomažu RTS, PINK i REM. Strategija je jasna, milion i šesto koji su protiv njega ostanu kod kuće, a da PINK sačuva biračko telo SNS-a pod kontrolom. Naša istraživanja pokazuju da postoji statistička veza između gledanja PINK-a i glasanja za Vučiča i SNS. Zbog tih nalaza sam već godinu na tapetu Vučića i njegovih medija i analitičara. Sve je počelo sa tekstom „Elita i plebs“, Aleksandra Vučiča na naslovnoj strani Politike, nastavilo se tekstovima odmazde u tabloidima, pogrdnim meilovima profesora sa Union Univertiteta koji sarađuju sa gradskim odborom SNS do pretnji batinama na tviteru. Postavlja se pitanje da li ja imam pravo da se bavim svojim poslom u Srbiji.

• Kakav osećaj imate kada gledate Dnevnik u pola osam?

– Već duže vreme se trudim da izbegavam tu emisiju, ali kao istraživač moram da je gledam. Uvek posle gledanja Dnevnika u pola osam, kao građanin osetim prazninu i izneverena očekivanja. Evo, juče je država osumnjičila nekolicinu poznatih novinara da se bave pranjem novca i finansiranjem terorizma. Da li je to bila tema u dnevniku RTS-a. Da li su pozvali bilo koga od svojih osumnjičenih kolega, Branka Čečena, Vukašina Obradovića, Slobu Georgieva, Biljanu Stepanović…? Ja češće gledam jutarnji program RTS-a i ono njihovo prelistavanje štampe gde dovode u goste propagandiste čiji je zadatak da hvale vlast i da pričaju o stvarima koje su potpuno irelevantne.

• Da li ponekad pomislite da i Dragoljub Milanović pokazuje divljenje prema Draganu Bujoševiću i Nenadu Lj. Stefanoviću, kao prema naslednicima koji su ga urednički nadmašili?

– Ovo je model udvorničke televizije nastao devedesetih godina. Srbija i sada ima ozbiljne izazove: Kosovo, evropske integracije, odnosi u regionu… I umesto da na Javnom servisu imate debatu o svim tim pitanjima, vi imate dupli program prosečnih humorističkih serija kao što su „Bela lađa“ ili „Selo gori, a baba se češlja“. Siguran sam da je po ko zna koji put repriziranje „Bele lađe“, sa inače fenomenalnim Milanom Gutovićem, naređeno samo da bi se ovo društvo dodatno depolitizovalo.

• Da li je u redu da svako malo Aleksandar Vučić gostuje u drugom Dnevniku po 20-25 minuta, a da mu novinar za sve to vreme ne postavi više od 3-4 pitanja?

– To je samo još jedan dokaz da je RTS alat za promociju i propagandu. Ponašanje novinara koji navodno propituju Vučića je krajnje neprofesionalno, jer oni jednostavno ne iskazuju potrebu da postave pitanje predsedniku države. Novinar treba da bude posrednik između građana i sagovornika, i da traži odgovore na sva ona pitanja koja zanimaju građane, a ne da dozvoljava sagovorniku, u ovom slučaju Vučiću, da priča šta on hoće. To je istovremeno i neodgovorno ponašanje političara koji ne poštuje instituciju Javnog servisa.

• Kako ocenjujete izveštavanje RTS-a o epidemiji kovida-19 u Srbiji?

– Držali su mikrofon i pokušavali da daju najelementarnije informacije ne mešajući se u svoj posao. Nisu bili kontrolori rada Kriznog štaba i nisu ukazivali na lošu situaciju u zdravstvenom sistemu. Inače, u periodu od 15. marta do 30. aprila, na RTS-u u emisijama čija je tema bila epidemija kovida-19, i u kojima su gostovali uglavnom predstavnici struke, zastupljenost Aleksandra Vučića je bila 31,5 odsto ili 45 minuta. Od toga sam 13 sekundi negativno, zbog cititanja izjave aktera iz Crne Gore koji je kritikovao Vučića zbog preuzimanja respiratora.

• Šta pokazuju vaša najnovija istraživanja o zastupljenosti političkih aktera na RTS-u?

– Stranke koje su bile za bojkot, u poslednjih 10 dana uopšte nisu bile predstavljane na Javnom servisu, dok je najdominantniji akter bio Aleksandar Vučić, kao predsednik Srbije, iako nije učestvovao na izborima. Generalno, političke stranke skoro da ne postoje. Ovo posebno važi za vanizborni period, tako da RTS promoviše koncept bespartijske demoratije sa liderom, jer je Aleksandar Vućić spojio partijsku i državnu funkciju, što je suprotno Ustavu član 6, jer je najzastupljeniji akter. Uzgred o ovom spajanju funkcija Vučića nikada nije bilo ni reči na RTS-u.

• U toku je konkurs za izbor generalnog direktora RTS-a. Kakav čovek treba da se nađe na tako odgovornom mestu?

– Direktor RTS-a i Upravni odbor su menadžerska struktura i oni su pre svega odgovorni za finansije. Najveću odgovornost za ovakav RTS, kada je u pitanju program, snose Programski savet i urednik Informativnog programa. Članovi Programskog saveta su izabrani u Skupštini Srbije, po volji vladajuće stranke. Upravni odbor je trebao da u konsultaciji sa Programski savet i stručnjacima da sastavi listu pitanja na osnovu koji trebalo da se izmere kvaliteti kandidata za mesta direktora. Međutim, to nije urađeno. A zašto? Pa da bi se ostavila diskreciona mogućnost da se izaberu ljudi koji su po volji stranke na vlasti, a ne po potrebi funkcije koju RTS kao javni servis ima. Upravo to počinje promena koja može da radi čast i dostojanstvo RTS ka instituciji i novinarima RTS-a.

Izvor: Direktno.rs

____________________________________________________________________________