Četvrtina Čačana na granici siromaštva

Stopa siromaštva u Srbiji najveća je u opštini Tutin i iznosi 66,1 odsto, dok je najmanja u opštini Novi Beograd i iznosi 4,8 odsto, pokazuje istraživanje „Mapa siromaštva u Srbiji: Nalazi i implikacije po javnu politiku“.

Kako je predstavljeno na konferenciji, stope siromaštva visoke su i u Preševu 63,6 odsto, Bojniku 63,4 odsto, Bujanovcu i Lebanama 54,6 odsto, a stope više od 50 odsto su i u Babušnici, Bosilegradu, Vladičinom Hanu, Gadžinom Hanu, Doljevcu, Žitorađi, Medveđi, Trgovištu i Crnoj Travi.

Stopu siromaštva tek ispod 50 odsto imaju Krupanj, Vladimirci, Novi Pazar, Nova Crnja, Koceljeva, Merošina. Poređenja radi, Kragujevac ima stopu siromaštva od 23,8 odsto, Valjevo 24,5 odsto, Užice 17,9 odsto, Čačak 24,3 odsto, Šabac 32,3 odsto.

U Beogradskom regionu, opština sa najvišom stopom siromaštva je Sopot, sa 26,9 odsto, dok najnižu, 4,8 odsto, ima Novi Beograd. Vrlo blizu su Vračar, Stari grad i Savski venac, sa 5,3, 5,4, odnosno 5,7 odsto.

Kako je rekao državni sekretar Ministarstva rada Nenad Ivanišević, upravo uredba o namenskim transferima ima za cilj da smanji „jaz siromaštva“ između Beograda i drugih, naročito južnih, opština u Srbiji.

„Uredba o namenskim transferima, za koju smo se borili godinama, koja je doneta početkom ove godine, ima za cilj da smanji jaz. Sredstva koja su izdvojena, više od 500 miliona dinara i koja će biti izdvojena u većem iznosu sledeće godine, imaju za cilj da u slabije razvijenim i nerazvijenim opštinama direktno budu plasirana na razvoj usluga socijalne zaštite, da bi se evidentan jaz smanjio“, rekao je Ivanišević.

On je sa zadovoljstvom primetio da se ta sredstva troše namenski, odnosno da su u mnogim lokalnim samoupravama uspostavljene usluge socijalne zaštite koje nisu bile poput usluge pomoć u kući ili lični pratilac.

Ivanišević ističe da je siromaštvo jedna od tema kojima se Ministarstvo rada aktivno bavi, a da Uredba o namenskim transferima upravo ima za cilj da pomogne lokalnim samoupravama slabijeg stepena razvijenosti u razvoju usluga socijalne zaštite i da je cilj da može da se kaže da se uspelo u tome da se smanji i stopa siromaštva i rizik.

„Da to ne bude pitanje kojim se bavimo na ovaj način, nego da to bude razvojno pitanje, da kažemo šta smo sve uradili da bi ljudi u Srbiji živeli bolje“, rekao je Ivanišević.

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verhejen naglašava da je ta tema upravo ono čime se Svetska banka bavi, a to je smanjenje siromaštva i pospešivanje privrednog rasta identifikacijom, prepoznavanjem onih koji su u najvećem riziku od siromaštva, gde žive i zašto su zapravo ti regioni pogođeniji u odnosu na druge.

„Ako pogledamo mape, vidimo da je najveći rizik od siromaštva u jugoistočnoj Srbiji i delovima Vojvodine. Uzrok je nedostatak infrastrukture u tim regionima. Pitanje saobraćajne povezanosti, a iznenađujuće da u tim regionima postoje velike razlike između opština i okruga“, kaže Verhejen.

Prema njegovom mišljenju, da li će neke aktivnosti na lokalnom nivou pomoći da se te razlike ujednače, pitanje je koje još traži odgovor, a to će, kako smatra, pomoći da se razume uticaj drugih reformi na kojima Svetska banka sarađuje sa vladom.

„Na primer, Koridor 11, koji će povezati jug Srbije, otvoriće mogućnosti za razvoj nerazvijenih delova Srbije“, rekao je Verhejen.

Državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Ivan Bošnjak naglašava da je upravo pitanje smanjenja siromaštva i položaja pripadnika pojedinih nacionalnih manjina usko povezano, te da su naročito rudna i ruralna područja ugrožena siromaštvom, a da tamo, pored pripadnika većinskog naroda, žive i manjine.

„Mi se trudimo, unapređujući kapacitete lokalnih samouprava, ali i sistema državne uprave, prepoznajemo i identifikujemo sve probleme koji se generišu na lokalu, od bezbednosnih do onih koja se tiču loklanog ekonomskog razvoja i ljudi koji su u neposrednom kontaktu sa građanima imaju zadatak da rešavaju to pitanje i dovoljno kapaciteta“, rekao je Bošnjak.

Istraživanje „Mapa siromaštva u Srbiji: Nalazi i implikacije po javnu politiku“ delo je Republičkog zavoda za statistiku i Svetske banke, urađeno na osnovu podataka dobijenih u popisu domaćinstava i stanova 2011. i ankete o prihodima i uslovima života.

__________________________________________________________