Banke uvele novu taksu za neosnovane žalbe i previde na uplatnicama

Klijente pojedinih banaka u Srbiji poslednjih nedelja neprijatno su iznenadila obaveštenja da su uvedene nove takse.

Nezadovoljne građane naročito je iznerviralo uvođenje „kazne“ od 1.000 dinara za neosnovanu žalbu, kao i „penala“ ako pogrešno upišu broj računa primaoca na uplatnici. Reagovala su i udruženja za zaštitu potrošača, a u Narodnoj banci Srbije su obećali da će da ispitaju zakonitost ovih naknadama.

Osim postepenog napumpavanja taksa za održavanje računa, za vođenje kartica koje su u pojedinim finansijskim ustanovama i trostruko veće, kao i sve većih iznosa za podizanje novca na tuđim bankomatima i filijalama, ove najnovije tarife su „prelile čašu“. Ovakvi su uglavnom komentari klijenata na društvenim mrežama.

Prema novom pravilniku pojedinih banaka, ako se klijent požali da mu je novac sa kartice skinut greškom, a banka ustanovi da je žalba bila neosnovana, sledi udar na džep od jedne „crvene“. Dok građani smatraju da je to još jedan pritisak na klijente da se teže odluče na žalbe, bankari nezvanično objašnjavaju da je razlog ove tarife sprečavanje zloupotreba.

– Dešavalo se da čak i kada znaju da novac nije skinut sa kartice bez osnova, klijenti prijave reklamaciju, jer se pare automatski vraćaju na stanje, pa je pretpostavka da su se nesavesni žalili da bi raspolagali novcem koji nemaju, makar i privremeno – rekli su nam bankari.

Ako im odbiju reklamaciju i naplate spornu naknadu, klijenti mogu da se obrate Narodnoj banci Srbije i njihovom Centru za zaštitu korisnika.

– Od januara do kraja juna postupali smo po 26 pritužbi u vezi s reklamacijama zbog transakcija izvršenih platnom karticom, od čega je 17 bilo neosnovanih pritužbi i devet osnovanih. U 2020. godini ukupno je bilo 37 ovakvih pritužbi, od čega su 22 neosnovane i 15 osnovanih. Kada je pritužba korisnika osnovana, između ostalog nalažemo banci da otkloni nepravilnost, da račun korisnika vrati u stanje u kom bi bio, što uključuje i da se vrate sve naplaćene naknade – kažu u Narodnoj banci Srbije.

Kako u NBS objašnjavaju, centralne banke ne utiču na bankarske naknada. Zakonom je predviđeno da dva meseca pre primene obaveste o predloženim izmenama ugovora. Korisnici mogu da prihvate ili odbiju, besplatno ugase račun i izaberu finansijsku ustanovu koju žele.

– U skladu sa svojim ovlašćenjima, razmotrićemo ove nove vrste naknada i preduzeti odgovarajuće mere ako utvrdimo da nemaju uporište u propisima. Veliki broj korisnika platnih usluga savesno podnosi reklamacije i prigovore i na to imaju pravo i ne mogu unapred znati hoće li njihove reklamacije i prigovori biti neosnovani. Banke ih ne smeju obeshrabrivati u tome – kažu za Novosti u NBS.

Zamena kartica paprena

Od početka godine u talasima su se nizala poskupljenja u bankama. Uvedene su nakanade za proveru stanja na računu, izdavanje čekova, za primanje penzija iz inostranstva. Posebno su poskupele zamene kartica na inicijativu korisnika i do 1.000 dinara, blokada kartice, a zatim odblokiranje je 300 do 500 dinara, koliko košta i promena pina na bankomatu.

Zloupotreba i preventiva

Jedna od osnovnih karakteristika reklamacija u kartičnom poslovanju je da, u najvećem broju slučajeva kada banka prihvati reklamaciju klijenta, novac automatski leže na njegov račun, kažu u NBS:

– Praktično, svakom reklamacijom na transakciju platnom karticom, korisniku se sredstva automatski stavljaju na raspolaganje. To može zato biti predmet zloupotreba i malverzacija. Naknada za neosnovanu reklamaciju se naplaćuje naknadno, kada banka utvrdi da je reklamacija bila neosnovana i mogla bi da ima preventivno dejstvo – da korisnik ne bi zlonamerno ulagao reklamaciju znajući da će mu sredstva biti stavljena na raspolaganje, bar privremeno, iako je transakcija potpuno regularna.