Cena goriva u Srbiji nikako da padne
Dok je u Hrvatskoj gorivo najjeftinije od 2015. godine kod nas za desetak dana pojeftinilo za oko dinar.
Iako je cena nafte od petka ponovo počela da raste, pa je barel nafte tipa „brent” premašio 63 dolara, gorivo je na pumpama u Hrvatskoj od juče najjeftinije od 2015. godine, piše portal „Cijena goriva. info”. Preračunato litar dizela se sada u toj državi prodaje za 18 dinara jeftinije nego na srpskim pumpama, a auto-gas za 16 dinara. Cena benzina je skoro ista i ovde i tamo gde košta 153,6 dinara.
Cene bezolovnog benzina od 95 oktana u Sloveniji (mimo auto-puteva i puteva) smanjene su od ove nedelje za 0,2 centa na 1,3 evra – 157,2 dinara, a dizela za 2,2 centa na 1,271 ili 149,9 dinara po litru, saopštilo je Ministarstvo privrede. Razlog pojeftinjenja u većini bivših jugoslovenskih republika je veliki pad cene crnog zlata u prethodne dve nedelje. Međutim, u Srbiji i BiH nema tog pojeftinjenja. S tim što je i pored toga benzin u BiH jeftiniji nego kod nas za oko 22 dinara.
U našoj zemlji je za proteklih desetak dana gorivo pojeftinilo u proseku za oko jedan dinar. Prostora za veće pojeftinjenje je bilo s obzirom na to da su posle četvoromesečnog rasta, cene sirove nafte od polovine maja padale. Interesantno je da je samo pre godinu dana cena barela nafte koštala skoro 78 dolara, a gorivo se u Srbiji točilo jeftinije nego danas. Benzin se prodavao za 151 dinar dakle, tri jeftinije nego danas, a dizel za 162 dinara.
U poređenju sa cenama u regionu dizel je samo u Albaniji i Grčkoj, a gas za automobile u Grčkoj i Mađarskoj, skuplji nego kod nas. Po ceni benzina i dalje smo u sredini lestvice. U naftnim kompanijama kažu da su, s obzirom na troškove, cene realne.
U odnosu na Severnu Makedoniju evrodizel je u Srbiji skuplji za čak 39,1 dinar, TNG je u Bugarskoj jeftiniji za 23,49 dinara.
„Najveći trošak u svemu je, naravno, nabavka nafte, pošto je Srbija izuzetno zavisno uvozna. Negde 80 odsto derivata koji se potroše u Srbiji ili je dobijeno preradom uvozne nafte ili su direktno uvezeni derivati. Dakle, ne možemo se izolovati od uticaja svetskog tržišta. Sve ove promene nisu tako drastične. Ne možemo sigurno očekivati neke velike promene na srpskom tržištu“, objašnjava Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije.
A neizvesnost na svetskom naftnom tržištu podgreva iščekivanje novih poteza OPEK i Rusije o smanjenju proizvodnje nafte.
Podsetimo, njihov šestomesečni sporzum o manjoj proizvodnji za 1,2 miliona barela dnevno, važi do kraja juna. Rusija se još ne izjašnjava a u OPEK-u se nadaju produžnju tog dogovora.
Stop naprednoj pljacki!