Цена малине добра због несташице

Ово лето проћи ће без протеста малинара који су први пут, после неколико година, задовољни ценом тог воћа. Због несташице, не само код нас већ и на светском тржишту, хладњачари малину откупљују за најмање 210 динара по килограму.

Стручњаци, међутим, овакво стање на тржишту оцењују као краткорочну добит за произвођаче јер је род малине драстично смањен што би у перспективи могло да доведе до нових проблема.

Александар Лепосавић, један од највећих домаћих стручњака за јагодасто воће, каже да је светска несташица малине дефинитивно утицала на раст цене која се тренутно креће од 210 до 270 динара. Берба тог воћа у нижим пределима је завршена и по свим показатељима, истиче, приноси су јако редуковани. Каже да је род малине у Србији смањен минимум 30 одсто и да ће тешко бити остварива ранија пројекција о укупном приносу од 55.000 до 57.000 тона. Квалитет је такође шаренолик и зависи од тога колико су малињаци били на удару непогода. Тамо где је било града појављује се такозвана флекава малина, с делимичним оштећењима.

Међутим, како објашњава, због значајног мањка тог воћа на тржишту при откупу се не обавља класификација и све иде у продају по истој цени. Он не верује да ће укупни род моћи да буде увећан на основу увоза малине из БиХ, како се последњих дана могло чути у медијима, јер је и тамо производња пала на једну трећину некадашње производње од око 20.000 тона.

– Питање цене се уопште не поставља. Микер се, једино, плаћа више у односу на виламет и друге сорте – каже Лепосавић и додаје да је оваква ситуација краткорочно добра за оне произвођаче који имају шта да понуде, али да с обзиром на навике из ранијих година такво стање на тржишту може поново да доведе до пораста тражње за садним материјалом којег, нажалост, ми немамо довољно.

– Поново се вртимо у оном кругу. Узимамо заражене саднице, садимо и повећавамо површине, али приноси не расту пропорцијално. Ово је наш највећи проблем. Једноставно, недостаје нам стратегија – каже Лепосавић. Наводи добар пример Чилеа. Ова држава је, објашњава, у једном тренутку плански снизила производњу и када су достигли одређени ниво, држава је обезбедила квалитетан садни материјал и ставила га на располагање произвођачима.

Како је за Бету изјавио председник Асоцијације произвођача малина и купина Србије Добривоје Радовић аконтна (почетна) цена прве класе малина порасла је ове године, због преполовљеног рода услед невремена, на око 210 динара. У исто време 2019. износила је од 150 до 170 динара.

Он је оценио да статистика ипак неће показати да је род малина мањи 50 одсто јер власници хладњача увозе малине из БиХ и мешају их са малинама из Србије и извозе као домаћи производ. Радовић каже да упркос вишој цени произвођачи неће моћи да остваре зараду јер су временске неприлике уништиле део рода па су приноси слаби и једва ће покрити трошкове производње.

– У свету је огромна потражња малина и очекујемо да извозници након продаје робе доплате још 20 динара по килограму – рекао је Радовић. Истакао је да сада због девизног прилива од извоза држава, која и сада субвенционише произвођаче, треба још више да их мотивише да обнове производњу. Према његовим речима, због ниских цена, посебно 2017. многи су запустили малињаке и да је Србија, која је међу лидерима у свету по производњи и квалитету малина, изгубила то место јер је производња пала. Како је објаснио, откуп малина по багателним ценама последњих пет-шест година допринео је да се површина под засадима од око 6.000 хектара смањи на око 1.600–2.000 хектара.