Ajvar kao kavijar: Ima li računice za zimnicu?

„Nekada sam samo za ajvar kupovala 40 kilograma paprika, sada mogu samo da sanjam.“

Tako Ivana Rajičić iz Čačka, grada u centralnoj Srbiji, opisuje trenutnu računicu – za 40 kilograma paprika za zimnicu, danas mora da plati najmanje 10.000 dinara, što je oko 85 evra.

Taj trošak nije zanemariv, s obzirom na to da u Srbiji polovina zaposlenih zarađuje mesečno oko 550 evra, dok je prosečna penzija oko 330 evra.

Ivana Rajičić za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da će zbog skupog povrća uobičajena količina zimnice „pretrpeti drastičan rez“.

Dodaje i da je kupovina povrća „ozbiljan udar na kućni budžet“, iako je količine smanjila.

Ajvara se najčešće odriču

Paprika, kupus, karfiol, šargarepa, krastavci uobičajeno su povrće koje u Srbiji „odlazi u tegle“.

Prema sadašnjim cenama za kompletnu zimnicu je potrebno izdvojiti između 150 i 200 evra, pokazuje računica RSE.

Dragan Slavković iz Mrčajevaca kraj Čačka kaže da je zadovoljan raznovrsnom i kvalitetnom ponudom povrća u svom selu, koje je poznato po proizvodnji kupusa, krompira i paprika, ali da je nezadovoljan cenama na pijaci.

U njegovoj porodici za zimnicu se sprema ajvar, pečena paprika i kiseli kupus, jer to, kaže, svi najviše vole.

Ipak i on zaključuje da ove godine neće biti dovoljno novca za sve.

„Teško da ćemo praviti ajvar ove godine jer su cene takve da ne možemo da priuštimo tri džaka paprika, koliko obično kupujemo za spremanje ajvara“, kaže Slavković.

Domaćinstva se najpre odriču ajvara jer je za, primera radi, pet teglica ovog proizvoda potrebno deset kilograma paprika.

Pad prodaje na pijacama

Nagli pad kupovne moći oseća se i na improvizovanoj pijaci pored Ibarske magistrale kod Čačka.

Na njoj se, kažu prodavci, nekada dnevno prodavalo na hiljade kilograma povrća za zimnicu.

Danas je prodaja znatno slabija. Iako je na njoj povrće jeftinije nego na pijacama u gradovima, spisak za zimnicu je sve kraći, a količine su sve manje.

U Srbiji je registrovano 565.000 poljoprivrednih gazdinstava.

Međutim i pored tako velikog broja, pojedino povrće koje se koristi u ishrani poput luka i pasulja, zbog neisplativosti se proizvodi u veoma malim količinama.

Država se zato često okreće uvozu. Beli luk se najviše uvozi iz Kine, crni luk iz Holandije, a pasulj iz Kirgistana.

Prema podacima Republičke privredne komore, Srbija je 2022. godine uvezla 1.060 tona belog luka u vrednosti od 2,1 milion evra. Četiri petine belog luka uvezeno je iz Kine, a preostala količina iz Turske, Albanije i Španije.

Jedan od retkih proizvođača belog luka u centralnoj Srbiji je Goran Jovanović iz Mrčajevaca.

On za RSE kaže da svake godine belim lukom zasadi 20 ari. Ta količina je, objašnjava, i za ličnu upotrebu i za prodaju.

„Sa 20 ari dobijem 700 do 800 kilograma luka, ali i ulaganja su prilično velika. Prodajem ga po ceni od 800 dinara (sedam evra) po kilogramu. Većina vozača kamiona, autobusa, pa i putnika koji češće prolaze ovuda kupuju beli luk kod mene.

Jedino što zbog krize ne kupuju kao nekad ceo venac ili na džak, već obično kilogram-dva“, kaže Jovanović.

Prosečna mesečna plata u Srbiji već godinama unazad ne pokriva prosečnu potrošačku korpu, pokazuje zvanična statistika.

Skok cene hrane i energenata, pre svega, usled ruske invazije na Ukrajinu, uticao je na povećanje inflacije, pa tako i na standard građana.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, za prosečnu potrošačku korpu potrebno je 853 evra, dok prosečna plata iznosi 730 evra.

Radio Slobodna Evropa