Balkan, košnica novih ideja i startap kompanija

Mlade često karakteriše pasivnost. Kažu da nisu pokretačka snaga jednog društva i da bi to morali da budu. Onda oko sebe vidite neke mlade ljude koji se zaista trude, ne uspeju ili uspeju, ali se trude. Dakle, postoje.

Da nisu na nivou statističke greške pokazuje i Aiesecovo istraživanje Youth Speak. Aiesec se u ovom istraživanju bavio putem koji mladi pređu od završetka studija do zaposlenja. Ovo istraživanje obuhvata preko 100 država i preko 40 hiljada ispitanika. Ispitanici imaju od 18 do 25 godina i svi su završili ili su u toku visokog obrazovanja.

Na drugom mestu najpopularnijih zanimanja među mladima je upravo vođenje svog biznisa-startapa, a u prvih deset je i priključivanje već postojećem startapu. Podatak koji veoma raduje je da 61 odsto mladih planira ili se već bavi preduzetništvom od kojih čak 31 procenata ispitanika je odgovorilo da u narednih pet godina planira svoj biznis, a prisetimo se Libekovog istraživanja sa istim pitanjem i vidimo da ni srpska omladina ne zaostaje. Loš sistem obrazovanja je broj jedan problem kod većine mladih, tj. to što ih obrazovanje ne sprema za posao, recimo preduzetnika ili što ne uče praktične veštine. Međutim uprkos tome sve više kompanija sa Balkana, naročito onih koje se bave informacionim tehnologijama, a koje osnivaju i vode mladi, uspeva da se probije na svetsko tržište, što na drugoj strani demantuje one koji tvrde da rayvoj preduzetništva mladih onemogućuje nedostatak kvalitetnih ideja i programa.

Balkanskim preduzetnicima ne nedostaju ambicije, tehničko znanje i entuzijazam, a inspiracija su im ljudi kao što je Mark Cukerberg iz Fejsbuka. Čitav region bruji od događaja na kojima se izlažu i nude ideje za startap preduzeća, uspostavljaju kontakti sa pripadnicima visokotehnološke zajednice i traže investitori. Ali „budući milijarderi“ nailaze na brojne teškoće, uključujući komplikovanu birokratiju, nedostatak podsticaja od strane države i odsustvo poslovnog iskustva. Neke balkanske startap kompanije već su stigle u Silicijumsku dolinu, na primer, Emailio.

Jedan od osnivača ove kompanije je bugarski srednjoškolac koji je radio na mobilnoj aplikaciji za čišćenje pretrpanog elektronskog poštanskog sandučeta. Flipps, kompanija čija aplikacija omogućuje korisnicima da video sa mobilnih uređaja prikazuju na televizijskom ekranu takođe se preselia iz Bugarske u okolinu San Franciska. Još jedno ohrabrenje za startap preduzeća u regionu bilo je saopštenje kompanije Fejsbuk da će kupiti LiveRail, kompaniju za video reklame koju su osnovali dvojica Rumuna, i da će je navodno platiti 400-500 miliona dolara.

Nebojša Lazić StartLabs

Velike internacionalne kompanije već godinama koriste usluge IT sektora u zemljama Istočne Evrope. Privlače ih relativno jeftina radna snaga i kvalifikovani softverski inženjeri čija je stručnost proizvod duge tradicije temeljnog obrazovanja u oblasti matematike i tehničkih nauka, a koja seže u prošlost do komunističkih vremena. Takođe ih privlače niski porezi – na primer, Bugarska nudi fiksnu poresku stopu od 10 odsto.

Ne tako davno, startap kompanije iz Srbije su morale da traže sredstva u inostranstvu. Sada fondovi kao što je StartLabs, osnovan prošle godine, pokušavaju da popune tu prazninu, podstaknuti radom sve brojnijih preduzetnika u domenu visokih tehnologija.

– Ovo je najbolji trenutak za takvu inicijativu – kaže Nebojša Lazić, jedan od osnivača StartLaba i serijski preduzetnik sa velikim iskustvom u razvoju softvera.

Iz kancelarija skrivenih u tržnom i konferencijskom centru u kojem su održavani skupovi komunističke partije stare Jugoslavije, StartLab nudi sredstva u iznosu do 50.000 evra i povezuje kompanije sa mentorima i investitorima u Zapadnoj Evropi i Sjedinjenim Državama.Stvari su se promenile, primećuje Lazić, u odnosu na vreme kada su preduzetnike ovde podsmešljivo opisivali kao „superheroje sa samoubilačkim namerama“.

Za razliku od preduzetnika koji su osnivali firme odmah posle pada komunizma, pre više od dve decenije, pripadnici ove nove generacije imaju stav ljudi koji umeju i mogu, tvrde neki od veterana sa visokotehnološke scene.  

– Viđao sam ljude iz prethodne generacije koji su propadali, mada su imali mnogo više novca, samo zato što su imali pogrešan stav – kaže Hristo Aleksijev, serijski preduzetnik i osnivač bugarske startap kompanije Playground Energy.

Tekst objavljen u okviru projekta “Mladi i preduzetništvo”, koji je u okviru javnog Konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Čačka u 2015. godini, sufinansiran iz budžeta Grada Čačka.

___________________________________________________________