1,5 milijardi za reciklažnu industriju

Zaštita životne sredine je jedna od neuralgičnih tačaka procesa pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, a posebnu priču predstavlja cena usklađivanja sa EU standardima u ovoj oblasti koja se meri milijardama evra, što je posebno problematično u svetlu ogromne krize javnih finansija u Srbiji. Ključni govornik na konferenciji „Zaštita životne sredine i cena usklađivanja sa EU standardima“, koja se održava u sredu, u hotelu Hajat, biće Snežana Bogosavljević Bošković, ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Vlade Srbije.

U ekskluzivnom intervjuu za Danas ministarka Bogosavljević Bošković otkriva smernice politike Srbije u oblasti životne sredine u tekućoj godini, ali i godinama koje dolaze, u kojima će cena približavanja Srbije Evropskoj uniji u oblasti ekologije biti sve veća i veća.

• Tematski okvir konferencije usmeren je na analizu cene, ali i strukturu neophodnih investicija koje treba realizovati kako bi se bilo kakvo usklađivanje Srbije sa EU standardima moglo smatrati ekonomski realnim i dugoročno održivim. Kako vidite izazove u ovom procesu?

U pogledu implementacije propisa i uspostavljanja sistema zaštite životne sredine, Srbiju očekuju brojni izazovi, pre svega u pogledu administrativnih kapaciteta i finansiranja sistema, kako bi bio održiv. Ukupni troškovi aproksimacije u ovoj oblasti će iznositi oko 10.6 milijardi evra, odnosno oko 1400 evra po glavi stanovnika, nešto viši od proseka od 1,150 evra/po glavi stanovnika (u evrima za 2010. godinu) koji je procenila EU za prethodni talas zemalja pristupnica.

• Koje obaveze ima Srbija u procesu pregovora o članstvu Srbije u EU i ima li Srbija finansijski i administrativni kapacitet za ubrzano usklađivanje sa EU standardima u ovoj oblasti?

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine je rukovodeća institucija Pregovaračkog poglavlja 27 – životna sredina, u čije članstvo ulazi preko 20 državnih institucija. Preko 200 relevantnih EU propisa se odnosi na oblast zaštite životne sredine. Za proces skrininga definisano je preko 100. Izrada planova zahteva i značajna finansijska sredstva, a Ministarstvo je u okviru IPA 2013 Projekta planiralo izradu Posebnih planova implementacije za sledeće EU propise: Direktiva o deponijama, Direktiva o električnom i elektronskom otpadu, Direktiva o ambalaži i ambalažnom otpadu, Okvirna direktiva o otpadu, Direktiva za preradu komunalnih otpadnih voda, Okvirna direktiva o vodama, Nitratna direktiva i Direktiva o kvalitetu pijaćih voda.

• Da li država ima sredstava za investiranje u komunalni sistem razvrstavanja različitih vrsta ambalažnog otpada u domaćinstvima, posebno u velikim gradovima?

U Srbiji je 2010. godine uspostavljen integrisani sistem upravljanja ambalažnim otpadom. Jedna od karakteristika tog sistema je da praktično obveznici Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu sami finansiraju sistem sakupljanja i reciklaže, kroz operatere sistema ambalažnog otpada. Uloga države u takvom sistemu je da propisuje nacionalne ciljeve (procenat koji imaju obavezu obveznici Zakona da sakupe i recikliraju/ponovno iskoriste. Upravo tim povodom želim da istaknem i da bi do kraja meseca trebalo da se usvoji Uredba o utvrđivanju plana smanjenja ambalažnog otpada za period od 2015. do 2019. godine, kojom se uvode opšti ciljevi za ponovno iskorišćenje i reciklažu ambalažnog otpada, i specifični ciljevi za reciklažu ambalažnog otpada (papir/karton, plastika, staklo, metal, drvo). Takođe, želim da obavestim javnost i da su obezbeđena sredstva za reciklere, reč je o iznosu od oko 1,5 milijardi dinara, koji će im u veoma brzom roku biti isplaćen. Inače, okvirna suma sredstava kojima raspolaže sistem sakupljanja ambalažnog otpada (zbir budžeta svih operatera) u Republici Srbiji je od 2 do 2.5 miliona evra.

• Da li Srbija treba da razvija sisteme deponija ili sisteme reciklaže i korišćenja nereciklabilnog otpada u energetske svrhe?

Srbija treba da razvija i jedan i drugi model. Konkretno izgradnja Regionalnih centara za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom je naš strateški cilj, koji podrazumeva izgradnju celokupne infrastrukture za efikasno i efektivno upravljanje otpadom. Infrastruktura podrazumeva izgradnju transfer stanica za sakupljanje i razdvajanje reciklabilnih komponenti iz otpada, ali i izgradnja kako reciklažnih dvorišta tako i postrojenja za iskorišćenje otpada u cilju dobijanja energije.

• Da li je koncept javno-privatnog partnerstva ključ finansiranja procesa usklađivanja Srbije sa EU standardima u oblasti zaštite životne sredine?

Da svakako, ali je to samo jedan od koncepata koji je prihvatljiv, a sve u zavisnosti od vrste investicije (postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, postrojenja za tretman komunalnog otpada, postrojenja za upravljanje i tretman opasnog otpada i dr.) Ne treba odbaciti i druge modele, zakonom uređene, u smislu Javnih Preduzeća, Javnog i privatnog partnerstvo sa elementima koncesije itd.

• Koji deo IPA fondova Srbija može da obezbedi kako bi finansirala projekte u oblasti životne sredine?

Na osnovu IPA regulative, nije moguće finansirati tj dodeljivati bespovratna sredstva iz EU IPA fonda privatnom sektoru, koji u ovom slučaju predstavlja reciklažna industrija. Moguće je podržati aktivnosti koje će pomoći razvoju reciklažne industrije, kao što su razvoj planova, programa i uvođenje primarne separacije i nabavku opreme za opštine/JKP, kao neprofitnim javnim preduzećima. Takvi projekti su u toku i njih implementira Stalna konferencija gradova i opština, za opštine/JKP za upravljanje otpadom i planiraju se u narednom periodu kroz IPA 2014. U prethodnom periodu, alokacija IPA sredstava na godišnjem nivou za Srbiju iznosila je oko 200 miliona evra, što je iznosilo 15-20% ukupno alociranih sredstava za Srbiju.

• Da li Srbija ima adekvatan administrativni i inspekcijski kapacitet za ubiranje ekoloških taksi i koji problemi postoje u praksi?

Da naravno, ali ćemo ih dodatno ojačati i to kapacitete Sektora za kontrolu i nadzor u Ministarstvu. Međutim, da bi se postigli maksimalni efekti od ekoloških taksi, sistem kontrole treba pojačati kroz uključivanje tržišne inspekcije, finansijske policije, carine kao i poreske uprave.

• Može li Srbija uvesti adekvatan sistem kontrole koji garantuje da u procesu plaćanja reciklaže specifičnih vrsta otpada iz državnih fondova neće biti zloupotrebe?

Apsolutno. Deo odgovora na ovo pitanje je sadržan u odgovoru na prethodno pitanje. U tom cilju, Ministarstvo će preduzeti sve neophodne mere i aktivnosti za unapređenje sistema kontrole trošenje namenskih sredstava, zajedno sa drugim nadležnim organima.

Tri stuba politike zaštite životne sredine

• Kako Vi lično gledate na uređenje zaštite životne sredine?

Politika Srbije u tom smislu se mora oslanjati na tri stuba. Prvi je Evropsko zakonodavstvo, potom Nacionalno, harmonizovano sa evropskim i implementirano. Međutim, posebno treba istaći treći stub te politike. Reč je o edukaciji i razvoju javne svesti. I on čini svakog pojedinca, svakog građanina Srbije bitnim činiocem te politike. Tu u punom kapacitetu dolaze do izražaja mogućnosti i kapaciteti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ali svakako i nezaobilazno kapaciteti i uloga upravo Vas, odnosno medija, zatim nevladinog sektora kroz aktivnost veoma prepoznatljivih NVO koje rade u oblasti zaštite životne sredine. Želim da istaknem i da ću zajedno sa ministrom prosvete kolegom Verbićem ponovo pokrenuti inicijativu da se u našem obrazovnom sistemu već od prvog razreda, pre svega kroz izborne predmete realizuju nastavni sadržaji koji se odnose na održivi razvoj, zaštitu i unapređivanje životne sredine.

Piše: Željko Pantić, Danas