Banke povećavaju proviziju i naknade

Od 1. septembra banke bi mogle da vrate u primenu stare cenovnike iz perioda od pre avgusta 2022, kojima su propisane više naknade u odnosu na sadašnje. Tada, naime, ističe period od godinu dana „mirovanja“ tokom kojeg banke nisu smele da podižu provizije i istovremeno su morale da spuste tarfie za 30 odsto ako su ih povećavale počev od 2021.

Od septembra prošle do 1.septembra ove godine banke, po dogovoru sa Narodnom bankom Srbije, nisu podizale svoje provizije i naknade. Štaviše, one koje su ih podizale od početka 2021, morale su u septembru 2022. da ih snize za 30 odsto ili vrate na pređašnje stanje. Sada ovo „mirovanje“ ističe, a banke od 1. septembra mogu ponovo da „aktiviraju“ svoje stare cenovnike, što bi značilo veću cenu usluga od dosadašnje.

Mimo toga, novi propisi podrazumevaju da svaka banka 45 dana ranije obavesti NBS o nameri da podigne tarife.

Kako za portal N1 potvrđuju u centralnoj banci, do sada nijedna banka nije najavila uvođenje novih cenovnika, ali su pojedine najavile – nove usluge.

„U cilju zaštite standarda građana, Narodna banka Srbije je u trenutku kada smo bili suočeni sa rastom cena energenata i posledično mnogih drugih dobara i usluga, donela paket mera u vezi sa bankarskim naknadama i u avgustu 2022. godine preduzela čitav niz aktivnosti čiji je neposredan rezultat odluka svih banaka koje su povećavale naknade za platne usluge građanima od 1. januara 2021. godine da te naknade u narednih godinu dana, a počev od 1. septembra 2022. godine umanje za 30 odsto ili ih vrate na nivo pre njihovog povećanja“, podseća centralna banka.

Tom prilikom, NBS je propisala i obavezu za banke da obaveste Narodnu banku Srbije o izmeni tarifa najkasnije 45 dana pre planiranog usvajanja tih izmena i da joj uz ta obaveštenja dostave svu propisanu dokumentaciju.

„Rok od 45 dana računa se od dostavljanja uredne dokumentacije. Ukoliko je zatražila dopunu dokumentacije, Narodna banka Srbije može odrediti odgovarajući rok, koji ne može biti duži od šest meseci, pre čijeg isteka banke ne mogu dostaviti dopunjenu dokumentaciju. S tim u vezi, ističemo da u proteklom periodu, nijedna banka nije dostavila obaveštenje o izmeni tarifa, odnosno uvođenje novih tarifa po kojima banke naplaćuje naknade za pružanje platnih usluga“, naglašava NBS u odgovoru portalu N1.

S druge strane, kako ističe NBS, nekoliko banaka je dostavilo obaveštenje o uvođenju novih proizvoda i usluga, kojim su dopunili postojeće.

Uz navedeno obaveštenje banke su, kako se objašnjava, dužne bile da dostave propisanu dokumentaciju, uključujući i prikaz mehanizma formiranja cene novog proizvoda, kao i model ugovora o novom proizvodu koji će banka zaključivati s klijentom i reprezentativni primer ovog proizvoda, a koji sadrže sve elemente na osnovu kojih se mogu utvrditi uslovi pod kojima će se određeni proizvod/usluga koristiti, a naročito prikaz vrste i visine svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret klijenta.

„Imajući u vidu da 1. septembra ističe rok od godinu dana za primenu umanjenih naknada za platne usluge, ističemo da su banke u mogućnosti da nastave da primenjuju tarife koje su usvojile u periodu od 1. januara 2021. godine do avgusta 2022. godine, te da to ne predstavlja povećanje tarifa kako se u medijima navodi, već obračun naknada u skladu sa važećim tarifnikom“, ističe NBS.

Naknada za račun sa osnovnim uslugama ostaje 150 dinara
U centralnoj banci podsećaju da je NBS kao trajnu meru donela Odluku o platnom računu sa osnovnim uslugama, kojom je ograničena cena paketa platnog računa sa osnovnim uslugama, a koji je na raspolaganju svim građanima, na maksimalan iznos od 150 dinara i kojom je propisana garantovana sadržina ovog platnog računa.

„Na kraju, ističemo da Narodna banka Srbije očekuje od banaka u Republici Srbiji da sprovode održivu i odgovornu poslovnu politiku, kao i da ocene opravdanost povećanja cena određenih naknada i usluga. Narodna banka Srbije kontinuirano prati situaciju u finansijskom sektoru i po potrebi, u okviru svoje kontrolne funkcije, preduzimaće aktivnosti, pre svega u cilju zaštite korisnika finansijskih usluga. Kao i do sada, Narodna banka Srbije će nastojati da banke i drugi pružaoci usluga, pored održanja stabilnosti svoga poslovanja i poboljšanje kvaliteta svojih usluga, dodatnu pažnju posvete daljem obezbeđenju dugoročno održivog poslovnog odnosa s klijentima, građanima i privredom“, zaključuje centralna banka u odgovoru portalu N1.

Ko je poskupljivao usluge

Prema podacima NBS, koje je portal N1 objavio prošle godine uoči uvođenja „mirovanja“ naknada, od 1. januara 2021. godine do avgusta 2022. od 21 banke u koje su tada radile sa građanima, njih 14 izvršilo je korekciju tarifnika (12 banaka je menjalo tarifnike, između ostalog, i u delu naknada za vođenje tekućih računa i dve banke su menjale tarifnike, ali ne u delu naknada za vođenje tekućih računa).

Cena korpe osnovnih bankarskih usluga je kod navedenih banaka u avgustu 2022. odnosu na stanje na dan 31. decembra 2020. godine prema procenama Narodne banke Srbije bila povećana povećana za 13 odsto.

Tada je guverner NBS Jorgovanka Tabaković navela i da se centralna banka u analizi raznih naknada susrela i sa nekim „egzotičnim“ uslugama, poput promene PIN-a na bankomatu, naplate neosnovanih reklamacija i drugih, gde kod nekih ima osnova za naplatu, dok su neke, kako je tada istakla – „dovedene do besmisla“.