Prethodni članak
Čačanska firma prepolovila račun za struju
Objavljeno 18/12/2021
Iako zvuči neverovatno, jednoj firmi u Srbiji pošlo je za rukom da prepolovi račun za struju.
O čemu se zapravo radi?
Naime, nedavno je predstavljena publikacija „111 pitanja i odgovora o solarnoj energiji“, koja je pripremljena u okviru mreže „Klimatski forum“.
Nakon prezentovanja studije, održana je i panel diskusija u kojoj su učestvovali predstavnici dve studije slučaja koje su se našle u publikaciji – Đorđe Samardžija, vlasnik solarne elektrane u blizini Čačka i Aleksandar Jakovljević, vlasnik hladnjače „AB Prom“.
„Mi smo, uz pomoć finansija iz IPARD fonda, instalirali kapacitete od 600kW na ukupno 10 krovova, što je tačno 1978 postavljenih panela. Elektrana je počela sa radom u avgustu, i ono što mogu da kažem je da smo već u septembru uspeli da prepolovimo račun za struju koji je bio 3 miliona dinara. Ja sam to video kod kolega u Francuskoj, Nemačkoj i Italiji, i ako se njima isplatilo, nije bilo razloga da se ne isplati i nama“, rekao je Aleksandar Jakovljević, navodi se u saopštenju.
Kako je dodao, svim kolegama koji se bave tim poslom preporučio bi upotrebu solarnih panela, s obzirom na to da u periodu kada se najviše troši energije za zamrzavanje voća i povrća – u julu i avgustu, istovremeno ima najviše sunca, što je zaista korisno.
„Vidim da sve veći broj kolega razmišlja o ovome, neki već pripremaju projekta i ugovore za izgradnju, i to je proces koji će brzo zaživeti kod nas“, rekao je Jakovljević.
Prema rečima Samardžije, njihova ideja je bila da naprave elektranu kapaciteta 30kW, iako je mogla biti veća, kako bi ponudili projekat, po principu „ključ u ruke“, koji može da se lako replicira u brojnim selima u Srbiji.
„Bilo nam je važno i da pokažemo da se ovakvi projekti, po principu energetske zadruge, mogu sprovesti i bez državnih subvencija“, naglasio je Đorđe Samardžija.
Kako navodi Nikola Mladenović iz Centra za razvoj neformalnog obrazovanja građana (CRNOG), gotovo 27 odsto teritorije Srbije je izuzetno pogodno i pogodno za postavljanje solarnih elektrana.
„Cilj studije je da pruži praktične informacije o primeni solarnih sistema i sastoji se iz četiri segmenta: osnovni podaci o solarnoj energiji i tehnologijama koje se najviše koriste, potencijal solarne energije u Srbiji, kratak prikaz neophodnih koraka u procesu instalacije solarnih sistema, i primeri uspešnih projekata primene solarnih sistema u Srbiji“, navela je Tijana Jakovljević iz CRNOG-a.
Prema rečima Samardžije, njihova ideja je bila da naprave elektranu kapaciteta 30kW,
Odgovor stručnjaka
Za vaš projekat solarne 30kW treba solarni panel 290 w – 108 komada. Treba vam solarni mrežni invertor 30kW , nosači za kosi krov, zaštita i monteža. I to košta oko 21.400 evra.Potrebna krovna kosa površina za nadgradnji kolektora oko 190 kvm
Vi navodite rad solarne elektrane kada je period osunčanosti bio u avgustu najveći. Vi ne nevodite koliko ste dobili čiste efektivno KW električne energije.
Kad govorite o efikasnosti morate da uzmete u obzir godišnji faktor osunčanosti i količinu dobijene energije iz sunca koja je pročla kroz registar akumulisane energije.Nije to baš idealno kako se priča. Više je to trgovačka reklana.
Cena industrijske struje 0.058€/kWh ili 6,82/kWh din.Ako je vaša tvrdnja tačna, znači vi ste proizveli 220000 kw što je nemoguće.
Za tu instalisanu snagi ste mogli maksimalnu u idealnim uslovima proizesti oko 150000
kW energije.
Ako grešim dajte vi tačne projektne parametre.
gresis u jedinicama.energija se meri kwh,a snaga u kw. slazem se da je to samo trgovacka reklama,i da sve te price kad se stave na papir nisu impoznantne.
Sve moj do mog.. sve vlasnici
Генерално за све постоји решење али су калкулације разне и не очекујте `леба без мотике тј електрану без пара. Нећете са улагањем од 100 еур направити никакав битан искорак у животу па не очекујте то ни од соларне опреме.
И молим Вас, докле год су Вам рачуни до половине плаве тарифе, не залуђујте се са било каквом електраном. Боље уложите у изолацију, прозоре, штедљивије потрошаче… уложићете мање а добићете много више уштеде.
Sve je ovo lepo dok ne krenu peripetije sa snsom i njihovim kadrovima po epsu, solarne panele samo na crno kaciti i nikako drugacije, dok ova lopovska banda ne bude smenjena
Ako imate slobodnog novca da uložite, ugradnja solarnih panela je dobra investicija. Morate samo izračunati koliki vam je period otplate uloženog novca. Obično je 5-7 godina. Posle toga vam je električna energija besplatna u narednih 15-20godina, koliko tvrde proizvođači panela da će da vam traju.
Pogresno razmisljanje. Instalacija solarnih panela donosi energetsku nezavisnost i zbog toga su solarni paneli, sustinski, jeftini. Jednom uradjena instalacija, postavljanje pretvaraca i prilagodjavanje instalacija i termickih uredjaja, i vise se ne razmislja o EPS-u.
Vi pričate o drugoj temi-nezavisnosti. Kako ja da platim 50000evra sada da bi bio nezavisan za 7godina? I kada prođe vek panela onda sve nanovo.
Odlicno. Bilo bi lepo, s obzirom da ste elektro inzenjer, da nam predstavite jedan primer Vase tvrdnje. Ne od trgovaca, sta bi bilo kad bi bilo, nego strucnu analizu za nekog ko je ugradio taj sistem.
6. Економска анализа пројекта
За реализацију пројекта соларне електране на крову зграде
Института „Никола Тесла” потребно је издвојити око 30.000 € (2 € по 1 W
инсталисане снаге). При томе цене основне опреме за соларну
електрану износе:
– соларни модули Sharp ND 220 E1F: 80×140 €=11.200 €,
– инвертор Sunny Tripower 6000TL: 1.950 €,
– инвертор Sunny Tripower 10000TL: 2.860 €.
Уредбом Владе Републике Србије, почетком 2013. године одређена
је нова Feed-in тарифа према којој цена електричне енергије
произведене у соларним електранама снаге до 30 kW износи
20,66 c€/kWh. Под претпоставком да се целокупна произведена енергија
продаје по овој цени годишња добит би износила приближно 4.650 €.
Време повраћаја инвестиције од 30.000 € би у том случају износило 6,5
година. Поменуто време повраћаја инвестиције представља прост
период повраћаја, пошто не узима у обзир друге финансијске утицаје као
што су трошкови одржавања, промена цене опреме током експлоатације
и др.
Kolega nije to baš tako.
Ostavite te priče. Papir trpi sve. Matematika jeste tako napisana tačna ali klima, tehnika, sunce, kvalitat panela, mesto objekta, broj osunčanih dana itd, su nepoznanice velike.
Tako da dok to praksa i iskustvo ne potvrde to je nesigurna rabota.
Pitajte ove sa Hvara kako su prošli. Iako Hvar ima najbolje klimatske uslove za solarnu energiju skoro 3000 sunčanih sati u godini a mi od 1400 do 1850.
I na kraju ako je to sve OK zašto EPS ili država ne preuzme garancije za izvedeno?
Potpuno ste u pravu za vaše nedoumice. Zato sam i rekao da je to dobro za one koji imaju slobodnog novca da ulože i da čekaju da prođe period otplate. Jasno je da što ste veći potrošač energije to vam je kraći period otplate.
U Srbiji je i cena električne energije socijalna kategorija, pa to kvari matematiku
Svaka čast za dobijena sredstva iz IPARDA. Projekat je dosta složen i nije jednostavno ispostovati svaku stavku, podstavku i podstavkicu… Svaka čast za investiciju. Srecno u narednim projektima.