Bezidejnost i strah od rizika

U periodu od novembra do decembra 2010. godine na teritoriji 12 gradova i opština u Republici Srbiji sprovedeno je istraživanje „Analiza stavova i mišljenja mladih u vezi sa pokretanjem sopstvenog biznisa i primene društveno odgovornog poslovanja“. U ovom istraživanju, svoje mišljenje o pokretanju sopstvenog biznisa, društveno odgovornom poslovanju i konkurentnosti domaće privrede dalo je 580 studenata od 19 do 27 godina. tokom narednih godina  izvršena su slična istraživanja koja mogu poslužiti za komparaciju i sticanje slike o odnosu mladih prema pokretanju sopstvenog biznisa.

Prema rezultatima istraživanja iz 2010. godine, najveći broj studenata (80,62%) ima želju za pokretanjem sopstvenog biznisa. Ovi podaci su slični podacima iz prethodnih i nakmadnih istraživanja koji ukazuju da za mlade privatni biznis predstavlja izazov, rizik i neizvesnost i zadovoljstvo i samodokazivanje. Ispitani studenti, njih 43,97 odsto, uglavnom se slažu sa konstatacijom da je privatni biznis uspešniji od poslovanja u drugim oblicima svojina, kao i da u našoj zemlji ljudi još ne znaju prave poslovne mogućnosti privatnih preduzeća što ukazuje na potrebu da se u Srbiji promovišu uspešni preduzetnici i na taj način promene određeni stereotipi koji postoje u vezi sa preduzetništvom i upravljanjem sopstvenim preduzećem.

Kao razlog za nepokretanje sopstvenog biznisa, mladi u Srbiji najčešće navode da nemaju pravu ideju, što ukazuje na neophodnost da se, u sklopu promovisanja razvoja koncepta preduzetništva na fakultetima i visokim školama, insistira na razvijanju preduzetničkih veština studanata. Na drugoj strani kao razlog za nepokretanje sopstvenog biznisa, mladi navode nedovoljna finansijska sredstava ali i nesigurnu političku i ekonomsku situaciju.

– Iz ovih podataka se može zaključiti da mladi još uvek nemaju dovoljno samopouzdanja za pokretanje sopstvenog biznisa. Postoji više razloga za nedovoljno samopouzdanje mladih, a jedan od njih je edukacija mladih u oblasti preduzetništva koja je i dalje nedovoljna, odnosno moraju se naći novi načini za edukaciju i promovisanje koncepta preduzetništva. Mladi u Republici Srbiji još uvek nisu dovoljno osposobljeni za razvoj preduzetničke inicijative i pokretanje sopstvenog biznisa. Drugi razlog za nedostatak samopouzdanja kod mladih predstavlja neodgovarajući ambijent za podsticanje preduzetništva kod mladih. Rezultati istraživanja sprovedenog 2010. godine pokazuju da većina studenata (80,00%) smatra da u Republici Srbiji trenutno ne postoji odgovarajući ambijent koji stimuliše mlade za pokretanje sopstvenog biznisa. Ovi pokazatelji ukazuju na neadekvatnu politiku države prema mladima kao potencijalnim preduzetnicima, ali i prema samom privatnom preduzetništvu – objašnjava Srđan Bogetić sa Beogradske poslovne škole, uz Dejana Đorđevića i Dragana Ćoćkala, autora rada Unapređenje zapošljavanja mladih kao faktor razvoja nacionalne ekonomije objavljenog u časopisu Ekonomski horizonti.

Nestabilna politička i ekonomska situacija, duga procedura registracije i preveliki porezi neprestano se navode kao ključni faktor koji mlade, ali ne samo njih, demotiviše da počnu da se opredele za preduzetništvo, a što ukazuje ne nepostojanje odgovarajućeg ambijenta za pokretanje sopstvenog biznisa. Kada se uz to još i doda da ne postoje specijalizovane institucije koje podržavaju mlade pri pokretanju biznisa, onda je razumljivo nezadovoljstvo mladih ambijentom.

– Bez odgovarajućeg ambijenta koji će podsticati mlade na pokretanje sopstvenog biznisa nije moguće ozbiljnije pokretanje mladih ka preduzetničkom ponašanju. Važno je istaći da se pitanjem razvoja preduzetničkog ponašanja mora baviti više interesnih grupa, kao što su: država sa svojim institucijama i ministarstvima, zatim univerziteti, udruženja preduzetnika, kao i mediji koji na svoj način mogu pozitivno da utiču na stvaranje odgovarajućeg ambijenta za pokretanje malog biznisa. Obuka je posebno bitna i njoj se mora posvetiti posebna pažnja i to već u osnovnim i srednjim školama, da bi svoj vrhunac doživela na fakultetima i visokim školama. Već postoje odreneni programi koji se primenjuju u srednjim školama, ali to još nije u dovoljnoj meri propraćeno od strane države, privrede i esnafskih udruženja. Praktična primena stečenih znanja iz oblasti preduzetništva je poseban segment obuke i tu ključnu ulogu treba da imaju sledeće institucije: Privredna komore Srbije, Unija poslodavaca, Nacionalna agencije za regionalni razvoj, univerziteti, Ministarstvo omladine i sporta, kao i Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj. Na ovaj način mladi dobijaju neophodno iskustvo koje kasnije mogu da primene u realnom životu kroz rad u sopstvenom ili drugom preduzeću – zaključuje Bogetić.

MLADI TRAŽE DUGOROČNU STRATEGIJU ZAPOŠLJAVANJA

U nevladinom sektoru kažu da će u narednoj godini uporno nastojati da se vrednuju rezultati primenjenih mera i donese dugoročna održiva strategija zapošljavanja mladih.

*video snimak realizovan u saradnji sa TV Telemark

Tekst objavljen u okviru projekta “Mladi i preduzetništvo”, koji je u okviru javnog Konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Čačka u 2015. godini, sufinansiran iz budžeta Grada Čačka.

___________________________________________________________________