Čime je Slovenija privukla 5.000 državljana Srbije prošle godine

Finansijska stabilnost, bezbednost i zdraviji život, samo su neki od razloga zašto je u protekloj godini više hiljada srpskih državljana rešilo da ode u Sloveniju u potrazi za nekim boljim životom. I mada su Nemačka, Austrija i Švajcarska pri samom vrhu najtraktivnijih zemalja za koje se naši građani odlučuju, prema najnovijem istraživanju, ova bivša zemlja SFRJ se takođe pozicionirala visoko među popularnim destinacijama za zapošljavanje.

Naime, direktorka Zavoda za zapošljavanje Slovenije Greta Metka Barbo Škerbinc istakla je da je u toku prethodne godine Slovenija izdala 5.000 saglasnosti i dozvola za boravak i rad ljudi iz Srbije, čime se naša zemlja našla na trećem mestu svih izdatih saglasnosti u Sloveniji – pre svega dozvola za rad u oblastima proizvodnje, skladištenja, saobraćaja, građevinarstva i ugostiteljstva.

Kako navode NIN-ove sagovornice koje su pre više godina odlučile da preseku i iznova započnu svoje živote izvan Srbije, i pored brojnih benefita koje Slovenija nudi, u početku nije bilo nimalo lako. Ipak ističu da svoju odluku sada, ne bi promenile.

“Kada dotaknete ’stakleni krov’, idete iz te zemlje“

Marija je upisala fakultet u Srbiji, uspešno završila dve godine studija, radila posao na koji nije mogla da se požali iz finansijskog ugla, ipak je jednog dana rešila da sve ostavi i krene od nule u drugoj zemlji.

„Dolazila sam kao turista i svideo mi se taj mir, čistoća, priroda. Krenula sam da istražujem i videla sam da je zbog zagađenosti vode, vazduha i generalno stresnog stanja u Srbiji, naš životni vek smanjen za šest do osam godina, dok je u Sloveniji produžen za 10. Takođe, nisam se više osećala sigurno u Srbiji i nisam želela da jednog dana u takvoj sredini odgajam dete. Ovde možete u tri ujutru slobodno da šetate, stopa kriminala je minimalna. To mi je bilo presudno, ne novac, iako sam i finansijsko stanje istraživala jer mi je dosadilo u Srbiji. Jesam imala odličan posao, ali sam radila za troje ljudi u kancelariji. Svi ti sati koje ostanete posle posla, a nisu plaćeni – nisam žela da živim na taj način. Više sam vrednovala sebe od toga što mi je Srbija pružala. U ekonomiji to zovemo, kada dotaknete ‘stakleni krov’, kada država više ne pruža ono što želite, onda iz nje idete“, priča naša sagovornica.

Marija govori da joj nije bio cilj da je roditelji izdržavaju i da živi od kućnog budžeta tokom studija. Kada je shvatila da će rad preko studentskih organizacija u Sloveniji moći da joj obezbedi samostalnost, nije videla dalju prepreku.

„Ovde je svaki sat koji ostanete duže na poslu plaćen. Naravno, uz to idu i veće cene stanova, ali sam sa studentskom platom mogla sebi svakog meseca da obezbedim da odem tri-četiri dana na izlet do Italije, Nemačke, Austrije, Hrvatske, u odnosu na Srbiju gde je to klasično preživljavanje meseca. Ovde nema tog stresa, jer znate da ćete sve račune platiti, a čak ostane i za putovanja i neku kupovinu, iako su cene veće. Mada, posle inflacije, cene u Srbiji su katastrofa u odnosu na Sloveniju“, navodi ona.

Mariji je i otac u jednom trenutku došao u Sloveniju na rad, kao i mnogo prijatelja i poznanika. Iskustva su različita, ali su pored boljih fiinansijskih uslova, mnogi istakli i bolje radne uslove.

„Što se tiče onih koji su u stalnom radnom odnosu i koji su došli samo zbog posla, razlika je i ta što ne morate da trpite poslodavca. Ukoliko niste zadovoljni poslom, danas date otkaz, a sutra ste već našli novi. Za razliku od situacije u Srbiji, ovde je tržište rada otvoreno i ima poslova. Balkanci takođe dosta koriste Sloveniju kao prečicu za odlazak u Nemačku. Mnogo je lakše dobiti vizu za Sloveniju nego za radne vize u Nemačkoj. Ali opet, ukoliko žele da osnuju porodicu, vrate se u Sloveniju. Niko ne ostaje u Nemačkoj“, priča naša sagovornica.

Ipak, stekla je utisak da se takav priliv ljudi sa Balkana proteklih godina ne prihvata najbolje među samim građanima Slovenije. Kaže da je možda upravo to dovelo do nekog vida diskriminacije kako na radnom mestu, tako i na univerzitetu.

„Diskriminacija na poslu oseća se samo dok ste student. Kada posle uđete u stalni radni odnos, to se i ne oseti toliko. Poslodavcu je bitno da pronađe radnika koji je vredan, radan, a zna da su Balkanci podjednako vredni i radni kao i Slovenci, i tada nema diskriminacije, naročito jer su u manjku sa ljudima u svim mogućim sferama. S druge strane, dok kao student tražite posao, pre će primiti nekog slovenačkog nego balkanskog. Tako ostaju jedino poslovi u ugostiteljstvu ili u nekim delatnostima koje Slovenci ne žele da obavljaju. Jednom sam bila na razgovoru za posao u tržnom centru. Sve je bilo super dok me nisu pitali iz koje države dolazim. Tada su rekli da će mi javiti da li sam primljena – ali naravno da nisu. Navikla sam se da po jeziku više ne mogu da razumeju da li sam Srpkinja ili Slovenka, ali kad su me pitali, nisam znala da li treba da lažem, mada i ne mogu jer imam studentsku vizu. Sve je kako se snađete i borite“, ističe ona.

Dokle god je pokušavala da u Sloveniji živi kao Srpkinja, Marija je bila nezadovoljna. Tek kada je usvojila slovenački ritam i način razmišljanja, svakodnevni život joj je postao mnogo jednostavniji i srećniji.

“Nije mi toliko cilj da ostanem ovde, koliko da idem u neke razvijenije zemlje”

Katarina je odmah nakon srednje škole rešila da ode na dalje studije i usavršavanje u Sloveniju. Kao medicinski radnik, nije mogla da pronađe posao odmah u struci, sve dok nije naučila jezik. Kako kaže, to je bio i uslov za upis u drugu godinu fakulteta, ali i za dobijanje radne vize, makar u oblasti zdravstva.

„Do sada sam radila na par lokacija, u par zdravstvenih ustanova. Kao student radim preko studentskog servisa, drugačije ne mogu. Negde sam bila zadovoljna, negde nisam. Radila sam u jednom domu dve godine, gde većinom rade ljudi koji nisu Slovenci. Počela sam da radim sa dementnim ljudima. Trenutno radim u hirurškoj intenzivi i tamo sam zadovoljna sistemom rada, ali nisam zadovoljna što manjka kadra, jer stvara nervozu. Uvek se govori kako fale ljudi, a ništa se ne radi po pitanju toga da se oni zadrže. Radimo i po 12 sati. Znam da u bolnici i po drugim odeljenjima medicinske sestre rade i po 25 sati dežurstvo, što je dosta naporno i odražava se na psihu“, govori naša sagovornica.

Katarina navodi da joj nije isključivo cilj da ostane u Sloveniji, koliko da ode u neku razvijeniju zemlju gde bi mogla da nastavi da uči i usavršava se, kroz dodatno školovanje i različite seminare. Ipak na pitanje da li bi u ovom momentu donela istu odluku da nastavi svoj život u Sloveniji, kaže da tu ne bi ništa promenila.

“Imam društvo koje u Srbiji radi u zdravstvu i onda kada uporedimo standarde – kako nam izgleda samo odeljenje, bolničke sobe – to je nebo i zemlja. Sigurno bih imala posao ukoliko bih rešila da ostanem. Pošto sam pri kraju školovanja, dobila sam tri ili četiri ponude, a jednu sam i prihvatila. Rečeno mi je da odmah posle diplome mogu da dođem da potpišem ugovor, što mi se mnogo svidelo. Neke firme nude opcije plaćanja fakulteta. Pošto se vanredno školovanje plaća, ukoliko se zaposle i pokažu kao dobri radnici, onda im ponude mogućnost daljeg školovanja, kako bi vanredno uz posao završili i neki fakultet“, navodi ona.

Ipak, Katarina naglašava da mnogi odustanu i odluče se za povratak komforu koji imaju u Srbiji, jer je u Sloveniji prisutan drugačiji sistem, koji je više striktan i uokviren različitim pravilima, a na koje mi nismo navikli.

Stevanović: Slovenija po životnom standardu iznad Italije

Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže za NIN da je u čitavoj Evropi još uvek aktuelan trend odlaska u druge zemlje na rad, što nije zaobišlo ni Srbiju.

„To je proces koji je i dalje prisutan u celoj Evropi. Iz jednih zemalja se ljudi iseljavaju, u druge se useljavaju. Neke zemlje imaju i iseljavanje i useljavanje. U slučaju Slovenije, ona je mala zemlja, iako su Srbi dosta ukorenjeni tako da se mnogo lakše snalaze. Prethodnih godina je bila popularna kao mesto gde su naši ljudi išli da rade, čak i da ostaju na duže, tako da nije čudno što je i prošle godine dosta ljudi odlučilo da ode tamo da okuša sreću. Ne treba ni zaboraviti da je Slovenija sad postala i bogata zemlja. Recimo, pretekla je Italiju po životnom standardu“, navodi Stevanović i dodaje da je u tom pogledu važna jednostavnost koju Slovenija kao zemlja nudi.

„Mislim da je u pitanju neka jednostavnost, postoji naša baza. Očigledno, kao i sve zemlje Evrope, sada su olabavili svoje kriterijume jer i oni imaju problema sa odgovarajućom radnom snagom, pa naši ljudi odlaze tamo da rade. Bitno je i da nema jezičkih problema ni dan danas i možete prostije poslove da radite uz nikakvo poznavanje lokalnog jezika. Većina Slovenaca govori nekakav srpski ili hrvatski u zavisnosti koju su varijantu jezika učili. Prilično je zato lako ukoliko idete sa dokumentima da se tamo snađete i funkcionišete. To su neki razlozi koji ljude guraju ka životu u Sloveniji i privremenom radu, kao i relativno visok nivo plata“, objašnjava on.

Stevanović s druge strane ne smatra da ovo može predstavljati problem po srpsku infrastrukturu. On veruje da ćemo u nekom doglednom periodu imati izjednačenje broja naših državljana koji odlaze i koji se vraćaju u Srbiju.

„Ne verujem u neka velika pomeranja. Imaćemo naravno i dalje priliv radnika iz inostranstva za niskokvalifikovane pozicije, ali to će nam verovatno biti sudbina još dugo godina“, zaključuje on.

NIN