Da li će poreski krediti podstaći investicije domaćih preduzeća

Dnevne novine Danas objavile su 20.03.2024.g. članak pod naslovom „Stručnjaci o ideji uvođenja poreskih kredita: Da li je vreme da se podstiču i investicije domaćih malih i srednjih preduzeća?” . Tekst se odnosi na predlog NALED-a i PKS o ponovnom uvođenju poreskog kredita za ulaganje u osnovna sredstva.

Tim povodom saopštenjem za javnost oglasio se Odbor za ekonomiju stranke Srbija Centar. U saopštenju se kaže sledeće:

Poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstva (investicioni poreski kredit), predstavlja umanjenje (dela ili u celosti) obračunatog poreza privrednom društvu, u vrednosti (delimičnoj ili celokupnoj) investicije u osnovna sredstva.

Investicioni poreski kredit predstavlja indirektni podsticaj (finansijsku podršku) za direktna ulaganja privrednih društava u njihova osnovna sredstva.

Predlagači ove poreske mere, a kako je objašnjeno i u pomenutom članku, smatraju da bi se na taj način stimulisale domaće investicije, pre svega malih i srednjih preduzeća, zamena zastarelih mašina kod dela industrije koji nema novca da investira u nabavku nove, kao i pomoć manjim preduzećima koja imaju teškoće u pristupu izvorima finansiranja.

– Sadašnji sistem podsticaja investicija nije pravičan jer favorizuje nove i velike, najvećim delom strane kompanije, dok su stope privrednog rasta veoma niske, što ukazuje i na neefikasnost investicija i na smanjenu produktivnost radne snage u okolnostima povećane zaposlenost – kaže Gortan Joksimović, master pravnik – specijalista za oblast poreskog savetovanja.

U tom smislu potrebna su nova rešenja koja će omogućiti rast domaćih investicija, a pre svega, na srednji i duži rok veće stope privrednog rasta. Međutim, osnovano se postavlja pitanje kakvi bi bili dometi investicionog poreskog kredita u tom smislu:

1. Srbija ima dugu tradiciju obezbeđenja široke lepeze podsticaja i olakšica kako bi se ostvarili različiti ekonomsko-politički ciljevi, uključujući i veoma izdašan investicioni poreski kredit u periodu od 2001. do 2013. godine. Ovo je svakako dovoljno dug vremenski period za precizno sagledavanje efikasnosti mere – troškova, odnosno poreskih rashoda na jednoj strani, i efekata na rast malih i srednjih preduzeća i zamenu zastarelih kapaciteta na drugoj strani.  Dobra poslovna (i budžetska) praksa mora se zasnivati na oceni ekonomske isplativosti, nenarušavajući pravičnost poreskog sistema. Pre bilo kakvog uvođenja novog podsticaja ili olakšice, neophodno je sagledati efekte sličnih  podsticaja. Čak i površna analiza podataka nam pokazuje da su očekivani efekti izdašnog investicionog poreskog kredita daleko od statistički značajnih, a svakako nesrazmerni poreskim troškovima.
2. Sa visokim stepenom izvesnosti moglo bi se reći da bi ova mera  pogurala preduzeća da investiraju u novu opremu. Međutim, mnogo važnije pitanje je koliko bi ih pogurala. Dodatno, da li je mera dovoljno fokusirana – ona ne bi smela dovesti do toga da se kapital usmerava ka manje produktivnim ili neefikasnim investicijama. Takođe, kada se kapital usmerava prema investicijama samo zbog poreskih olakšica, može doći do neefikasne alokacije resursa, što smanjuje dugoročni ekonomski rast. Namena investicionih podsticaja, pa i poreskog kredita, u svakom slučaju nije da pomogne neperspektivnim preduzećima, ali ne treba pomogati ni preduzećima kojima nije potrebna pomoć.  Zbog svog inherentnog ograničenja – ostvarivanje oporezive dobiti je preduslov za njegovo korišćenje, poreski kredit nije najbolje rešenje za nabavku novca u cilju rešavanja tehnološkog zaostajanja, budući da ga mogu koristiti samo preduzeća koja ostvaruju dobit.
3. Startap preduzeća kojima je potreban početni kapital, preduzeća koja ne očekuju profit u početnim godinama poslovanja, zbog sporijeg ispoljavanja efekta poreskog kredita (mogu da ga koriste tek kada počnu da ostvaruju oporezivu dobit) više koristi imaju od direktnih podsticaja. Poreski kredit bi koristile firme koje već ostvaruju profit, te se opravdano postavlja pitanje da li je podsticaj njima potreban.
4. Ugrađena selektivnost investicionog poreskog kredita – iako formalno dostupan svima, usmeren je pre svega na kapitalno intezivne industrije, a to su velika preduzeća koja mahom zapošljavaju zaposlene sa srednjom stručnom spremom i slabije plaćene, kao i na preduzeća koja već posluju profitabilno. U tom smislu, potrebno je pažljivo odmeriti ko bi bili pretežni korisnici ovakve poreske mere, i da li bi ona značajnije doprinela privrednom rastu i rastu životnog standarda.  .
5. Alokacija resursa i donošenje investicionih odluka ne bi  trebalo bi da budu vođeni poreskim razlozima . Takođe, poreski podsticaji ne bi smeli da vode nelojalnoj konkurenciji i različitom poreskom tretmanu obveznika jednake ekonomske snage. Ovo je važan element ekonomske politike EU, a i Srbija je Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju prihvatila obavezu eliminisanja štetne poreske konkurencije. Ponovno uvođenje investicionog poreskog kredita u tom smislu može narušiti dostignuti nivo usaglašenosti Srbije sa poreskom regulativom EU, i sam postupak pridruživanja.

Poreski sistem treba da bude jednostavan za razumevanje i primenu kako za poreske obveznike, tako i za poresku administraciju. Komplikovani sistemi povećavaju administrativne troškove, često dovode do grešaka, nedoslednosti ali i otvaraju prostor za zloupotrebe, odnosno izbegavanje poreskih obaveza.

Efikasna kontrola poreskih podsticaja, a što obuhvata i parlamentarnu kontrolu budžetskih rashoda, podrazumeva i njihovo transparentno navođenje u konsolidovanom računu poreskih izdataka. Predočavanje svih poreskih olakšica i korespondentnih troškova – izgubljenih budžetskih prihoda po ovom osnovu, omogućava praćenje efekata podsticaja – koje privredne grane i koji privredni subjekti zaista ostvaruju uštede, što daje osnov i za potrebna prilagođavanja.

Jednostavnost i transparentnost poreskog sistema – široka osnovica uz niže poreske stope i mali broj poreskih olakšica, ključne su karakteristike poreske politike koja doprinosi efikasnom poslovnom planiranju i stabilnom rastu.

Ostvarenju određenih ekonomsko-političkih ciljeva, kao što je povećanje domaćih investicija, efikasnije mogu doprineti direktni podsticaji, garantne šeme i sl, uz poštovanje pravila o državnoj pomoći i davanju primata perspektivnosti preduzeća, doprinosa tehnološkom razvoju i rastu životnog standarda, pri donošenju odluke o dodeli podsticaja.

Efikasne mere za podsticanje malih i srednjih preduzeća (MSP) mogu varirati u zavisnosti od specifičnih okolnosti i potreba pojedine ekonomije. Neke od najdelotvornijih mera obuhvataju:

1. Pristup finansijskim sredstvima: Pružanje finansijske podrške ovoj grupi preduzeća može biti ključno za osiguranje kapitala potrebnog za pokretanje i rast poslovanja. Finansijska podrška se javlja u različitim oblicima, od subvencija (koje bi se koristile u manjoj meri zbog direktnog uticaja države na raspodelu sredstava), do povoljnih kredita, garancija ili investicionih fondova (gde se odlučivanje prepušta finansijskom tržištu). Poseban značaj treba da imaju garantne šeme. One  omogućavaju malim i srednjim preduzećima da lakše dođu do finansijskih sredstava, naročito onim koja imaja manje kolateralnih sredstava ili nedovoljnu kreditnu istoriju. Garantne šeme smanjuju rizike za banke i druge finansijske institucije. To ih može podstaći da više (i van garantnih šema) kreditiraju ovu grupu preduzeća. Konačno, zahvaljujući garantnim šemama, mala i srednja preduzeća mogu imati pristup povoljnijim uslovima finansiranja, kao što su niže kamatne stope ili duži rokovi otplate, što olakšava upravljanje njihovim finansijskim obavezama.
2. Obuka i mentorstvo: Programi obuke, edukacije i mentorstva mogu pomoći preduzetnicima i zaposlenima u MSP-ima da unaprede svoje veštine i znanja, što može poboljšati njihove šanse za uspeh.
3. Smanjenje administrativnih prepreka: Simplifikacija administrativnih procedura, ubrzavanje procesa registracije preduzeća i smanjenje birokratskih prepreka mogu olakšati poslovanje MSP-ova i smanjiti troškove poslovanja.
4. Podsticanje inovacija: Podrška istraživanju i razvoju, kao i pružanje podsticaja za inovacije i komercijalizaciju novih tehnologija može pomoći MSP-ima da ostanu konkurentni na tržištu.
5. Fiskalne olakšice: Najdelotvornija poreska olakšica je niska stopa poreza na dobit ili oslobođenja od određenih poreza u određenom periodu; mogu smanjiti poresko opterećenje MSP-ova i poboljšati njihovu likvidnost.
6. Razvoj infrastrukture: Investicije u infrastrukturu, poput digitalne infrastrukture ili logističkih sistema, mogu poboljšati poslovno okruženje za MSP-ove i olakšati pristup tržištima.
7. Partnerstva i mreže: Podsticanje partnerstava između MSP-ova, velikih preduzeća, univerziteta i drugih organizacija može promovisati razmenu znanja, resursa i pristupa novim tržištima.

Na najopštijem nivou, važno je pažljivo balansirati koristi i nedostatke poreskih olakšica kako bi se postigao optimalan rezultat za ekonomiju i društvo. Najmanje što nam treba je eksperimentisanje sa uvođenjem nedovoljno dobro sagledane mere.

________________________________________________________________