Dejan Šoškić: Bez pravne države nema privrednog rasta

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić izjavio je da je pandemija korona virusa pogodila Srbiju adekvatno našoj privrednoj strukturi i da negativni efekat nije ni izbliza završen. 

Šoškić je za portal UGS Nezavisnost kazao da je bilo kakva „samohvala“ o našim privrednim rezultatima tokom 2020. godine, realno neutemeljena i više ulazi u domen političke propagande nego realnosti. 

– Zemlje koje proizvode manje sofisticirane proizvode, koje imaju manje učešće usluga (posebno turizma) u BDP-u, koje imaju veliko učešće poljoprivrede u BDP-u (siromašne zemlje) i koje su manje integrisane u globalnu podelu rada imaju i manje negativne efekte ove pandemije na njihov BDP – objasnio je Šoškić. 

Prema njegovim rečima, mere podrške privredi koje je donela Vlada finansirane su novcem poreskih obveznika i direktno su uvećale javni dug Srbije. 

– Taj novi dug ćemo svi zajedno morati da finansiramo i vraćamo narednih godina – rekao je profesor. 

Profesor Šoškić je bio guverner Narodne banke Srbije (2010–2012), a na dan kada je podneo ostavku, navodi Nezavisnost, Srbija je bila zadužena 48 odsto BDP-a, što je tada bilo oko 15 milijardi evra. Portal dodaje da prema zvaničnim podacima, javni dug Srbije danas iznosi 26,2 milijardi evra što čini oko 60 odsto BDP-a. 

Upitan da li je sa 12 milijardi evra, koliko se prema zvaničnim podacima zadužila aktuelna vlast, mogao da se obezbedi veći privredni razvoj i životni standard gradjana, Šoškić je kazao – svakako da jeste, ali da je to izostalo jer nisu dovedene u red javne nabavke i nije obavljena reforma javnih preduzeća. 

– Da je to uradjeno uštedelo bi se dovoljno novca za znatno veća ulaganja u infrastrukturu, školstvo, zdravstvo i nauku, kao ključne razvojne prioritete. Zdravi ljudi sa znanjima i kreativnošću osnov su svake konkurentne i prosperitetne zemlje – ocenio je profesor. 

Rekao je da je za našu zemlju prioritet uspostavljanje pravne države, da zakoni za svakog važe podjednako i da su tužilaštvo i sudovi efikasni. 

– Bez toga, društvo ne poseduje mehanizme mirnog preobražaja na bolje. I zato na tome svake godine insistira i Evropska komisija kada razmatra napredak Srbije ka EU – podsetio je Šoškić. 

Upitan koliko su realne najave da BDP u 2021. godini bude za šest odsto veći nego u prethodnoj godini, Šoškić je kazao da je ključno pitanje odakle je moguć toliki rast? 

– Da je bio veliki pad tokom 2020., i da sada imamo dosta neiskorišćenih produktivnih kapaciteta na raspolaganju, onda bi i veći rast u 2021. bio moguć. Da je bila loša poljoprivredna godina 2020., sa mogućom dobrom poljoprivrednom godinom 2021. mogli bismo imati nešto veći rast. Ni jedno, ni drugo, medjutim, nije slučaj – rekao je on. 
– Očekivanja da će se u 2021. godini ostvariti rast BDP-a od šest odsto su preterana i nerealna – istakao je Šoškić. 

Dodao je da su za privredni rast veoma važne domaće privatne investicije, koje su već godinama na vrlo niskom nivou. 

– Domaći preduzetnici, koji najbolje poznaju domaći privredni ambijent, imaju najmanje poverenja i motiva da ulažu. Zemlje, u kojima nema visokog nivoa domaćih privatnih investicija, nemaju realnu šansu da dostignu održive više stope privrednog rasta – rekao je Šoškić. 

A upravo domaće privatne investicije, dodao je on, najviše zavise od funkcionisanja pravne države, snage institucija, odsustva korupcije, slobodne i fer tržišne utakmice i drugih stvari koje čine poslovni ambijent. 

– Zemlje koje godinama sistematski zapostavljaju kvalitetno obrazovanje, zdravstvenu zaštitu stanovništva, istraživanje, razvoj i nauku, u kojoj praktično ne funkcioniše pravni sistem, u kojoj političke partije godinama i sistematski uzurpiraju državnu imovinu, postavljaju nekompetentne rukovodioce na mesta odlučivanja, u kojima cveta korupcija, a namešteni javni tenderi i privilegovani poslovi uništavaju slobodno tržište, takve zemlje ne mogu da se ubrzano razvijaju – istakao je Šoškić. 

Na pitanje da li predstavnici vlasti kroz procente o rastu BDP-a pokušavaju da ubede gradjane da je privreda Srbije najbolja u Evropi, Šoškić je kazao da je Srbija medju najsiromašnijim zemljama Evrope.

– Poslednjih desetak godina dodatno smo zaostajali i za regionom i za Evropom i za Svetom. Srbija ima godinama unazad najniže stope investicija u odnosu na BDP u našem, ionako siromašnom, regionu, a prosečne stope godišnjeg rasta BDP-a poslednjih deset godina, naročito od 2012. do 2016, medju najnižim su u Evropi – kazao je profesor. 

On je ocenio da nije smisleno porediti rast BDP u Srbiji sa rastom BDP-a u zemljama Zapadne Evrope. 

– Zemlje Zapadne Evrope su odavno razvijene i bogate zemlje u kojima je prirodno da su stope rasta BDP-a niske. Srbija je zemlja u razvoju i normalno je da ima više stope privrednog rasta. Uprkos tome 2014. i 2015. godine imali smo niže stope privrednog rasta i od proseka zemalja EU – objasnio je Šoškić. 

Na pitanje Nezavisnosti zašto privreda Srbije raste ispod svog potencijala, profesor je kazao da je jedan od glavnih problema nedovoljno funkcionisanje pravnog sistema koji nije sposoban da u kratkom roku, kompetentno i nepristrasno štiti ugovor i svojinu. 

Upitan da prokomentariše BDP po glavi stanovnika koji u Srbiji iznosi oko 6.600 dolara, i veći je samo od Makedonije i Albanije, Šoškić je kazao da je standard naših gradjana je nažalost vrlo nizak. 

– Istovremeno, Srbija je postala jedno socijalno vrlo raslojeno i neravnopravno društvo. Srbija je postala društvo u kojem ne postoji samo nejednakost dohodaka, već je vrlo naglašena i nejednakost mogućnosti. Naime, sve većem delu našeg stanovništva uskraćene su bitne stvari kao što su kvalitetno obrazovanje i zdravstvena zaštita, kvalitetni kulturni sadržaji i pravna zaštita, kvalitetna fizička kultura i životna sredina – naveo je profesor.

Dodao je da je Srbija postala društvo izuzetnih socijalnih razlika, koje kao takvo ne uspeva da otkrije, neguje i razvija talente svojih stanovnika i da obezbedjuje profesionalnu afirmaciju i zadovoljstvo svojih gradjana. 

– Iz takvih zemalja se masovno odlazi i to se i nama dešava – zaključio je profesor Šoškić za portal UGS Nezavisnost.

Izvor: Nezavisnost

________________________________________________________________________________