Broj onlajn kupaca u Srbiji se poslednjih 10 godina usedmostručio
Podaci Evropskog zavoda za statistiku (EUROSTAT) za 2019. godinu pokazuju porast učestalosti kupovine putem interneta u svim zemljama, a usled restriktivnih mera kretanja zbog korona virusa koje su uvele mnoge zemlje, očekuje se da će se ovakav trend nastaviti i ove godine.
Prednosti onlajn kupovine, veliki izbor proizvoda, lako poređenje cena i mogućnost da se pazari bez obzira na vreme i mesto, prema statističkim pokazateljima EUROSTAT-a, koristi sve više građana Evropske Unije.
U EU 32 odsto populacije starosti od 16 do 74 godine 2009. je koristilo mogućnost onlajn kupovine. Deset godina kasnije ovaj procenat se gotovo udvostručio, pa je 2019. to 60 odsto građana.
Kada je reč o distribuciji prema polu, muškarci su u blagoj prednosti sa 61 odsto, dok 59 odsto žena kupuje onlajn. Promena je, međutim, ako posmatramo poslednju deceniju mnogo veća kod ženskog pola, sa porastom od 30 odsto, nego muškaraca sa 26 odsto.
U svim starosnim dobima stabilno je rasla uključenost u onlajn tržište, a posebno od 16 do 54 godine.
Za vreme trajanja pandemije korona virusa kretanje građana je značajno ograničeno kao jedan od načina da se spreči širenje virusa. Zbog toga su predviđanja da će i u 2020. godini biti zabeležen veći porast broja onlajn kupaca.
U granicama EU, u 2019. su na internetu su najčešće kupovali građani skandinavskih zemalja. To je slučaj u preko 80 odsto kod Danaca, Šveđana i Holanđana.
Srbija pri vrhu liste internet prodaje
Preduzeća u EU se sve više oslanjaju na internet prodaju kako bi maksimizirali profit, govore podaci EUROSTAT-a.
Podaci o prostornom rasporedu pokazuju da se trgovina najčešće odvijala u granicama sopstvene zemlje sa 19 odsto, zatim sa drugim zemljama EU u 9 odsto slučajeva i sa ostalim zemljama sveta 5 odsto.
Onlajn prodaju od najmanje jedan odsto ukupnog godišnjeg obrta prijavilo je 17 odsto preduzeća EU. Deset godina ranije isto je prijavilo 13 odsto preduzeća.
Irska je tokom 2019. godine ostvarila najbolje rezultate sa 36 odsto, zatim slede Danska, Češka, Švedska, Belgija, sve oko 30 odsto.
Srbija je sa 29 odsto u društvu zemalja EU sa najvećim udelom internet prodaje, a daleko iznad evropskog proseka od 17 odsto.