Čuveni Forbes piše o uspešnom Čačaninu

Dok je gotovo polovina mladih u Srbiji bez posla, danas je 25-godišnji Filip Radojičić na listi srpskih izvoznika u Rusiju. O tome šta bi radio, nije dugo razmišljao, jer je ono čime se bavi u Srbiji “stoletni biznis”. Reč je, naravno, o šljivama.

Filip u rodnom Čačku, gde živi i radi, suši to voće i prodaje ga, a ono ga je, među ostalim, dovelo na mesto prvog predsednika Udruženja mladih privrednika Srbije, na čijem čelu je bio u prvoj godini osnivanja, i svakako do “titule” jednog od najmlađih izvoznika u Rusiju.

Na tržište za koje među krupnijim privredncima kruži šala da cela Srbija nije u stanju da proizvede ni doručak za Moskvu, Filip se namerio sa svojih 20 godina, bez ikakvog početnog kapitala i bez dana poslovnog iskustva. Tek što je iskoračio iz puberteta, krenuo je na Rusiju – idejom i voljom. Danas je već privatnik s iskustvom. U vlastiti posao ušao je 2010., sa samo 20 godina. Razlozi iz kojih se u njega upustio možete čuti od mnogih drugih mladih ljudi, no kod njega je izostalo ono uobičajeno “ali” na kraju.

“Razmišljao sam o tome da je u Srbiji, pa i u regionu, lakše započeti privatan posao nego pronaći dobro zaposlenje kod drugog”, govori Filip na početku našeg razgovora za Forbes. Ipak, nije pao u zamku žalopojki da za to nema novca, nego se aktivno upustio u traganje za njim. S jasnom vizijom o tome da želi da bude izvoznik šljiva, novac je pronašao u Fondu za razvoj Republike Srbije, gde je na na konkursu za dodelu sredstava preduzetnicima početnicima dobio 12.000 evra za kupovinu sušare kapaciteta 2000 kilograma dnevno. To je bio trenutak kada je, tada tek punoletan, postao preduzetnk, praktično praznih džepova. Seća se da su ga tada još izdržavali roditelji.

Nisam verovao da će bilo što doći lako i zbog toga sam bio pripremljen za probleme s kojima se susreće svaki preduzetnik. Verovao sam da je ključ uspeha ostati optimista

“Prva godina poslovanja bila je prilično teška zbog upoznavanja sa samim poslom, ali i zbog nedostatka obrtnih sredstava. Proizvodnja se svodila na uslužno sušenje, ali u tako malim količinama da bih slobodno mogao reći da nije ni postojala. Dobro je što sam imao vreme odlaganja otplate kredita pa sam uspeo da opstanem”, priča Filip.

Već u drugoj godini poslovanja uspeo je da dođe do još kapitala. Na takmičenju za podršku mladim preduzetnicima dobio je kredit od  8000 erra za obrtna sredstva. Sledeće tri godine ulagao ih je u proizvodnju.

Sada kada u kratkim crtama iznosi svoju priču, čini se da je do početnog kapitala došao lako. Paradoks je, kaže, da je i bilo tako, ali iz obeshrabrujućeg razloga – na svim konkursima je, naime, bilo jako malo zainteresovanih mladih ljudi koji bi se upustili u vlastiti posao.

To ipak ne znači da je početak lak. Naprotiv. Filip se seća da mu je bankrot visio nad glavom celo vreme jer dobijeni novac je trebalo vraćati iz dobiti početničke firme. Osim toga, seća se da je samo za porez na minimalnu zaradu u prve četiri godine morao da plati više od 6000 evra. I tako su prošle dve godine kada je zarada tek pokrivala troškove, dok su dugovanja prema državi rasla. U četvrtoj godini poslovanja isplivao je iz kredita i dugova.

Sve to vreme uzdao se u činjenicu da je svoje tržište pronašao van granica jer je već u tom trenutku imao kupce zainteresovane za izvoz, međutim, nije imao šta da izveze jer je proizvodnja još bila mala.

Posle četiri godine početnih muka “firme bebe”, stasao je. “Tada sam već mogao da proizvedem veće količine i zahvaljujući tome postao sam interesantan inostranim kupcima. Ove godine smo ostvarili prvi direktan izvoz u Rusiju i time završili težak period poslovanja u kojem smo svoje proizvode morali da prodajemo prekupcima”, zaključuje mladi preduzetnik.

S malo labavijom omčom finansija oko vrata, Filip je počeo da razmišlja kao biznismen. Iznajmio je još jednu halu i ponudu proširio na čokoladirane suve šljive, džemove i hladno presane sokove. Od prošle godine razvija svoj brend Sanfrut. Ove godine je njegova firma proizvela 50 tona suvih šljiva, 10.000 staklenki džemova i 7000 litara hladno prešanog soka.

Filip 2015. opisuje kao godinu kada je počeo da zarađuje. Sada je već preduzetnik koji je kao 24-godišnjak postavio na noge profitabilnu frmu u godinama kada su mnogi ozbiljni igrači na teškim mukama. Naime, Agencija za privredne registre Srbije objavila je da je srpska ekonomija u 2014. bilo u gubitku od 1,1 milijardu evra, što je četiri puta više nego na kraju 2013. godine.

Bankrot mu je visio nad glavom celo vreme jer dobijeni novac je trebalo da vraća iz dobiti početničke firme, dok je zarada jedva pokrivala osnovne troškove

Za Filipa, 2015. je godina u kojoj napokon može da objavi da će iz vlastite dobiti prvi put krojiti dugoročne investicione planove. U njima će svakako biti nabavka nove opreme, ali razmišlja i o gradnji hala i skladišta.

“Smatram da sam uspeo ponajviše zato što sam već na startu znao da će biti teško, da će biti problema i padova. Nisam verovao da će bilo što doći lako i zbog toga sam bio pripremljen za probleme s kojima se susreće svaki preduzetnik. Verovao sam da je ključ uspeha uvek ostati optimista i donositi odluke vođen time”, ističe Filip.

Puno mu je značila podrška koju je dobio u Udruženju mladih privrednika Srbije jer je tamo naišao na ljude slične sebi.

“Sve članice  udruženja su kompanije koje su mladi ljudi samostalno pokrenuli i to mi je bio jasan signal da je u Srbiji moguće da mlad čovek pokrene privatan posao i svako ko tvrdi suprotno nije u pravu. To mi je bilo veliko ohrabrenje da nastavim tim putem”, priseća se Filip.

Kao jedan od suosnivača Udruženja, kaže da je cilj bio promovisanje samozapošljavanja, ali i uticaj na kreatore ekonomske politike u Srbiji da i oni počnu da razmišljaju preduzetnički i shvate da država ulaganjem u mlade preduzetnike može samo da profitira.

“Da biste se bavili preduzetništvom, morate uvek razmišljati optimistično i verovati da je uspeh moguć”, poručuje Filip mladim ljudima. Za njega izgovori ne postoje. Sve je podredio nameri da postane ozbiljan igrač, pa je tako, kaže, upisao i lakši fakultet kako bi imao vremena za posao. Ne mašta o odlasku iz Srbije. Ne želi čak ni da napusti Čačak. Pun je planova, pa je sada, kaže, u postupku osnivanja konsultantske firme koja će se baviti organizacijom udružene voćarske proizvodnje s idejom da okuplja mlade ljude koji žele da se bave voćarstvom i da im pomogne pri pronalasku izvora finansiranja za osnivanje novih voćnjaka. Ako je njemu to pošlo za rukom, ne vidi razloga zašto i drugi mladi ljudi ne bi uspeli da sebi stvore posao. Još jednom – nema izgovora ako ste mladi, vredni i imate ideju. Onda ni Rusija nije prevelika, a i doručak u Moskvi sasvim je okej. Filipov izbor je džem od šljiva.

__________________________________________::Forbes::_______________________________________________