Arandarenko: Do siromašnih ne dopire ruka države

Predlog budžeta za 2021. pokazuje da Vlada potcenjuje socijalne rizike i izazove pred kojima je Srbija tokom pandemije, ali i posle nje. Za jednu zemlju srednjeg nivoa razvoja, naša država je veoma bogata, jer uspeva da kroz svoje prihode prikupi 42 % bruto društvenog proizvoda, ali mnogi njeni stanovnici su siromašni, kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko u razgovoru za portal UGS Nezavisnost.

Na pitanje o antikriznim merama i drugom rebalansu ovogodišnjeg budžeta koji mnogi ekonomisti smatraju neopravdano visokim, Arandarenko kaže da bi trebalo istražiti posledice pandemije za ekonomiju.

– Troškovi mera ublažavanja krize su jednokratni po svom karakteru. Oni ne podrazumevaju narasle obaveze u budućnosti. Kada ove godine povećate penzije ili plate za neki procenat, od toga se polazi u sledećoj godini, i stoga veći rast plata i penzija u ovoj godini znači veće obaveze u sledećoj. To nije slučaj sa pandemijskim merama. Čak i MMF je to poručio vladama ove godine – trošite, trošite, trošite. Kada je reč o jednokratnim posledicama mera po javni dug ili spoljnu zaduženost zemlje, da bismo mogli da tvrdimo da su negativne, trebalo bi dokazati da one nisu imale dovoljno pozitivnih efekata na privrednu aktivnost i zaposlenost.

Mislim da trenutno ne možemo sa sigurnošću da kažemo da je mali pad BDP-a koji ćemo imati ove godine, pre svega, posledica pandemijskih mera, ali još je teže poricati njihov pozitivan uticaj. Neko bi to trebalo empirijski da istraži, ili će to pokazati vreme. U svakom slučaju, pogrešno je tvrditi da će u okviru istog stimulativnog paketa izdaci za meru ‘100 evra’ povećati zaduženost zemlje, a poricati da ista logika treba da važi i za meru tri, odnosno pet minimalaca“.

Povodom predloga budžeta za 2021. godinu koji predviđa povećanje zarada u celom javnom sektoru za pet procenata, veće penzije za bezmalo šest odsto, rast BDP Srbije od šest odsto, rast izvoza za 9,6 odsto, smanjenje javnog duga… Arandarenko kaže da veoma optimistički i ofanzivni budžet može da se vidi i kao nastavak pandemijskog stimulativnog paketa, i da „Vlada želi da Srbija po svaku cenu ostvari najbrži kumulativni rast u Evropi u narednom periodu, i planira da ga pogura podsticanjem domaće tražnje“.

– Rast je projektovan ambiciozno i da bi ‘sveta krava’ javnog duga ostala ispod 60 % BDP-a. U odnosu na ovogodišnje pandemijske mere, primetno je da budžet za sledeću godinu ima veoma skromne solidarističke elemente. Izdaci za socijalnu pomoć neznatno su povećani, a tradicionalno mali budžet aktivnih mera tržišta rada je više nego udvostručen samo zahvaljujući programu za mlade ‘Moja prva plata’. Novi budžet pokazuje da Vlada u svojoj fokusiranosti na rast potcenjuje socijalne rizike i izazove pred kojima je Srbija tokom pandemije, ali i posle nje. Glavni dugoročni problem i kočnica održivog rasta naše zemlje nije fiskalni deficit niti javni dug, nego sistem poreza i socijalnih transfera – drugim rečima, pravila i mehanizmi kojima se budžet puni, ali i pravila kojima se budžetski prihodi raspodeljuju na korisnike.

U najkraćem, za jednu zemlju srednjeg nivoa razvoja, naša država je veoma bogata, jer uspeva da prikupi oko 42% BDP-a kroz svoje prihode, ali mnogi njeni stanovnici su siromašni, jer do njih ne dopire ona ruka države koja treba da daje ili da vraća ono što je uzela. Zato je uostalom i 100 evra pomoći moglo da ima tako snažan privremeni efekat. Osim jače mreže socijalne zaštite, nama je potrebno mnogo više socijalnog investiranja. Pri tome ne mislim samo na potrebu za većim ulaganjem u zdravstvo i obrazovanje i njihovu širu dostupnost, već i na direktno ulaganje u ljude, u mnoge porodice koje žive na marginama ovog društva i čija deca ne dobijaju priliku da razviju svoj puni potencijal, dok sa druge strane moramo da razmišljamo o uvozu radne snage.

Profesor Arandarenko je učestvovao u izradi studije Međunarodne organizacije rada (MOR) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) “COVID-19 i svet rada“. U toj analizi se ukazuje da mere za ublažavanje krize izazvane pandemijom “nisu podrazumevale i konsultacije sa socijalnim partnerima” i preporučuje da ubuduće poslodavci i sindikati razmatraju alternativne predloge mera.

– U ovakvim vremenima dijalog i solidarnost su još važniji nego inače, a uvek su važni. Vlada je mogla da iskoristi zastavu ‘rata protiv kovida’ i da pokuša da popravi atmosferu u društvu promovisanjem solidarnosti i širenjem prostora za socijalni dijalog kroz institucionalizovani razgovor o merama sa predstavnicima glavnih interesnih grupa u ekonomskom životu, ali i šireg društva.

Pogledajmo aktuelno pitanje oporezivanja frilensera, raznorodne grupe koja operiše na marginama i praktično izvan naše ekonomije, jer živeći u Srbiji oni povećavaju BDP nekih drugih zemalja, ali, ipak, kroz potrošnju i ostankom u zemlji itekako pozitivno utiču na naše ekonomske tokove. Ne vidim bolje mesto od Socijalno-ekonomskog saveta za temeljnu analizu uticaja frilensinga i sučeljavanja argumenata u pogledu poslovnog i poreskog tretmana frilensera, šta im treba pružiti i šta od njih treba tražiti.

Drugi važan primer je i Nacionalna strategija zapošljavanja, koja se upravo donosi. Ako ne želimo da nam se i nova strategija svede na sektorski dokument kojim se samo planiraju programi Nacionalne službe za zapošljavanje, opet se Socijalno-ekonomski savet pojavljuje kao prirodno i najbolje mesto za koordinaciju njenih širih razvojnih ciljeva.

Izvor: UGS Nezavisnost

Autor: Svetozar Raković

_________________________________________________________________________