Biougalj, budućnost održive poljoprivrede i zdravijeg stočarstva

Kompanija Basna važan je i aktivan učesnik naučno – tehnološke zajednice NTP Čačak. Bavi se proizvodnjom biouglja, koji je, osim što nastaje na način koji podrazumeva smanjenje emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte, u velikoj meri značajan za održivu poljoprivredu, stočarstvo, tretman otpadnih voda i različite druge industrijske procese. Upotreba biouglja može da se odnosi na redukciju mineralnih đubriva (N) u agraru, smanjenje upotrebe antibiotika u stočarstvu, efikasniji pristup kod tretmana otpadnih voda, oporavak neplodnih zemljišta, smanjenje upotrebe vode za navodnjavanje i bolje upravljanje organskim otpadom.

Da bismo objasnili ovakav „diverzitet“ upotrebe, potrebno je ukazati na specifičnost načina na koji se biougalj dobija, kao i na ekološke prednosti koje iz takve proizvodnje proizlaze.

Pre svega, organski otpad koji nastaje u svakodnevnim prirodnim procesima predstavlja sirovinu za proizvodnju biouglja. Tokom proizvodnje običnog, drvenog uglja, gasovi poput ugljen–monoksida, vodonika, metana i drugih, mnogo kompleksnijih molekula (kao što su derivati katrana), izdvajaju se iz biomase. Većina tih gasova je štetna i njihov uticaj na globalno zagrevanje je veći nego uticaj ugljen–dioksida. Tradicionalne peći za proizvodnju drvenog uglja ispuštaju ovakve gasove u atmosferu bez ikakvog filtriranja.

Za razliku od tradicionalnih metoda, tehnologija karbonizacije biomase koju Basna koristi, podrazumeva činjenicu da su ovi gasovi sagorivi i zato se tretiraju kao izvor energije i, u procesu proizvodnje, svode na CO2 i H2O. U ovakvom sistemu proizvodnje, metan i drugi štetni gasovi ne ispuštaju se u atmosferu, što predstavlja, u ekološkom smislu, veoma pogodno rešenje. Drugi aspekt procesa proizvodnje čini sekvestraciju CO2 iz atmosfere u karbonsku mrežu ugljenika, gde u takvom stanju ostaje i do nekoliko desetina godina.

Ugalj koji se na ovakav način proizvodi, moguće je „obogatiti“ u odnosu na različite mogućnosti njegove primene. Agro–ugalj, na primer, predstavlja posebno formulisan proizvod koji utiče na poboljšanje kvaliteta tla, stvaranje humusa, kapacitet zadržavanja vlage u zemljištu, povećanje rodnosti i otpornosti biljaka i smanjenje upotrebe pesticida.

Stočni proizvod „Karbohran“ ima visok kapacitet absorpcije toksina iz hrane za životinje i merljiv uticaj na zdravlje životinja. Treba napomenuti i da je potvrda kvaliteta ovog proizvoda dobijena u Evropi, zbog toga što proizvod ispunjava stroge zahteve evropske sertifikacije za biougalj (EBC).

Osim upotrebe u poljoprivredi i stočarstvu, čist ugljenik je moguće koristiti i kod prečišćavanja vode (na primer u klanicama sa problematičnim lipidima i proteinima). Takođe, EBC biougalj se koristi i u procesu anaerobne digestije, gde uvećava proizvodnju metana a time i output električne energije dobijene iz proizvodnje biogasa.

Iako, za sada, kompanija posluje sa evropskim zemljama, Vesna Baur, direktorka, najavljuje proširenje kapaciteta i plasman proizvoda na domaće tržište:

– Kada se situacija sa virusom Covid 19 normalizuje, u fokusu će biti proširenje kapaciteta i plasman proizvoda na domaće tržište. U tom smislu nam je veoma značajna poslovno–tehnička saradnja sa Naučno-tehnološkim parkom Čačak. Takođe bih napomenula da, pored stranih instituta sa kojima sarađujemo, sarađujemo i sa Laboratorijom za zemljište i agroekologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad i sa istraživačkom grupom za reprodukciju životinja Instituta za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu.