Degradacija i zagađivanje zemljišta

Osim sprečavanja zagađenja vode i vazduha jedan od najbitnijih ciljeva održive poljoprivredne proizvodnje predstavlja i očuvanje zdravog i kvalitetnog zemljišta. Decenijama unazad poljoprivredni stručnjaci i ekolozi upozoravaju i ukazuju da se zemljište mora pažlivo obrađivati i zaštititi od svih oblika erozije i zagađenja, kako bi se sprečila njegova dalja degradacija.

– Da bi zemljište bilo održivo u poljoprivredi potrebno je redukovati obradu zemljišta, održavati nivo organske materije i humusa da bi očuvali njegovu strukturu kao osnovni faktor zemljišne plodnosti i smanjiti nepotrebno gaženje, odnosno sabijanje po njemu. Da bi se sačuvala plodnost zemljišta u smislu prinosa i kvaliteta, neophodno je svake godine vršiti nadoknadu najznačajnijih makroelemenata u mineralnoj ishrani biljaka, kao što su azot, fosfor i kalijum. Vrlo često se, međutim, pristupa intenzivnom đubrenju bez prethodno sprovedenih hemijskih analiza zemljišta, što može izazvati kontaminiranje zemljišta, biljaka i vode. Pri tome najnepovoljniji uticaj ispoljavaju veće količine azotnih i fosfornih đubriva do količina koje su toksične za životinje i ljude.Glavni razlog zašto mineralna đubriva postaju zagađujuće materije u životnoj sredini je njihova neadekvatna i preterana upotreba – upozorava Dušan Kovačević, jedan od autora studije “Uticaj poljoprivrede na životnu sredinu”.

Đubrivo koje biljke ne iskoriste dospeva u prirodu kroz zemljište u podzemne i površinske vode i time izaziva nesagledivu štetu. Sva dosadađnja istraživanja sprovedena kod nas ali i u svetu nedvosmisleno ukazuju da je zagađenje vodotokova nitratima najšire rasprostranjeno i da u mnogim seoskim sredinama dostiže vrlo visoku koncentraciju.

– Visoke koncentracije nitrata u pijaćoj vodi dovode do ozbiljnih poremećaja u zdravlju ljudi kao što su methemoglobinemija kod odojčadi i karcinom želuca, jetre i jednjaka kod odraslih. Đubriva koja su dospela u površinske vode dovode do eutrofikacije preteranim namnožavanjem algi. Ovakvo „cvetanje vode“ dovodi do smanjenja koncentracije kiseonika i uginuća velikog broja akvatičnih životinja i prenamnožavanja mikroorganizama u vodi. Procenjeno je da u SAD 50-70  odsto svih hraniva u površinskim vodama potiče od mineralnih đubriva. Ona mogu biti zagađena i teškim metalima čime se direktno zagađuje zemljište koje postaje neupotrebljivo za poljoprivredu. Preterana upotreba mineralnih đubriva može dovesti i do zaslanjivanja ili alkalinizacije zemljišta. Glavni razlog zašto mineralna đubriva postaju zagađujuće materije u životnoj sredini je njihova neadekvatna i preterana upotreba. Drugi razlog je što ih usevi neefikasno koriste. Nekontrolisana upotreba kontaminiranog, naročito tečnog stajnjaka kao đubriva, može zagaditi znatne zemljišne površine. Pri tome može doći do ozbiljnih poremećaja za biljke, životinje i čoveka značajnih životnih procesa u zemljištu – tvrde autori studije “Uticaj poljoprivrede na životnu sredinu”.

 Zemljište pod uticajem neodgovarajuće primene tečnog stajnjaka može brzo promeniti svoju strukturu i moć razgrađivanja organskih materija, što u suštini, znači gubljenje svoje, vrlo značajne, funkcije samočišćenja. Obilnija primena stajnjaka može dovesti do manjih ili većih promena u hemijskom sastavu biljaka, te one mogu postati i štetne po zdravlje životinja.

– Mineralna đubriva se dobijaju preradom prirodnih sirovina, iz kojih se hranjljivi elementi iz nepristupačnih ili teže pristupačnih oblika prevode u biljkama pristupačne oblike. Od svih vrsta đubriva koja se danas koriste u poljoprivrednoj proizvodnji najzastupljenija su azotna, fosforna i kalijumova mineralna đubriva. Zbog toga su ona, pored pesticida, najčešći zagađivači hrane. Mineralna đubriva imaju širok spektar dejstva na životnu sredinu. Ona utiču pozitivno, ali i negativno, na osobine zemljišta, vazduha, voda i životnu sredinu. Mogu, takođe, uticati na reakciju, strukturu i biogenost zemljišta i dati doprinos nakupljanju štetnih materija u zemljištu i biljkama. Mogu podsticati eutrofikaciju površinskih voda, da zagađuju podzemne vode. Od mineralnih đubriva sa stanovišta životne sredine najopasnija su azotna đubriva. Uticaj mineralnih đubriva na okolinu može da se oceni praćenjem sadržaja jedinjenja koja sadrže azot (nitrati), fosfor i jedinjenja fosfora u površinskim i podzemnim vodama – kaže Dušan Kovačević.

 Povećana primena azotnih mineralnih đubriva u mnogim zemljama, posebno u industrijski razvijenim, prati i sve veća upotreba tečnog stajnjaka, naročito oko većih stočnih farmi, isto tako i komunalnih otpadaka koji su, takođe, bogati azotnim jedinjenjima. Nakupljanje nitrata u prirodi, osim što izaziva ekološke probleme, direktno ugrožava zdravlje ljudi i životinja. U ljudski organizam nitrati najčešće dolaze preko povrća, ali i preko pijaće vode, posebno u ekonomski nerazvijenim zemljama gde vrlo često nedostaje kvalitetna voda za piće.

– Visok sadržaj nitrata u povrću nije moguće objasniti samo sve većom upotrebom azotnih đubriva. Naime, povrće se redovno gaji na plodnom zemljištu i intenzivno đubri, ne samo mineralnim već i organskim đubrivima, stajnjakom, kompostom i sl.  Prisustvo organskih fosfata u vodotokovima može biti posledica zagađenja od organskih pesticida koji sadrže fosfate, a padavine su ih sprale sa poljoprivrednog zemljišta. Fosfati stimulišu rast planktona i vodenih biljaka, ali njihova preterana količina dovešće do brzog i bujnog rasta algi i vodenih biljaka, time i do „gušenja“ vodotoka, zbog smanjenja nivoa rastvorenog kiseonika – navodi se u Izveštaju o stanju životne sredine u Republici Srbiji objavljenom 2005. godine.

Projekat “Poljoprivreda, izvor hrane i zagađenja” sufinansiran je kroz javni konkurs od Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

______________________________________________________________